|
Poslao: 13 Okt 2005 22:08
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
32.
Svakim nacinom kusaju da me uza se vezu oni koji
me ljube na tom svijetu. Ali je drukcija tvoja ljubav
- veca od njihove, a cini me slobodnim.
Da ih ne bi zaboravio, nikada se ne usudjuju da me
izgube s vida. No dan za danom prolazi a ti si nevidljiv.
Kad bih te prestao zazivati u molitvama, kad te vise ne bih
cuvao u srcu, tvoja bi ljubav i dalje cekala moju.
34.
Neka od mene ostane samo toliko, da bih te mogao
imenovati svim svojim.
Neka od moje volje ostane samo toliko, da bih te mogao
svuda cutjeti, u svemu te naci i ljubav ti svoju
pruziti svakog trenutka.
Neka od mene ostane samo toliko, da te nikada
ne mogu zatajiti.
Neka od mojih spona ostane samo toliko, da bi me
sputala tvoja volja i da bi moj zivot ostvario tvoj
cilj – neka mi ostane spona tvoje ljubavi.
92.
Znam, dan ce doci i nestat ce mi s vida ovaj svijet;
zivot ce se nijemo oprostiti sa mnom i podignut’
ce posljednju zavjesu pred mojim pogledom.
Pa ipak ce zvijezde nocu bdjeti, i jutra ce svitati ko
prije, i bujat ce sati kao vali sto propinju se u
slasti i patnji.
Kad mislim o svrsetku svojih dana, to se lome brane
mojih dana, to u svjetlu smrti vidim svijet tvoj
s njegovim nehajnim bogatstvom. I najbjedniji lezaj
u tebe skupocjen je, i skupocjen je u tebe zivot ubogarski.
Neka minu stvari koje uzalud sam htio, i neka minu
stvari koje sam stekao. A neka mi istinski bude samo
ono sto sam uvijek s prezirom gledao, od cega sam
oci odvracao.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 13 Okt 2005 22:22
|
offline
- SAnja
- Google master
- Pridružio: 01 Okt 2003
- Poruke: 2383
- Gde živiš: Beograd
|
kaleidoskop je super sajt!!! veliki pozdrav za konja na princu!!! 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2005 00:32
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Ljubavi moja. Trazim te ponovo
tamo gdje sve prestaje: u jednom trenu
izmedju snijega sto pada i vatre umiruceg
na tvome licu, ispod tvoje haljine,
u zraku koji izgovaras.
Amor mio. Nema imena koje ti ne pripada:
tu je kisno ljeto, godina, grana tresnje,
tu je tvoje tijelo od voska na kome je more
ostavilo svoj sjenoviti kriz. Gorcina,
prazno nebo, tjeskoba, lude rijeci
na koje ne pristajem dok silazim
izmedju tvojih ruku i trazim
nagi plac sto ispunjava moja usta.
Ljubavi moja, uzdrhtala na kisi, ona
koja spava na mojoj postelji, prekrivena
mojom rukom, ona koja ne razlikuje vise
to sto sam stvorio i to sto me napusta.
I moju zedj sa tragovima bezumne soli.
Zvonimir Golob
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Okt 2005 20:14
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
SRCE
Srescemo se opet, ko zna gde i kada,
nenadano i naglo javices se meni -
mozda kad u dusi bolno zastudeni,
i u srcu pocne prvi sneg da pada.
Na usnama nasim poniknuti nece
ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
sto ne osta vise od negdasnjih snova
ni kaplja gorcine, ni trenutak srece.
Ali starom strascu pogledam li u te
to nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer sto srce hoce to je njegov deo -
uvek novi deo od nove minute.
Jovan Ducic
----------- [b]Dopuna 14 Okt 2005 1417[/b] ---------
Pricao bih ti o sebi
kad su hladne noci duge.
Toliko je tog u meni
slusao sam vjecno druge.
Pricao bih ti o sebi
vinom te i bolom trujem,
a ti se ko u snu smijesis;
sto od tebe ocekujem
kad si i ti kao i sve druge
slucajno pored mene.
Ne vjeruju nista tvoje oci zaljubljene
kad si i ti samo nocni putnik,
sto daleko svjetlo prati.
Svatko prica svoju pricu
tko ce koga saslusati.
Pricao bih ti o sebi
sto se ne zna, sto se ne smije.
Ti si bila prevarena,
Lagale su moje pjesme.
Pricao bih ti o sebi,
ali noc se blizi kraju.
Opet ce nas naci jutro
u sutnji i zagrljaju.
Arsen Dedic
----------- [b]Dopuna 14 Okt 2005 2241[/b] ---------
Necemo vise tako kasno
lutat' u nocni sat,
premda ce grudi jos ljubit' strasno
i mjesec jednako sjat'.
Jer korice mac trosi jak,
A dusa trosi grudi,
Predah i srcu treba cak,
i ljubav odmor zudi.
Noc je za ljubav doba strasno,
Al' brzo dan stici zna,
necemo vise tako kasno
dok blistav mjesec sja.
G.G.L. Byron
----------- [b]Dopuna 15 Okt 2005 2028[/b] ---------
Evo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogama
Verno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta
Sakriva se u podne za tvoje uspravno telo
I izlazi da igra sa kosim suncem po poljima
Svetlosnom zicom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niske
Kako ti volis da citas vecerom u odaji prema svome raspolozenju
Samo tada uzdizem se do plafona
I gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okrece strane
Evo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misli
Uzalud sam govorio i ponavljao veruje se
Ne znam kakvoj cudnoj otmenosti sa moje strane
Sve sto je crno nije senka govore mi
Uzima se i ostavlja od onog sto sam govorio
I da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli
Stvarnost tela jednu statuu
Simbol ukrasen kamenom
Otadzbinu
A kada stavljaju noz za secenje hartije
U nezno pazuho mojih knjiga
Ne shvataju ni najmanje zasto ja vicem
Oni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju
I pitam se sta li za njih moje pevanje znaci
Ako za svaku rec koja se lomi u mom glasu
Oni ne znaju da je to harmonija tvoga grla
Ako ne vide oko moga duha tvoje ruke
Bar jednom cu ovde da govorim iz svoje duse
Covek je izgubljena igra karata
Crveno i crno kraljevih slugu i kraljica
Ali izmedju letecih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacaju
Telo moje sacinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao
I vidim sa uzasom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godina
Koje ce obeleziti ruke mog oca o kome necu pricati nista
Od koga nemam nista drugo do nacin kako da obaram glavu
Zato sto nije cuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takodje
Od svoje majke imam oblik usiju
I nacin rastanja kose
Ali dusa u svemu tome ali dusa
Bese to jedna dusa neugladjena smucana jos bezoblicna
Dusa slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti
Dusa iskrsla niko na zna odakle
Iz nekog pretka u nesreci vremena
Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije ziveo
Ili samo iz one strasne sramote moje majke kada sam dosao na svet
Jedva dusa tek nagovestaj duse rdjavo uoblicena cekinjava dusa
Kakva se gubi bez zaljenja na bojnom polju ili sudarima na zeleznicama
Jedna sirota dusa koja nije znala sta da cini sa samom sobom
Nosena strujom danasnjeg vremena
Nikako ne od vrste Hamleta jedva kosa Ofelije
Bosa u moru bez pisma u njoj
Loptica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj kafanici
I ti padas u ''nulu'' ili ''stotinu''
Sto je u stvari jedno isto
Dusa u garderobi gde pijani gost ne moze vise da nadje svoju numeru
Dusa za jedno vece karnevala a sutra ce se baciti maska
Dusa rasparena sa kojom se ne moze izaci medju svet
I teska da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavlja
Nikada nisam razumeo zasto si povela brigu o mojoj dusi
Lopatama se mogu zgrtati takve kao sto je moja
Ali sta kaze onaj koji prvi put vidi radjanje drugog
Cudom hirurgije
Sta je rekla moja dusa kada si je ti izvadila iz njene kosuljice
Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko bice
Kad sam prestao da se pretvaram i da se ismevam sto sam postao takav na dodir tvoje ruke
Uzmite te knjige moje duse otvorite ih svuda gde bilo
Slomite ih da bi im bolje razumeli
Miris i tajnu
Pokidajte grubim prstima strane
Izguzvajte ih iscepajte ih
I iz svih cete zadrzati samo jedno
Jedan jedini sapat jedan jedini pripev
Jedan pogled koji nista ne sputava
Jedno dugo hvala koje se promrljava
Tu srecu kao neku dolinu
Dete - Boga moje obozavanje
Beskrajno Ave u molitvama
Moju beskonacnu nesanicu
Moje cvetanje moje prosijavanje
O svesti moja o ludosti moja
Moj mesecu maju melodijo moja
Moj raju moj pozaru
Moja vasiono
Elza zivote moj
Louis Aragon
----------- [b]Dopuna 17 Okt 2005 025[/b] ---------
SILNO ZADOVOLJSTVO
Ja imam casove dugog ocajanja,
Beznadezne tuge, obmana, i jada;
Ja imam casove kad se slatko sanja
I pozudno zeli i blazeno strada.
Ja imam casove cedne, krotke, smerne,
Kad cistotom trepte misli moje mlade,
I u mojoj dusi, pobozne i verne,
Zasumore himne, pohvale i nade.
Jest, dusa je moja ko kutije stare,
Sto u svetom hramu na dovratku stoje,
Gde prolaznik svaki spusta skromne dare
Za smirene svece i za bliznje svoje.
Pokolenje svako, veliku il’ malu,
Spustilo je u nju milostinju koju,
Ljubav ili mrznju, pogrdu il’ hvalu,
Osmeh ili otrov i zaoku svoju.
Sad kroz zile moje struje krvi razne,
Ja ropcem i pevam, ja kunem i slavim,
I koracam smelo, bez straha od kazne,
Krivudavom stazom i putima pravim!
Ocajanje, tuga, beda? Prazne reci!
Kad na zemlji vise nema moci te
Da u mojoj dusi pomuti il’ spreci
Silno zadovoljstvo, osecati sve!
Milan Rakic
----------- [b]Dopuna 17 Okt 2005 1446[/b] ---------
To moze samo zena koja ljubi
traziti malo, poklanjati sve.
Dani su teski, zagrljaju grubi
a ona ko nekad vjeruje u sne.
Vjerna i tiha zna jos da ceka
kada i ne misle na nju.
Prolaze dani, ne vraca se rijeka,
a ona jos uvijek stoji tu.
To moze samo zena koja ljubi
pruzati njeznost i zivjeti bez nje.
Arsen Dedic
----------- [b]Dopuna 18 Okt 2005 1252[/b] ---------
LJUDI U NASIM GODINAMA
Ljudi u nasim godinama
ulaze u ljubav oprezno,
kao neplivaci u plitku vodu,
kao politicari u kombinacije,
iz cistog straha od ponovnog voljenja,
iz nesigurnosti,
a oni su zanate ljubavi
vec dobrano izucili
i mogli bi biti od slatke
pouke neiskusnima,
no ostace zavatreni
a sigurni i uspravni na ulici,
medj ljudima,
samo ce u hladnim nocima,
sami i prepoznati odjednom,
izaci na zacudjen sneg
i glasno zaplakati.
Pero Zubac
----------- [b]Dopuna 18 Okt 2005 2114[/b] ---------
ZBOG LJUBAVI
Razmrsio sam sobu gdje spavam, gdje snivam
Razmrsio sam polje i grad gdje zivot provodim,
Gdje svjetlo se skuplja u mojim odsutnim ocima,
Gdje sunce izlazi, gdje snivajuc bdim.
Svijet male srece, bez povrsine i bez dna,
S odmah zaboravljenim carima,
Rodjenje i smrt zamrsava njihove dodire
U neba i zemlje pomijesanim naborima.
Nista ne odijelih, vec udvostrucih srce svoje.
Da bi se voljelo, sve stvorih nestvarno i sto je java;
Dadoh joj njen razum, njen oblik, njenu toplinu
I besmrtnu ulogu - njoj koja me obasjava.
Paul Eluard
----------- [b]Dopuna: 19 Okt 2005 21:14[/b] ---------
RECI MI
Kroz noc
koracam i cekam te
kao da ides iza mene
osecam te
kao da me stalno pratis
...govorim ti
neke slatke reci
al tiho
da ne cuju drugi
onako kao i ti
kad si prisao mi
i sasvim blizu
gorele su tvoje usne
nisam te razumela
ali sam znala
sta si mi govorio
kao i ti
kad dotakao si mi usne
i oziveo me
posle hiljada praznih zivota
vratio mi nesto
sto se zove razlog
da ne pobegnem
i ne pocnem iz pocetka
isti ovaj zivot
po ko zna koji put
sa ko zna kim
dok zivim pored
ko zna koga
dok slusam neke poznate reci
a ne razumem
njihovu smisao...
koracam
kroz noc
dok oluja se sprema
osecam oko sebe
neki cudan nemir
kao da me pratis
kao tvoje usne
kao da slutis
sta ti zelim reci...
Reci mi!
Maja Miljkovic
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Okt 2005 22:29
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Slamka
U onoj noci s petka na subotu
Sudnjega casa u tvome zivotu
Cistaja djevo i najredji cvetu
Poslednje sto si ti od mene cula
Bilo je: Volim te
Najvise na svetu!"
Ali na cemu bi onaj sto ne ume
Vise ziveti odrzao sebe
Da mu na usnama sto se ne dvoume
Ne dodade slamku
I rec
"I ja tebe!"
M.Beckovic
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2005 00:55
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Osjecam, draga, osjecam kosu tvoju sto blista,
ali nisam srecan sto odlazim zaista.
Jesenjih se noci sjecam dok sjenke breza kruze.
Sto dan nije bio vjecan, a mjesec blistao duze.
Jos cujem dok patis: " Proci ce godine u letu
i zaboravices me sasvim uz neku drugu na svijetu."
I danas lipa cvjeta i osjecanja gore ko plamen.
Ja srucih toga ljeta cvjetove na tvoj pramen.
Ne gubi srce snagu. S drugom ce poljupce tkati.
I ja cu ko pricu dragu tebe njoj spominjati.
I vjernoscu ne muci me, vjernost svaka meni smeta.
Ko pjesnika rodise me, ljubiti cu ko poeta.
Neka zvoni pjesma, nek se pjesma lije,
ipak nece biti sto je bilo prije.
Od gordosti prosle i snage, sto posta?
Ova svirka tuzna jedino mi osta.
Izljubit cu te, taci tijelom
i kao s drugom poc u dom.
Ja voljeh djevojku u bijelom,
sad plavu volim dusom svom.
Jesenjin
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Okt 2005 20:15
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Svu noc je kisa padala
Da li znate kako je
svu noc slusati romon o prozore
i ne moci usniti?
Kisa, ko mati, tiho pjeva
a sna nema tek misli kisne noci.
Zasto na svaki dodir zivota
ostaje dusom kao jeka - bol?
I.Andric
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2005 10:13
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Ne gledaj tako, u ljutnji ne mrsti se
Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja
Niti pastirka, niti kraljica,
Cak ni monahinja-bogomoljka
U ovoj sivoj sam haljini od tralja
U cipelama izlizanih potpetica.
Ali, kao i prije, dajem vruc zagrljaj
I strah nosim u velikim zjenicama.
Pismo moje ne paraj, mili,
Ne placi zbog lazi istinske
I dobro ga, na samo dno sakrij,
Na dno svoje torbe sirotinjske...
Ana Ahmatova
----------- [b]Dopuna: 21 Okt 2005 11:13[/b] ---------
HIMNA LEPOTI
Stizes li sa neba il’ iz vecnih tama,
Lepoto? Tvoj pogled, svet i krcat tminom,
izmesano sipa zlo i dobro nama,
pa te zato mogu porediti s vinom.
U tvom oku sunce zalazi i svice;
Kao burno vece ti odises zrakom;
usne ti amfora, a poljupci pice
sto heroje slabi, decu cini jakom.
Iz bezdana kroci, il’ sa zvezda pade?
Uz tvoj skut se Udes mota kao pseto;
nasumce rasipas radosti i jade,
vladajuci nad svim, nehajna za sve to.
Po mrtvima gazis i rugas se njima;
pod nakitom tvojim i Groza je ljupka,
a Porok, taj dragulj najdrazi medj svima,
po stomaku tvome zaljubljeno cupka.
Ozareni smrtnik leti tvojim tragom,
svetiljko, i klice: Blagoslov tom plamu!
Dahtavi ljubavnik povijen nad dragom
slici samrtniku sto miluje jamu.
Sa nebesa ili iz pakla, sta mari,
Lepoto! grdobo grozna i prokleta!
ako mi tvoj pogled, osmeh i sve cari
sire vrata dosad nepoznatog Sveta!
Bog ili Satana? Andjeo, Sirena,
sta mari, cinis li - o, mirise, sjaju,
svilooka vilo, kraljice ljubljena! -
svet manje odvratnim dok nam dani traju?
Charles Baudelaire
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Okt 2005 21:43
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Reci, kad bi moj osmah bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.
Kad bih jos jednom
mogao da volim...
Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i zivot bio manje lud?
Ili bih i tad kao sad
mogao da se smesim i razbolim,
i da umrem?
Kad bih jos jednom
osetio da volim, volim?
M. Crnjanski
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Okt 2005 17:58
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
NAKIT ZA DRAGULJE
Koliko bi se
riznica kraljevskih
ljepotom tvojom
okititi htjelo.
Kolike bi se vile
u svile pretvorile
samo da ti dodirnu tijelo.
O koliko bisera
na dnu mora
o vratu tvome sniva.
Al ruke se moje
kao dvije zmije,
sklupcane gnijezde
oko tvoga krila.
Enes Kisevic
----------- Dopuna 23 Okt 2005 028
SAMOTNA LJUBAV
Ponoc vec je prosla, svjetlo mi se gasi,
Na barsunu crnom lezi teska noc;
Celom mi se truni spomen tvojih vlasi -
Ljubavi daleka, kad ces, kad ces doc?
Otisla si. Gdje si? Ko da umrla si,
Udaljenost ima smrti tuznu moc,
Srcem srsi, strasti, dusom sumnje, strasi -
Poginut cu nocas i za dragom poc.
- Ljubav nije sreca! - znas li kad mi rece? -
- Ljubav, to je rana, i ta rana pece,
- Ljubav boli, boli, kao zivot boli,
- Tesko, tesko onom koji jako voli. -
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,
Ali muci samo kad sam sam - ko kamen.
Antun Gustav Matos
----------- Dopuna 24 Okt 2005 059
Jednom u zivotu dat' ces da te zarobe
zena toplog srca i kukavica hladnog stiska,
a s pokidanih lanaca svoje savjesti
poljubit ces svoju princezu samo jednom.
Jednom u zivotu izvuci ces karte iz rukava
i nekome reci "Zbogom", a da ni ne trepnes,
okrenutih ledja ispisati ces joj sudbinu na licu
crtama suza svojih vlastitih.
Jednom u zivotu zaboravit ces da nisi vise mlad,
zaboravit ces kako nisi imao hrabrosti
istresti nekome u lice ono sto si uvijek cuvao u sebi,
ono sto je bilo preostalo i sto vise ne postoji.
Al' jednom u zivotu
saznat ces da nitko nije imao toliko paznje,
saznat ces da nitko nije imao toliko volje
pokloniti se tebi kao na dlanu,
da nicije srce nije bilo spremno uciniti sve za tebe kao moje,
saznat ces to samo jednom u zivotu,
a tada, da li ce vec biti kasno za oboje...
(autor nepoznat)
----------- Dopuna 24 Okt 2005 1055
Da utopim dusu moju
U krinove casice,
Nek krinovi pesmu zapoju
Od moje miljenice.
A pesma nek zuji, nek zvoni
K'o poljupca njezina glas,
Sto mi ga nekad pokloni
Divan - predivan cas.
Heinrich Heine
Dopuna: 26 Okt 2005 18:43
Sve reci sveta koje bih ti dao u isti mah
Sve sume Amerike i sve nocne zetve neba
I sve sto sija i ono sto oko ne moze da vidi
Sav oganj zemlje sa jednom casom suza
Plodno seme prepotopskih vrsta
I ruku malog deteta
Ali i kada bih ti mogao dati sav kaleidoskop bolova
Srce na krstu razuzdanih udova
Ogromnu prostirku mucenih ljudi
Zivih odranih u toku pogubljenja
Izrovana groblja nepoznatih ljubavi
Sve sto prelazi preko podzemnih voda i Kumove Slame
Veliku zvezdu uzivanja u nekom najbednijem maloumniku
Kad bih slikao za tebe taj nejasni pejzaz
U kome bih slikao za tebe taj nejasni pejzaz
U kome se parovi fotograficu na vasarima
I za tebe placu opevani vetrovi koji moje zice kidaju
Djavolja sluzba vecnog Obozavanja
Prokletstvo moga tela s mojim duhom
Koje vredja buducnost i proklinje proslost
Stvara od svih jecaja automatsku muziku
Koju ces zaboraviti u ormanu
Kada ne bude bilo vise slavuja po drvecu zbog silnog im bacanja pred tvoje noge
Kada ne bude bilo vise dovoljno metafora u jednoj ludoj glavi
Da se od njih moze naciniti pritiskivac za hartiju
Kada ti budes bila toliko umorna da vec umires od mog cudovisnog obozavanja tebe
Da vise necu imati ni glasa ni stomaka ni lice ni mesta na rukama i nogama za klince da ih zakujes
Kada ljudski glasovi budu u mojim prstima polomili njihovu casu
I moj jezik i moje mastilo budu usahli kao neka eksperimentalna stanica za medjuplanetarne rakete
A mora za sobom budu ostavila samo zaslepljujucu belinu soli
I to tako dobro da samo Sunce bude zedno i svetlost zaigrala po dnu vodenicnog jaza
A i ugaseni skriljac i tamni nebeski svod i sva bica za svagda budu iscrpljeni od preobrazavanja
Izmislicu za tebe ruzu
Louis Aragon
Dopuna: 27 Okt 2005 18:58
SAMO TI
Trazio sam te po celom kosmosu
medju zvezdama...
Trazio sam te i na Zemlji,
po mnogim gradovima,
ispod kamenja
i ronio u dubine mora
sa nadom da te mozda tamo nadjem...
Trazio sam te u bajkama
i u mastanjima,
ali ne mogoh da te nadjem.
A onda sasvim slucajno
pogledah u devojku,
malu, garavu, crnih ociju
sto me citav moj zivot gledala,
i gledao sam i ja nju
citav njen zivot,
i u njoj te pronadjoh.
Goran Lazetic
|
|
|
|
|
|
