Ajdemo malo o teoriji...
Startujes program i on od OS-a zatrazi da mu rezervise toliko i toliko memorije. Po pravilu ce OS uvek da mu prijavi da ima zatrazenu kolicinu memorije na raspolaganju posto vecina programa traze i po dva puta vise memorije nego sto ikad iskoriste.
Kada OS treba da obeca memoriju koju ne poseduje, on im vrati virtuelnu adresu swap fajla, cak IAKO ima neiskoriscenog RAM-a (ali koji je 'obecan' drugoj aplikaciji).
Znaci, koliko god da imas RAM-a, uvek je dobro imati swap, i to dinamicki, da bi OS mogao da 'obeca' (rezervise) memoriju koju nema.
U vecini slucajeva swap nece biti iskoriscen, ali Windows jednostavno mora da 'obeca' RAM opseg.
E sada, kako to da swap ne bude iskoriscen:
Imate kompletan RAM vez obecan, ali sa fragmentima koji nisu korisceni.
Nova aplikacija zatrazi alokaciju (rezervaciju) memorije. OS joj obeca adresni opseg koji je u swap fajlu. Onda uzme pa relocira one neiskoriscene fragmente fizickog RAM-a na swap, a novu aplikaciju relocira na fizicki RAM.
Sada je sav 'obecani', a neiskorisceni prostor adresiran na swap.
|