|
Otišao Lala u Podgoricu nekim poslom,i jedan dan po?e nevi?en
pljusak,nešto nevi?eno,za istoriju. On uspe, nekako, da utr?i u hotel
pored koga se u tom trenutku zadesio. U hotelu mu, naravno, nisu dali da
za džabe nazove ?oveka u Podgorici da otkaže sastanak, pa je trebao da
krene,a napolju užas.Pretr?i on put,do?e do taksija,pita za cenu prevoza
do banke(plati?e mu samo da uzme pare iz banke), a ovaj lagano kaže 50
evri?a.A Lala, skoro šlogiran od cene, zamoli :"Gospodine, a je l* mož*
to malo jeftinije?" Taksista ni da pomisli, a Lala kisne za medalju.
Posle 10-ak minuta natezanja, kad je Lala bio mokar kao pacov, taksista
pristane na vožnju za 30 evra.Do?u oni do banke,podigne Lala pare i
plati mu, i ode da obavi nešto na brzinu.Kad se vratio,bilo je poslagano
10 vozila taksija ispred banke,a poslednji u nizu bio je ovaj što ga je
dovezao.Pri?e Lala prvom,pita za cenu do onog hotela, a taksista re?e 50
evra. Kaže Lala:"A je l* može 100 evra, al da mi popušiš?" Crnogorac
samo što nije poludeo,a Lala ode do drugog i pita isto,pa do tre?eg,
?etvrtog...Naravno,svima je digao pritisak, a na kraju pita onog
poslednjeg, zbog koga je kisnuo kao budala:"Kol*ko košta da me vratiš do
onog hotela?" Taksista re?e:"Pa 50 evra." A kaže Lala:"A je l* može 100
evra, al* da mahneš ovim kolegama kad krenemo?"
|
