offline
- DR

- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Okt 2004
- Poruke: 5450
- Gde živiš: Beograd
|
Razmere železničke nesreće velike
Branislav Bošković: Prvo da kažem da je to jedna od zaista teških železničkih nesreća, ne samo u našim razmerama, nego i u evropskim razmerama, znači za takve nesreće s tolikim brojem poginulih. Na pruzi uvek postoji mogućnost događaja da se voz zaustavi, ali u svim tim slučajevima je definisana procedura da dalje ne dođe do nesreće. E sad pitanje je zašto se voz tri puta zaustavljao, po nekim informacijama sam čuo da je bio u pitanju pad napona u vozu, po nekim da su kočnice i kočioni sistem bilo problema, u svakom slučaju saznaćemo, u ovome je neprilično licitirati
Gost: Branislav Bošković, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu
Voditelj: Jugoslav Ćosić
B92: Dobro veče. Kao što je poznato na pruzi Bijelo Polje - Bar, u mestu Bioče kod Podgorice, desila se juče teška saobraćajna nesreća u kojoj je poginulo najmanje 44 ljudi, više od 200 putnika je teže ili lakše povređeno. Savet ministara državne zajednice proglasio je povodom ove nesreće trodnevnu žalost u Srbiji i Crnoj Gori. Kako je došlo do ove teške nesreće, koliko je bezbedan železnički saobraćaj u Srbiji, koliko su ozbiljni sistemi kontrole i procedure, zašto u Srbiji godišnje pogine između 70 i 90 ljudi u vezi sa železnicom, odnosno na železnici, to su samo neka od pitanja za večerašnjeg gosta Poligrafa. To je profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i bivši smenjeni pomoćnik ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića za železnički saobraćaj, Branislav Bošković. Gospodine Boškoviću, dobro veče, dobrodošli u Poligraf. Kako Vama izgleda ova saobraćajna nesreća na železnici u kojoj je poginulo 44 ljudi? Crnogorska železnica je objavila da je u pitanju najverovatnije ljudski faktor. Čini mi se da vi smatrate da postoji jedan kompleks uzroka koji je uticao na ovakav ishod. Kakva su vaša saznanja?
Bošković: Prvo da kažem da je to jedna od zaista teških železničkih nesreća, znači ne samo u našim razmerama, nego i u evropskim razmerama, znači za takve nesreće s tolikim brojem poginulih. Drugo, eminentna, da tako kažem, komisija će se sastaviti, jer su pozvani i naši stručnjaci iz Beograda, od profesora Milana Markovića sa Saobraćajnog fakulteta, direktno za bezbednost, do stručnjaka za kočnice i ostale delove i sisteme, znači pruge i vozila, tako da će komisija dati konačnu reč. Po dosadašnjim saznanjima, u koje sam i ja imao uvid, doduše ima i protivurečnih, jer brojne su informacije pa moramo biti oprezni, očigledno je da je bilo propusta u proceduri obezbeđivanja voza od samopokretanja. Znači, na pruzi uvek postoji mogućnost događaja da se voz zaustavi, ali u svim tim slučajevima je definisana procedura da dalje ne dođe do nesreće. E sad pitanje je zašto se voz tri puta zaustavljao, po nekim informacijama sam čuo da je bio u pitanju pad napona u vozu, po nekim da su kočnice i kočioni sistem bilo problema, u svakom slučaju saznaćemo, u ovome je neprilično licitirati.
B92: Gospodine Boškoviću, da li je tačno da je to inače jedan od rizičnijih delova pruga u Crnoj Gori, mislim na mesto na kom se ta nesreća dogodila?
Bošković: Svakom putniku praktično se čini da je uvek rizičnija pruga koja je na brdovitom terenu, i u svakom slučaju u nekim krajnjim situacijama one dovode do većih nesreća, kao što je i u ovom slučaju bilo, ali sama pruga je po projektovanim parametrima u skladu sa svim propisima i odatle ne dolazi da tako kažem uzročnik.
B92: Profesore, u Srbiji je, ovo je verovatno podatak koji će šokirati naše gledaoce, ali nije nepoznat, u Srbiji je od '90. do 2004. godine u saobraćajnim nesrećama poginulo 16.000 ljudi. To je ogroman broj ljudi u odnosu na broj stanovnika, poredim naravno ovu brojku sa evropskim standardima. U Srbiji na železnici ili u vezi sa železnicom godišnje pogine između 70 i 90 ljudi. Ja želim da Vas zamolim da nam kao čovek koji je radio, koji se bavio železnicom, a vas je ministar Ilić smenio, to je posebno pitanje, ali o tome ćemo govoriti nešto malo kasnije, objasnite zašto ovoliko ljudi pogine u Srbiji u saobraćaju i očigledno da je železnica deo te spirale saobraćajnih smrti koje se dogode u Srbiji?
Bošković: Moramo razdvojiti vidove saobraćaja. Znači, većina od ovih, zapravo svih 16.000 ljudi je poginulo, to je podatak u drumskom saobraćaju, godišnje. U zadnjim godinama možemo reći da je ta cifra tu negde između 900 i 1.000 poginulih ljudi, uz koeficijent otprilike 2,5 teško povređenih, kod saobraćajnih nesreća, može da se uzme, na putevima. To je sigurno za ovu zemlju ogromna brojka i prosek po registrovanom vozilu i broju vozača mi smo u vrhu Evrope, ako ne i na samom vrhu. Znači, to je jedan podatak za zemlju, koja ima negativnu stopu priraštaja stanovništva, značajan, da mora da se zabrine. Način na koji to može da se sprovodi, ja moram reći da sam i ja potegao jednu inicijativu u Ministarstvu, zapravo za jedan prjekat institucionalne reforme transportnog sektora, u kojem je trebalo da se sve nedostajuće insituticije oforme. Jedna od tih je trebalo da bude i agencija ili direkcija ili bilo koji drugi naziv, za bezbednost saobraćaja ukupnog, i da se pred poslanicima jednom godišnje obavezno nađe izveštaj o bezbednosti u saobraćaju za Srbiju i da se iz tih izveštaja preduzimaju adekvatne mere. Železnica sama po sebi mora po zakonu da dostavlja godišnji izveštaj o bezbednosti i moram reći da sam na tom izveštaju stalno insistirao, i kad se doterivao taj izveštaj uvek se postavljalo pitanje šta će biti. Pošto sam ja bio redovan posetilac upravnih odbora, znači po nekom dobrom običaju pomoćnik je pozivan uvek i većinom sam bio na nima, to je uvek bila diskusija, znači o izveštaju o bezbednosti.
B92: Možete li samo da nam kažete prethodno podatke recimo o broju ljudi koji su poslednjih godina poginuli u vezi sa železnicom, imate po godinama podatke.
Bošković: U vezi sa železnicom od 2000. na ovamo podaci idu između 70 i 90 poginulih na železnici ili ako hoćete možda još preciznije, ja ću objasniti gledaocima, u vezi sa železnicom. O čemu se radi? Većina poginulih na železnici je stradala na putnim prelazima i to su učesnici u drumskom saobraćaju, putnika je vrlo malo, meri se znači do dvocifrenog broja. Ostali su, što je teško istražiti, ili samoubice ili je u pitanju nepažnja, vrlo je to teško odgonetnuti, mada u nekim slučajevima možete. Znači, 80 odsto od broja poginulih to su na putnim prelazima ili nepažnjom ili samoubice, znači na pruzi.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|