|
Provod
Ne setam se mracnim coskovima
Niti se krijem mnogo od drugih ljudi
Volim da se mesam sa njima
Divljam kao oni sto divljaju.
Napolju je mrak, noc je prekrila sve
Ali ovde pravi ples raznih boja i prelivanja svetla
Iz zvucnika tandrcu neki zvuci
Sada ih zovu muzika a ranije bi ih zvali lupnjava.
Ja ludim od njih ali uzivam u njihovom divljanju
Ne znaju neki od njih da su im to mozda zadnji momenti
Da posle nikada nece biti isti kao sto su bili
Jer ja cu im moje blazenstvo i vecnost pruziti.
Uzecu ih i zadrzati kao hranu...
Bice u kavezima kao stoka sto i jesu
Hrana za mene nista vise
Samo sto vise nece divljati od zadovoljstva
Nego od panike koja ce ih hvatati.
Samo sam joj pokazao prstom
Svet oko nje se izgubio samo ja sam postojao za nju
Oci svoje meni je poklonila
Misli je izgubila i vise nista za nju nije postojalo.
Odsetali smo do moje kuce, kao par koji ide na provod
I bilo je provoda za mene
Cim smo usli zgrabio sam je mada se nije opirala
Nije znala zasto bi...
Samo se skljokala dole kao udareno pseto
Mada jos ziva, mrzim to sto im zivot ostaviti moram
Kao da zasluzuju to, sklanjam je sa strane u skriveni kavez bacam
Sta cu sa njom videcu jos usamljeno je vecnost biti sam
Zakljucavam vrata i izlazim napolje...noc je jos mlada a moja glad tek tek umanjena..
By Mad Zec
|
