|
Sedam trka.
U pocetku, kvalifikacije - 25 konja se podeli u 5 grupa po 5 konja. To je 5 trka - i imamo 5 pobednika.
U sestoj trci trce pobednici grupa. Konj koji pobedi u toj trci je apsolutni pobednik, tj najbrzi konj. Jedan od 3 koje trazimo.
Sedma trka je ono sto je interesantno, i tu se stvari komplikuju. Imamo 24 konja, a trazimo 2, pri cemu mogu da se trkaju samo 5 njih.
Iz svake kvalifikacione grupe, kao i iz velikog finala, otpadaju cetvrti i peti posto sasvim sigurno postoje minimalno 3 konja koji su brzi od njih. Time smo skratili broj sa 24 na 12 (po 2 iz svake grupe, ukupno 10, plus 2 iz finala).
Iz velikog finala u repasaz idu drugi i treci. Sporiji su od najbrzeg, to je sigurno, ali i dalje imaju sansu za drugo i trece mesto. To je 2, od 5 koliko mogu da se trkaju. Imamo mesta za jos 3.
Iz kvalifikacione grupe gde je apsolutni pobednik, uzimamo drugog i treceg. Oni jesu sporiji od najbrzeg ali nije utvrdjeno da li su sporiji od bilo kog drugog. To je 4 od mogucih 5 konja poslednje, sedme trke.
Poslednjeg konja za sedmu trku uzimamo iz grupe gde je pobedio konj koji je bio drugi u velikom finalu. Tu nam treba konj koji je stigao drugi u kvalifikacijama. On sigurno nije najbrzi, nije cak ni drugi, ali je mozda treci najbrzi. Treci iz te grupe je sporiji od minimalno 3 konja (apsolutni pobednik plus dva konja iz njegove grupe) pa nas on ne interesuje.
Iz ostale dve grupe ne uzimamo nikog. Bilo koji konj koji nije osvojio tu grupu je sigurno sporiji od minimum cetvrtog najbrzeg konja - prva 3 iz finala su sasvim sigurno brza, kao i konj koji je osvojio njegovu grupu. Drugi najbrzi konj iz bilo koje od ove dve grupe je maksimalno peti najbrzi konj, te nas kao takav ne interesuje.
Pobednik sedme trke je drugi, a konj koji je stigao drugi je treci najbrzi konj iz grupe od 25.
|
