| E ovako, moram negde napisati ono sto osecam, ono sto je u meni, i izabrah da to bude ovde. Koliko god puta coveka razocara zivot, ne u smislu samog zivota, vec onaj deo kada ocekujes ili barem mislis da svi budu istih shvatanja kao ti, toliko god se to desava opet, i opet i opet. Na kraju i naucih da gledam iza svog ramena, da ne dopustam vise takvim stvarima da me ujedaju, jer skrenem li pogled makar na kratko, gotovo, zivot te sravnja ispod zemlje. Jedna stvar mi nije jasna, ako vec ja mogu da budem fer, korektan, posten i dobar prema nekome, zar taj neko ne moze makar malo da vrati na isti nacin zbog neke recimo uljudnosti, opste kulture i postovanja, jel??!! Da se razumemo, nisam cvecka, ali neko ko me zna neka sabere sve moje vrline i mane na jednu vagu, i videce sta nosi vecu vrednost. Ocigledno sam previse optimisticnog sagledavanja sveta oko mene, mislim da ce neko reci "Ej Vlado treba li ti nesto, da ti se pomogne?", posle onoga sto ja uradim za njega recimo, ali ne popljuje te onog trenutka kada vise ne vidi neku objektivnu korist od tebe. Makar da pita samo, iako mi mozda ne treba, ali bitna je paznja. Da li neko zna od okoline (koja MENE okruzuje), kakvog smisla imaju reci ponos, cast, dostojanstvo, bez da ih samo izgovore?? Odgovor je ne, iako ja tako uvek mislim da znaju, odgovor je jedno veliko prazno NE! Mozda sam ja previse zahtevan, mozda, vucem poreklo sa Austrougarskog dvora, sa kevine strane, pa mozda ima tu necega?! U cemu je onda smisao zivota?! Odrasti, ostaviti porod i obezbediti im zivot? Ja hocu vise! Neko ce mi reci,"Sta ci ti brate vise", ali ne, hocu brate barem MALO postovanja bre, ako vec ja tebe postujem!!! To be continued...
|
