offline
- Rogi
- Mod u pemziji
- Najbolji košarkaš koji
- je ikada igrao ovu igru
- Pridružio: 31 Avg 2005
- Poruke: 11687
|
Novi slučajevi žutice u Nišu i Leskovcu
U poslednja 24 sata broj novoobolelih pacijenata sa kliničkom slikom virusnog "hepatitisa A" uvećan je u Nišu za još 52 osobe. Posle podatka od prethodnog dana da je broj novoobolelih u prethodnom danu iznosio 14, drastično povećanje zaraženih ponovo obeshrabruje lekare.
Od januara do oktobra ove godine u Srbiji je proglašeno 60 epidemija žutice što sa epidemijom u niškom okrugu koja traje, podrazumeva 489 obolelih, rekao je ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević. Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, on je naveo da je samo u Nišu obolelo 230 osoba, a sve ostale - 259 u svim ostalim epidemijama.
Prema rečima Milosavljevića, u Nišu su preduzete sve protivepidemijske mere, organizovane su i mobilisane sve službe koje rade na suzbijanju i praćenju epidemije, a mesta zaraze su na različitim lokacijama.
Žutica se prenosi prljavim rukama, uzročnik je crevni virus, a bolest počinje iznenadnom slabošću, mučninama, povišenom temperaturom i žuto prebojenom kožom.
"Epidemija u Nišu je proglašena 7. septembra, a odjaviće se po pravilu, kad od poslednjeg slučaja oboljevanja prodje 50 dana", kazao je Milosavljević. On je dodao da je u Beogradu od početka godine do oktobra obolelo 117 ljudi i da je svaka epidemična situacija podrazumevala do pet obolelih.
Prijavljivanje svih obolelih je obavezno, kao i dezinfekcija u toku i po završetku bolesti.
Virusni hepatitis A ili zarazna žutica tipa A je laka akutna bolest koja ima dobru prognozu, a jedan u 1.000 slučajeva ima težak tok lečenja.
Najvažnije mere prevencije su edukacija stanovništva o svakodnevnim higijenskim navikama.
Period zaraznosti je svo vreme inkubacije koja traje od 15 do 50 dana.
U 93,3 odsto slučaja put prenošenja je kontakt, u pet odsto slučajeva voda i u 1,7 odsto slučaja se ne zna uzrok.
Postoji vakcina protiv žutice koja nije u opštoj upotrebi, a preporucuje se osobama koje treba da borave u prostorima u kojima ima obolelih od te bolesti.
Od 26. oktobra kada se beleži nagli rast obolelih od žutice tipa A, Infektivnoj klinici u Nišu se javilo 147 gradjana, a ukupno je registrovano 247 obolelih osoba, medju kojima dominiraju muškarci. Ta struktura se ne menja, izjavio je direktor niške Infektivne klinike Žarko Ranković i dodao da se ne beleži porast broja obolele dece koja u strukturi obolelih učestvuju sa 10 odsto.
Ranković navodi da se na klinici trenutno leči 41 bolesnik i da je kod svih pacijenata na ambulatnom lečenju primetno poboljšanje zdravstvenog stanja.
Načelnik Centra za kontrolu i prevenciju Zavoda za javno zdravlje u Leskovcu Jadranka Krasić izjavila je da su na području te opštine od zarazne žutice obolele 142 osobe. Ona je Tanjugu kazala da je epidemija zarazne žutice na području te opštine proglašena pre mesec dana, a da su prvi oboleli od hepatisa tipa A registrovani još tokom leta.
U oktobru su na području leskovačke opstine registrovana 42 obolela, najviše u romskom naselju, rekla je Krasićeva i dodala da je na Infektivnom odeljenju leskovačke bolnice smešteno 25 obolelih, a da su jih 12 deca uzrasta pet do 15 godina.
Do septembra u tom kraju, prema evidenciji Zavoda za javno zdravlje, registrovano je 89 obolelih, a taj broj je kasnije povećan za još 53 obolelih. Do 30. oktobra je registrovano 142 obolelih od infektivne žutice, hepatitisa tipa A, što je nešto više u odnosu na prethodnu epdemiju, rekla je Krasićeva i dodala da je epidemija zarazne žutice u Leskovcu prijavljena u oktobru, kada su registrovane ukupno 22 obolele osobe, a da je žarište tada locirano u jednoj porodici koja je imala dvoje obolelih.
Ona je naglasila da je infektivna žutica, hepatitis tipa A, sezonsko oboljenje i da se uglavnom javlja u periodu oktobar-novembar. Prema njenim rečima, epidemije zarazne žutice se javljaju na svakih sedam ili osam godina, a kod nas poslednja veća epidemija zabeležena je 1998. godine.
Prema rečima Krasićeve, najveći broj obolelih se uvek javlja u novembru kada, prema pravilu, prestaju crevne infekcije i započinju respiratorne.
Krasićeva je navela da su u Leskovcu preduzete sve mere higijensko-sanitarne mere zaštite i suzbijanja širenja zaraze.
Sva kritična mesta su dezinfikovana, sa objašnjenjima o načinu održavanja higijene ubuduće, a održana su i predavanja o načinima zaštite, kazala je ona.
Izvor: http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=76190
Dopuna: 06 Nov 2007 16:14
Žutica - bolest prljavih ruku
Žutica je oboljenje jetrinih tkiva ili poremećaj funkcija jetre, kada usled smetnje oko izlučivanja žuči u dvanaestopalačno crevo dolazi do nagomilavanja žučnih boja u krvi, koži, beonjačama i ostalim tkivima.
Opšti pojam za upalu jetre je hepatitis, a postoji nekoliko različitih vrsta - A, B, C, D, E, F i G. Ovi virusi mogu imati slične simptome, ali se drugačije prenose i sa medicinskog stanovišta oni se smatraju različitim bolestima.
Epidemija žutice koja se ovih dana javila u Srbiji, pre svega u Nišu i Leskovcu, je tipa A. Broj obolelih naglo raste i u utorak je registrovano oko 300 slučajeva, ali lekari kažu da ne treba paničiti.
Vakcine protiv žutice nema, a najbolja i jedina zaštita od ove bolesti je higijena - redovno pranje ruku, naročito nakon korišćenja toaleta, izbegavanje kontakta sa obolelima, dezinfekcija u školama i kućama obolelih.
Prvi znaci oboljenja su gušobolja i kijavica, kao i tamnija boja mokraće. Zatim sledi gubitak apetita, mučnina i povraćanje. Kada bolest uzme maha, oboleli oseća neprijatan ukus u ustima, ima povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, a malaksalost obuzme čitavo telo. Jakih bolova nema, osim osećaja težine s desne strane u gornjem delu trbuha. Vremenom beonjače i koža dobijaju žutu boju. Izmet može postati svetliji, često i potpuno beo.
Bolest može trajati samo nekoliko dana, ali, u težim slučajevima, i mesecima. Za adekvatno lečenje neophodno je pridržavati se strogog higijensko - dijetalnog režima. Uz odredjene lekove, potrebno je da bolesnik miruje i da se hrani mlekom, voćnim sokovima i mesom, ali ne svinjskim već živinskim i telećim. Zapaljenje jetre je najčešće zarazno, zbog čega se bolesnik mora smestiti u bolnicu.
Žutica tipa A se prenosi medjusobnim kontaktom, dodirivanjem, rukovanjem, ali i preko vode i hrane, pa često obole svi članovi porodice, kao i deca u vrtićima i školama.
Loši životni uslovi i prljavština idealna su podloga za pojavu hepatitisa A, koja je u narodu poznata kao bolest "prljavih ruku".
Izvor: http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti/text.php?vest=76215
|
da nije samo dom zdravlja jedina lekarska ustanova... nisi shvatio poentu... Ako od prvog do cetvrtog novembra (dakle 4 dana) ima 47 zarazenih, a petog novembra ima NAJMANJE 7 (a siguran sam da ih je vise), kako je ukupna brojka SAMO 230?
