offline
- Plavi leptirić
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 23 Nov 2007
- Poruke: 12
- Gde živiš: Beograd
|
Sta se svake godine desava u Japanu...
Zaustavimo besmisleni pokolj delfina u Japanu!
To je krvoproliće, surov i varvarski čin! Svake godine, idiličan i miran život u selu Taidži u južnom delu Japana narušava neobjašnjiva surovost kojom se bespomoćnim delfinima nanosi neopisiv bol i sledi im sigurna smrt!
-Pol Votson, predsednik i osnivač
Udruženja ''Sea Shepherd Conservation Society''-
Svake godine od oktobra do marta, u malim gradovima širom Japana, hiljade delfina i malih kitova bivaju zarobljeni i brutalno ubijeni. Ovi masakri se odigravaju u ribarskim gradićima kao što su Taidži, Iki, Ito, Futo i Izu. Tokom tih meseci, japanski ribolovci sateruju čitave porodice i jata delfina, malih kitova i drugih morskih životinja, u male zalive i bez milosti ih prebijaju na smrt. Većina životinja se prodaju kao meso u restoranima i prodavnicama, dok je nekima predodređen život u zarobljeništvu.
Pored toga što se morske životinje masakriraju na plažama, u Japanu se ubije još oko 100 000 morskih sisara za industrijske potrebe. Ovo ubijanje mora prestati!
Organizacija Morski Pastir (Sea Shepherd) se već 25 godina zalaže za očuvanje morskog živog sveta i ukidanje ovog divljačkog i besmislenog pokolja delfina u Taidžiju i drugim japanskim selima.
Kako oni ubijaju
Ribolovci u selima poput Taidžija, izlaze u malim brodovima na već poznata mesta kojima delfini prolaze kada se sele. Strateški raspoređuju svoje brodove, formiraju linije i čekaju delfine. Kada delfini naiđu, ribolovci bacaju u vodu dugačke metalne cevi, a zatim udaraju u njih da bi stvorili ''zvučni zid''. Taj zvuk ometa sposobnost delfina da se orjentišu- to ih plaši i zbunjuje. Delfini beže od izvora zvuka, a ribolovci ih sateruju u plitke zalive manevrišući svojim brodovima. Kada se nađu u zalivu, razvlače mreže na ulazu u njega da bi sprečili delfine da pobegnu.
Ribolovci obično povrede nekoliko zarobljenih delfina udarcima kopljem ili ubodima nožem, jer delfini nikada ne napuštaju povređene članove porodice.
Zarobljeni u plitkoj vodi, delfini se u panici guraju, pokušavajući da se što više odmaknu od obale, sve do sledećeg jutra. Ujutru, ribolovci privlače mreže, primoravajući delfine da se približe obali, gde ih ubadaju i seku noževima i kukama. Svaki delfin se koprca unaokolo oko šest minuta dok ne iskrvari do smrti, bukvalno bojeći mora svojom krvlju.
Pošto se masakr završi, tela delfina se šalju u klanice gde se kasape. Meso je ozbiljno zagađeno, ali se ipak preodaje bez ikakvog upozorenja u supermarketima u Japanu, koji su najčešće deo lanaca firmi iz Amerike ili Evrope.
Japan nezakonito ubija male kitove
Japan je član Međunarodne komisije za kitove (IWC). 1986. godine stupio je zakon IWC-a o zabrani ubijanja kitova. Po toj odluci, Japanu je dozvoljeno da ubija ograničen broj kitova samo u svrhe ''naučnog istraživanja''. To ''naučno istraživanje'' je, u stvari, rupa u zakonu, koje Japan koristi da bi ubijao kitove u komercijalne svrhe, ali im nije dozvoljeno da ubijaju druge kitove koji su pod zaštitom IWC-a.
Ipak, ljudi su viđali ribolovce na Taidžiju koji su ubijali čitava jata malih kitova. To je očigledno kršenje zabrane IWC-a i potpuno je nezakonito. Japanska vlada jednostavno ignoriše ovu činjenicu.
---------
Veza između koljača sa Taidžija i industrije zarobljavanja delfina
Delovi japanske industrije zarobljavanja delfina, sa svojim akvarijumima, vodenim parkovima i programima ''Plivajte sa delfinima'', rade u saradnji sa koljačima sa Taidžija, stimulišući ih velikim sumama novca koje im daju za žive delfine.
Neki dreseri delfina koji u javnosti izgledaju kao da vole svoje delfine, u stvarnoj saradnji sa ribolovcima Taidžija pokazuju isti nivo surovosti i nedostatak brige za delfine.
''Odabir za proces zarobljavanja'' teče na sledeći način:
• Ribolovci sateruju delfine u zaliv;
• Delfini su u panici jer se mreže približavaju i teraju ih u skučen prostor;
• Delfini se izvlače iz vode konopcima privezanim za rep;
• Dok odlučuju koga da izaberu, dreseri poređaju delfine jenog pored drugog duž obale gde, obzirom da se nalaze van vode prvi put u životu, delfini bivaju izloženi sili gravitacije koja vrši veliki pritisak na njihove unutrašnje organe;
• Delfini se komešaju na obali, slučajno udarajući jedan drugog svojim moćnim repovima;
• Dreseri isključivo traže mlade ženke, koje najčešće uz sebe imaju i svoje mladunce. Majke i bebe se u panici dozivaju dok ih razdvajaju;
• Dok se majke najčešće biraju za život u zarobljeništvu, bebe će na kraju biti pobijene sa ostalim delfinima;
• Delfini odabrani za zarobljeništvo se na nosilima premeštaju u kaveze, odmah pored motora broda koji prave zaglušujuću buku;
• Neki se zapetljaju u mreže koje vise pored broda i polako se dave, dok dreseri mirno posmatraju taj stravičan prizor;
• Svi ostali se ubijaju.
Problem nasukanih delfina
U normalnim okolnostima, delfini su navikli da pritisak koji voda vrši na njihova tela bude ravnomerno raspoređen na svakom kvadratnom centimetru njihove kože. Kada se nađe van vode, čitava težina delfina raspoređuje se na usku ivicu kože koja dodiruje tle. Sva tkiva i organi blizu zemlje bivaju zgnječeni i povređeni pod težinom tela koja ih pritiska.
-------
Japanska vlada truje sopstvene stanovnike
Meso delfina prodaje se u radnjama širom Japana. Jedan deo ukupne količine je pravilno deklarisan kao meso delfina, ali se često dešava da se pogrešno etiketira kao meso kita. Ono što nikada ne piše na etiketi su nivoi žive, metil-žive, kadmijuma, DDT-a i PCBs-a. Skoro sve meso koje se nalazi u prodaji u Japanu zatrovano je jednim ili sa više ovih zagađivača. To što se takvo meso uopšte prodaje za javnu upotrebu je sramotno; činjenica da japanska vlada prodaje takvo meso svojim stanovnicima bez upozorenja da je jedenje delfinovog mesa pogubno po njihovo zdravlje je vrhunac neodgovornosti i nemara.
Međunarodna ekipa naučnika koja je radila u Japanu, 1999. godine analizirala je 130 uzoraka mesa kita i delfina, i podnela izveštaj o svojim rezultatima Međunarodnoj komisiji za kitove. U uzetim uzorcima pronađeni su živa,, metil-živa, kadmijum, DDT i PCBs. Njihov izveštaj govori o tome da, ne samo da je meso delfina često ''maskirano'' u meso kita, nego je skoro uvek zatrovano:
• 24 od ukupnog broja uzoraka mesa kita su u stvari bila meso delfina ili male vrste kitova ubijenih na Taidžiju;
• Više od 91% svih uzoraka bilo je zagađeno jednim ili sa više pomenutih otrova, u dozama koje daleko premašuju dozvoljene;
• Jedan uzorak je imao više od 1 600 puta viši nivo žive od dozvoljenog.
Tetsuya Endo, japanski naučnik i vođa naučnika na projektu 1999. godine, veruje da visoke koncentracije nađene u uzorcima ''mogu biti dovoljne da izazovu akutno trovanje živom'' i da ''proizvod odmah mora biti povučen iz prodaje.''
I druge studije su imale slične zaključke. Bilog sa Univerziteta Harvard, dr Palumbi, koji je učestvovao u zajedničkom istraživanju naučnika iz Japana i sa Harvarda, napisao je pismo japanskim zvaničnicima, zahtevajući javno zdravstveno upozorenje i trenutnu zabranu zagađenog mesa: ''Mi verujemo da japanski potrošači dobijaju neadekvatnu i, u nekim slučajevima, netačnu informaciju o proizvodima od morskih sisara, koje kupuju. Kao rezultat toga, ti potrošači nesvesno konzumiraju izuzetno zagađene i potencijalno opasne proizvode od morskih sisara.''
Sve studije su jasno pokazale da meso delfina nije bezbedno jesti, i da je zagađenost živom naročito opasno za fetus i bebe koje sisaju, ako njihove majke jedu takvo meso. I pored toga, japanska vlada dozvoljava da se ovako zagađeno meso prodaje bez upozorenja, čak i trudnim ženama.
Meso delfina i kita može se lako pronaći u japanskim marketima hrane.
Tekst na japanskom znači: ''Ovo je marinirano meso kita.''
Otrovi nađeni u mesu delfina i kitova
Zahvaljujući ishrani koja podrazumeva isključivo morske plodove, delfini i kitovi akumuliraju visoke nivoe hemikalija u svojim tkivima. Kada ljudi konzumiraju njihovo meso, može doći do ozbiljnih trovanja.
• Živom
• Metil-živom
• Kadmijumom
• DDT-jem
• PCBs-om
-----------
seashepherd.org/taiji/
|
