|
Nezasitost
Postovanje, predstavio bih vam se
Ali imena se svog ne secam
Ne secam se ni prve zime koju sam doziveo
Ni prvog sneska kog sam napravio...
Samo se secam sta sam mu uradio...
Nisam ga ostavio da stoji
Nego sam gledao kako se topi
I osecao moc u sebi...
U ogledalo sam pogledao ali se nisam video
Bes u meni je rastao
Kako sme da MENE ne prikaze
Pa sam celjusti svoja otvorio
I lagano ga unistio
I nje se secam kada sam je prvi put video
Bila je kao i druge ali opet posebna na svoj nacin
Jer one su me nekako osetile
Samo su me sve mrzele
Bezale od mene, borile se protiv mene
Kurve jedne pokvarene da beze od MENE!
Ali uvek ih stignem
I onda polako unistavam
Lice im kvarim, kosu unistavam
Pravim ih odurnim, vid im uzimam
Nikada mi nije dosta i muskarce uzimam
I zivotinje i biljke i zgrade, nikoga ne postedim
Najvise volim njihove pateticne hramove jesti
Jer ih to najvise pogadja.
I nikada nece lek protiv mene naci, i vas cu jednom pojesti
Ali najsmesnija mi je ona vasa izreka za mene
“Vreme leci sve” a u stvari ja cu jednom doci po vas...
Kako bih se imena svog voleo setiti..
Nista kad tad se vidimo.
By Mad Zec
|
