Windows Registry - prirucnik, tutorijal na srpskom

• 14Ovo se svidja korisnicima: klodovik, Ričard, Black Code, daniel83, Springfield, mcrule, ThePhilosopher, Master Boot, code381, E.L.I.T.E., ivance95, CyberSrbin032, vasa.93, Jimmy4
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Napisano: 15 Nov 2008 17:52

Naziv: Windows Registry
Broj strana: 12
Autor: m4rk0
Format: .pdf
Velicina: 402 KB
[url=https://www.mycity.rs/must-login.png u pdf-u[/url]

1. Uvod
1.1 Reč-dve o redžistriju
1.2 Istorija redžistrija
1.3 Registry danas

2. Registry identifiers
2.1 Security identifiers (sids)
2.2 Globaly unique identifiers (guids)

3. Registry database
3.1 (Heksa)decimalni zapisi i bit maske
3.2 Regedit

4. Registry values
4.1 Value's name
4.2 Value's type

5. Registry keys
5.1 Hkey_classes_root
5.2 Hkey_current_user
5.3 Hkey_local_machine
5.4 Hkey_users
5.5 Hkey_current_config



1. UVOD

1.1 Reč-dve o redžistriju
Registry je srce sistema i u okviru njega se nalaze informacije esencijalne za rad sistema. Preko njega mozemo vrsiti kompletnu administraciju sistema i zadavati operacije koje se ne mogu izvrsiti npr preko ini fajlova. Sve informacije u okviru registry baze su indexovane po hijerarhijskom redosledu i na taj nacin sintetizovane informacije se vrlo brzo izvrsavaju iako su iste veoma komplikovane. Ako vam neko kaze da je registry baza ostala nedirnuta nakon nekog poteza, operacije ili izvrsavanja zadatka, budite ubedjeni da je to laz. Sistem pristupa registry bazi pri svakom kliku i svakoj operaciji (ali bukvalno). Registry je zaseban za svakog ulogovanog korisnika, registry baza se menja iz dana u dan...A njene prednosti se stalno povecavaju. Evo na pr, ranije (u ranijim OS-evima), backup se vrsio u ini fajlovima i tu je bio princip "ono sto vidis u windowsu to se tu i nalazi". Medjutim, s pojavom reg baze i editovanjem iste su se mogle izvrsiti brojne customizacije sistema koje u okviru windowsa ne bismo nikako mogli podesiti (tipa uklanjanje shorcut arrow-a, uklanjanje shared dokumenata iz my computera itd.). A najvaznija komponenta koju registry baza omogucava je Policy managment a u okviru istog i sledece funkcije:
• Deplyment customisation
• Folder redirection
• Hardware profilies
• Offline files
• Performance monitoring
• Roaming user profiles
• Windows Managment instrumentation

1.2 Istorija redžistrija
Svaka stvar na svetu ima svoju prošlost i nacin nastanka. Da bismo saznali kako je registry izgledao i funkcionisao u ranijim OS-evima, vraticemo se u proslost.
• Kvazi registry u MS-DOS OS-u. MS-DOS je prikupljao informacije iz dva bitna sistemska fajla: Config.sys i Autoexec.bat. Svrha Config.sys fajla je bila ucitavanje drajvera, a svrha Autoexec.bat fajla je bila pokretanje programa, postavljanje sistemskih varijabli (environment variables) kako bi se MS-DOS pripremio za upotrebu. Problem je naravno sto je svaka aplikacija tog tipa mogla da kontrolise iskljucivo sopstvene parametre, a nije postojalo univerzalno resenje koje ce vrsiti globalno nadgledanje izvrsavanja operacija.
• Reg baza u Windows 3.0. Sa pojavom ovog OS-a javili su se i ini fajlovi koji su donekle prosirili mogucnosti Config.sys i Autoexec.bat fajlova. Posto sam vise puta pomenuo ini fajlove red je da nabrazaka i pojasnim sta su oni ustvari. To su tekstualni fajlovi izdeljeni na sekcije i u svakoj sekciji imaju po nekoliko informacija. Problem kod takvih fajlova je sto ne postoji hijerarhija i u njih je gotovo nemoguce smestiti binarne vrednosti. Posto ini fajl predstavlja spregu izmedju aplikacije i OS-a, svaka aplikacija ima svoj ini fajl sto takodje u brojnim situacijama stvara problem.
• Reg baza u Windows 3.1. Kod ove verzije OS-a, registry baza je bila skladiste OLE (Object Linking and Embedding) informacija, a win 3.5 i win 95 sadrze registry kakav sada imamo na win xp. Medjutim i pored toga sto se umesto ini fajlova koriste mnogo bolji i laksi nacini skladistenja informacija, i dan danas postoje ini fajlovi koji su veoma korisni.

1.3 Registry danas
Prebacujemo se iz proslosti u sadasnjost i sagledavamo kakav je registry danas:
REGEDIT se aktivira preko RUN-a: start -> run-> regedit. Regedit sa leve strane ima pet foldera, koji predstavljaju root kljuceve.:

• HKEY_CLASSES_ROOT (HKCR) - Iako je u redzistiju predstavljen kao root kljuc, on ustvari predstavlja podkljuc kljuca HKEY_LOCAL_MACHINE\Software i u njemu se smestaju informacije o OLE klasama i o registrovanim COM objektima. Ovaj kljuc omogucava asociranje ekstenzija sa tipovima fajlova i odgovarajucim programima. Uzmimo za primer pdf ekstenziju. Uz pomoc informacija pothranjenih u HKCR kljucu, doticnu ekstenziju otvarace na pr Adobe Reader. Naravno, to je sve relativno i koji program ce otvarati koji tip fajla, zavisi od informacija upravo u okviru HKCR kljuca i varira od korisnika do korisnika. Takodje, ovaj kljuc objedinjuje informacije koje se nalaze u okviru podkljuceva HKEY_LOCAL_MACHINE\Software\Classes i HKEY_CURRENT_USER\Software\Classes
• HKEY_CURRENT_USER - predstavlja link ka HKEY_USERS i sadrzi informacije o konfiguraciji trenutno logovanog korisnika. Te informacije su: izgled destkopa, izgled i postavka fajlova i foldera, postavke u Cpanelu, itd.
• HKEY_LOCAL_MACHINE - sve informacije o systemu ( podatke o hardveru, softveru.. )
• HKEY_USERS - sadrzi pojedinacne podatke za svakog korisnika posebno i svaki korisnik je predstavljen u vidu zasebnog SID pod-kljuca.
• HKEY_CURRENT_CONFIG - predstavlja link ka HKEY_LOCAL_MACHINE i odgovara podacima za trenutna hardverska podesavanja.

Svaki folder je ustvari jedan key. U svakom folderu se nalaze ili jos podfoldera ili neke vrednosti (value) koje se prikazuju u desnom prozoru i mogu biti:
• STRING VALUE - textualna vrednost
• DWORD VALUE - binarna vrednost ( 0 ili 1 ) -> 0 - disable, 1 - enable
• BINARY VALUE - hexadecimalna vrednost

Da biste napravili novi key ili value, kliknite desni klik (za key na neki folder sa leve strane. a za value sa leve strane), i izaberite. Kada klknete desnim klikom na neku vrednost ili key imacete sledece opcije:
• MODIFY - prepravljanje i
• DELETE - brisanje.


2. REGISTRY IDENTIFIERS

2.1 Security Identifiers (SIDs) - bezbednosni identifikatori
Korisnicki nalozi se identifikuju putem bezbednosnih identifikatora - Security identifiers-a (SIDs). SID je jedinstvena sifra koja sluzi za identifikaciju bezbednosnih subjekata, kao sto su: racunarski i korisnicki nalozi i grupe.
Sada cemo lepo uhvatiti i rasclaniti SID i objasniti svaki njegov delic:
Evo na pr (verovatno i ne postoji ovaj SID, ali bitan je shablon)
S-1-5-23-547-0123456789-0123456789-0123456789-123
SID uvek zapocinje sa S- . Sledeci broj predstavlja verziju SID-a (u nasem slucaju to je verzija 1); sledeci broj pokazuje bod cijim je ovlascenjem SID (u nasem slucaju to je 5, a to je ustvari SID pod NT nalogom). Ove ostale brojke sto vidimo, u tri dela po 10 komada su domain identifieri i na kraju ovaj zadnji broj je relativni identifier. E sad, nisu svi SID-ovi ovako dugaciki, tj ima i onih koji su na pr u formi
S-1-5-18
i kao takvi spadaju u najpoznatije SID-ove.