zonta ::pa dobro nije baš nauka ali činjenica da se među dosta turcizama koji su preplavili južnjački dijalekt očuvalo i dosta zaboravljenih starih srpskih reči koje se u narodu još uvek upotrebljavaju
vrčva -zemljana posuda za upotrebu u domaćinstvu za sve i svašta (mast ,kiseljenje kupusa-etko ali ima)preko žitarica (naročito onog semenskog za sledeću setvu)do veštačkog đubriva (najbolja za te dve stvari jer zemlja reguliše -održava potrebnu vlagu za čuvanje istih)ćup (turcizam)
bašta(otac),gradina(bašta,vrt),nožice(makaze),okati ,oka te (zvati,zove te ),doda,dada(nazivaju se starije sestre mlađe se zovu po imenu),trlo(zgradica -objekat de zimi obitavaju ovce u dvorištu ili na nekoj livadi u blizini kuće)zatrl,zatrl se (izgubio ,izgubio se)nemec,priča nemečki,šta pričaš nemečki(mutav,šta pričaš ko mutav da si -kad neko objašnjava nešto rukama a ne glasom )vunija-levak za sipanje u flašu,šiše,šišence-flaša-flašica
,slaba,sluba,stuba,stube-merdevine i td.recimo ja kao rođeni nišlija nisam dok se nisam oženio čuo za neke reči koje se u zaplanju (treritorija od niša prema babušnici preko gadžinog hanai nadole do morave)upotrebljavaju (one koje gore napisah )i bio iskreno oduševljen što se te reči održale do dan danas
recimo mnogi kažu da za česmu nemamo pravu adekvatnu srpsku-slovensku reč međutim ima je:istočnik (nije vezano za istok )već za kamenom ozidano mesto de izvire voda ili dalje od izvora
puno je česmi u znak sećanja na nešto ili nekog (ja sam video jednu blizu aranđelovca )na kome piše epitaf:"na istočnik ovaj svrati rode,tu se napi ladne vode"
Ovo shvati kao aplauz. O dijalektu niškoga kraja postoji mnogo odličnih radova, a sada si i ti doprineo na svoj način. Iznenadio bi se kada bih ti otkrio etimologiju tih reči; za mnoge reči koje smatramo starim srpskim rečima poreklo se, najčešće, može naći u sanskrtu ili u persijskom, pa i u turskom (i arapskom) jeziku . No, one su za nas stare srpske - od nečega treba početi i u neku tradiciju treba verovati. Lepo je da u jednoj šaljivoj temi čovek pročita ovakvu malu, lepu studiju narodnog jezika. Bravo za Nišlije (i Niševljane)
|