offline
- Pridružio: 06 Maj 2003
- Poruke: 1263
- Gde živiš: Apatin
|
ZAKLJUCAK
Evo zasto je Linux bolji od Windowsa!
Линукс је у принципу бесплатан. Шта сад то значи ?
То значи да се дистрибуира под GNU/GPL лиценцом (не сви, увек треба да проверите пре набављања) која нам омогућава да мо-емо да копирамо, инсталирамо и користимо Линукс на неограниченом броју рачунара и неограничен број пута без надохнаде произвођачу или дистрибутеру, или рецимо да га сами скинете са Интернета, без икаквих плаћања за то. Наравно, то не значи да он није заштићен и да баш све можете да радите са њим, па зато прочитајте лиценцу коју добијате на дисковима. Нараво, ту су и мали трошкови за дискове, плаћање Интернет конекције уколико сами скидате фајлове са мреже али све то укупно не прелази 5 или 10 евра што свакако није 90 или 100 евра или долара.
Ту се наравно крије још једна погодност: програми илити апликације. Шта је сада са њима ?. Па ништа посебно, јер готово све што вам је потребно добијате уз сам оперативни систем , још ако се ради о комплетној верзији , нећете ни стићи да их све ни погледате, замислите скуп од преко 4000 апликација (Mandrake Linux 9.1 Full)
Још боље, све те силне програме добијате под истим условима као и оперативни систем тј. (готово) бесплатно. Када сада размотримо да само MS Office кошта око 500 $ , Adobe PhotoShop 300 $, а где су нам програми за векторску графику, мутимедију, програмирање, .... не дај боже и неку CAD аплкацију, оде то на пар хиљада еврића или ђелених долара.
Да ли је то све што је позитивно ? Не, то је само почетак или су то наизглед најбитније разлике. Оно што се свакако истиче су поуздан рад и сигурност, јер се заиста ретко дешава, уколико сте систем подесили како треба, да вас систем изда. Даље, важна ствар ових дана је безбедност. Да не помињемо број вируса, тројанаца и остале гамади која напада Windows, могућност да вам се нешто слично деси на Линуксу је веома мала, не и немогућа. Међутим, отпорност и жилавост система је на веома великом нивоу и сами је можетелако подешавати тако да је могућност упада на вашу машину заиста минорна, бар како ствари тренутно стоје.
Антивирус порграми наравно постоје и за Линукс, па ко неверује може и да провери.
ОК, све је то лепо, али ја сам навикао на Windows и његове програме, неко ће рећи. То наравно нико не може да оспори, али такође ни чињеницу да за све апликације имате Линукс алтернативу, и скоро увек довољно квалитетну. Ево пар примера:
MS Windows (9x, Me, NT, 2000, XP) Linux (Mandrake , RedHat, Slackware, SuSE, Debian, ....) 8.x или новије верзије, FreeBSD
MS Word, Excel OpenOffice Writer, OpenOffice Calc, Kword, Kspread, Abiword..
Adobe Photoshop Gimp
Corel Draw Xfig, Sketch, OpenOffice Draw,...
ACDSee gqview, ee, compupic, ...
Windows Explorer, Windows Commader krusader, gnome-commander, Nautilus, mc,...
Winzip, Winrar Ark, File-roller, gnuzip,...
Nero, EasyCD Creator cdbakeoven, eroaster, k3b, X-CD-Roaster,..
AudioCatalyst, CDex grip, ripperX,...
Windows Media Player, MicroDVD xine, mpayer, totem,
TV kartice zapping, xawTV, ...
winamp xmms, Noatun,
AutoCAD QCad, linuxCAD, VariCAD, ProEngineer
Internet Explorer Mozilla, Opera, Konqueror, Netscape, ..
Outlook Express kmail, Evolution, Balsa, ...
ProFTP gFTP
... ...
да сада не идемо са програмима као што су алати за програмирање, креирање веб страница, обраду звука и слике, затим базе података као што је рецимо Oracle, и слични пословни пакети итд. Верујте ми на реч, не постоји програм за којим сам имао потребу а да нисам нашао сличан такав и на Линуксу.
Ипак, и поред свега овога, постоје поебни програми који вам омогућавају покретање омињених Windows аплиакција у Линуксу а најпознатије су Wine и DosEmu као и њихови бројни клонови те комерцијалне апликације као што су WMWare, CrossOffice итд. Са њима можете да користите апликације на које сте навикли или сте их рецимо већ платили или рецимо немају довољно квалитетну замену под Линуксом.
Умрежавање рачунара ? Наравно, да, без већих проблема. Сви протоколи и све врсте веза су наравно подржане, само птреба проверити шта је од хардвера подржано. Наравно, иако су у питању опште пођнати стандарди и протоколи, подешавање мрежа на Линуксу је ипак друга прича., поготово по питању веб сервиса и сервера, били то web, mail, ftp, dns или било који други сервери, међутим ништа што се не може савладати, поготово ако знамо да ове врсте подешавање неће радити десктоп корисници.
Било да су у питању локалне мреже или желите да поставите веб сервер Линукс ће вам зваршити посао савршено, опет по веома малој цени уз стабилан и релативно сигуран рад. Велики број мрежних картица је подржан у старту па вам посебни драјвери неће бити ни потребни. Исто или слично је и са осталим мрежним уређајима, па чак и ако се деси да систем није сам подесио одређени уређај, врло је вероватно да сте уз њега добили драјвере.
Графичко окружење. Више него флексибилно, подесиво, дефинитивно много напредније. Могућност избора. По мени најбитнија ствар. Од комплетних заокружених окружеења попут KDE или Gnome, па до оних која раде и на машинама са мало радне меморије. Изглед, наравно, феноменалан, нема граница, ако имате дара ваш екран ће изгледати боље од оних у Звезданим Стазама.
Дакле, да скратимо, Линукс је модеран оперативни систем који подржава све оно што се за један такав систем подразумева, и може да одговори већини потреба и захтева , било да су у питању обични десктоп корисници или мрежни администратори, било да је у питању кућни рачунар или пословно окружење.
НЕГАТИВНЕ (или УСЛОВНО НЕГАТИВНЕ) СТВАРИ
Зашто условно ? Па зато што некоме ко одавно користи Линукс ово нису порблематичне ствари али почетницима свакако јесу.
Подржани хардвер. Да се разумемо, овде сам Линукс није много крив. Наиме, када произвођачи хардвера уз производ не испоручују и потребне драјвере за њега, онда то није грешка оперативног система. Ипак, у последе 2-3 године, ствари су се у многоме поправиле, тако да сада Линукс већину ваших хардверских компоненти аутоматски препознаје (поготово на јачим дистрибуцијама као што су Мndrake, SuSE или RedHat). Дакле, осим ако не поседујете егзотичан (илити редак) харвер или екстремно нови хардвер велика је вероватноћа да нећете имати посебних проблема. Са основним компонентама, као што су процесори, хар дискови, матичне плоче , меморије итд. нећете имати проблема, можда нећете извући максимум из дотичних, али ће све радити, што је опет најбитније. У чему је упоште штос?
Само у драјверима. Дешава се да их нема. Дакле, Линукс као систем може да покреће и комуницира са свим врстама уређаја само ако има потребне управљачке програме. За велики број компоненти Линукс већ поседује драјвере тако да се може десити (и углавном је тако) да ће сав ваш хардвер бити уредно и правилно препознат и подешен. Оно што се релативно често јавља као проблем су модеми (софтверски односно win модеми). Опет драјвери. Софтверски модеми су у принципу лоша вест чак и под Windows-ом јер раде доста лоше и успоравају и коче машину, али имају једну веома добру особину а то је да су јефтини. Порблем је тај да произвођачи ретко када (мада у последње време све чешће) пишу драјвере и за Линукс тако да нам остаје да потражимо драјвере од програмера на Интернету. Углавном су ти драјвери проблемтични јер их раде углавном програмери волонтери и садрже грешке, али опет једни начин да покренемо наш јефтини модем. Оно што сигурно ради су прави хардверски модеми где чип обавља сав посао и где нам драјвер у принципу и није потребан. Они јесу скупљи, поготово екстерни модели, али са њима нема проблема.
Поједине звучне или ТВ картице, табле за цртање, хардвер за играње такође може представљати проблем, и зато је битна препорука да увек проверите пре куповине хардвера (ово важи и за друге оперативне системе) на окји системима може да ради. Када већ дајемо паре, бар да намучимо продавце.
Неки кажу да се на Линуксу може наместити све, али ипак то је углавном само рекла-казала јер мали је број програмера и стручњака међу највећим бројем корисника рачунара.
ПРЕПОРУКА:
Увек купујте фирмиране производе, иако су можда мало скупљи, али ако урачунамо касније проблеме са безимених хардвером, сигурно се ислати.
Увек проверите да ли хардвер који желите да купите поседује потребне драјвере и да ли може да ради на Линукс системима.
Увек питајте искусније кориснике који хардвер користе и тиме сте решили пробем компатибилности.
Избегавајте ултра најновији хардер, прво јер је претерано скуп а могуће је да нећете успети да га инсталирате.
Купујте хардвер код поризвођача који стандардно подржавају Линукс.
Великуи број озбиљних фирми одавно већ раде дравере и за Линукс. Добар пример је NVIDIA, а од скора је ту и ATI, а како су графичке картице ова два призвођача најзаступљеније на нашем тржишту нећете имати проблема.
Подешавање и инстлација програма. Линукс је по овом питању много напредовао у последње време и тешко га је и препознати у односну на ранији период. Аутоматска конфигурација хардвера, Интернет и мрежних конекција, партиција, преносних уређаја итд. Ипак, и даље се неке ствари подешавају ручним едитовањем фајлова што почетницима изгледа као немогућа ствар.
Компајлирање програма, кернела ? Ма дај, ко је луд да ради такве ствари ?
Разумем да су људи навикли да се инстлација програма своди на покретање самораспакујуће архиве и пар кликова мишем на тастер ОК. Слично тој причи, код Линукса постоје тзв. пакети програма (rpm, deb) који у основи представљају исту ствар. Некомпајлирани програми су последица више појава у свету отвореног односно бесплатног кода јер када имате изворни код програма можете га сами преправити, додатни одређене ствари, прилагодити свом оперативном систему а као такви заузимају и мање места па их лакше можете скинути са интернета. Ипак, за обичне кориснике, препорука: користите већ прекомпајлиране програме у облику пакета.
Графички изглед програма. Често тотално различит у односу на оно што сте навикли. Ја то не сматрам неком посебном маном, једино што ће некима бити тешко да се привикну. Ипак мислим да се вреди мало помучити.
Брзина рада. То је већ питање јачине машине и подешавање система. Ипак, може се рећи да су поједини системи за нијансу спорији што се да осетити на слабијим машинама. Ипак, то није нерешив проблем, јер се гашењем одређених непотребних сервиса и одабиром оптималног графичког окружења ствари доводе до граница пристојности. На машинама нове генерације то се неће осетити. Ипак је ово и дање у основи мрежни систем који има мало веће апетите.
Лакоћа рада. Опет релативна ствар. Уколико се ваш рад на рачунару своди на то да само користите програме, веома лако ћете се снаћи. АКо кренете са подешвањима, вероватно ћете наићи на проблем, и то искључиво због тога што сте навикли на Windows. Срећом, обиље докумнетације и наравно веб сајтови са форумима ће вам бити од велике помоћи.
Играње. Можда најпроблематичнија ствар. Већина 3Д игрица се ради за Windows, иако сам систем има снагу да их покреће, што се рецимо да одлично видети на OpenGL ирицама као што су UnrealTournament 2003 или Quake III, где Линукс не заостаје по перформансама. И на овом пољу се ствар мењају на боље, али за сада му је то мана, бар за оне који користе рачунар за игру, а у питању су 3Д игрице.
Морате да читате. Постојање огромне количине докумантације вам избија из руку могућност да кажете како се неке сварти не могу одрадити или подесити. Јесте можда порблем оном ко нема времена, али на вама је да одлучите шта вам је битније, новац или мало више потрошеног времена. Упсталом, постоје људи који ће вам уз скрпмну надохнаду све лепо подесити.
|
