Poslao: 07 Jul 2006 07:23
|
offline
- Pridružio: 22 Apr 2006
- Poruke: 120
|
Muziku neku pevaju slavuji,
melodiju neku u svojoj duši zvezde čuvaju,
dok u ovim danima tako brzo huji
uspomena vetrova koji u pogrešnom smeru duvaju...
Nevidljivi prah mesečevog sjaja,
pokriva krovove usamljenih kuća,
oseća se miris nemira bez kraja,
vodi ga sila neka satkana od nevidljivog pruća...
Srce kuca,vodi ga osećaj neki,
ali duša spava dubokim snom,
prožima je miris nemira daleki,
koji spava u srcu mom...
Sećanja rastu i dodiruju granice horizonta,
šireći miris nemira koji spava u meni,
sanjajući kako beskrajna zvezdana toplota
zabija nož sudbine u nedužnoj veni...
Kuda su nestali putevi koji me vode,
staze kojima moje srce da krene treba?
Zašto je njegov lik iz života mog morao da ode
i da mi nedostaje sve do neba?
Večno će živeti u meni miris nemira,
živeće duša u sećanju njegovih dodira,
iako ni sada srce ne može da bira-
-on mi nedostaje i preko granica svemira!
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 07 Jul 2006 15:46
|
offline
- Pridružio: 22 Apr 2006
- Poruke: 120
|
Hvala!
Dodatak:
Ponovo u srcu čuvam nostalgiju dugu,
koja miriše na pesme što kroz vazduh huje,
donoseći neku skrivenu tugu,
koja se sa usana čuje...
U senci moga života živi miris nemira daleki,
u njemu rastu note muzike trajne,
prati ih osećaj neki
kroz zaleđene trenutke bajne...
Bila je noć,mesec je blistao negde daleko,
čula sam zvuke nečujnog klavira,
i tužnu,ljubavnu pesmu što peva neko,
ta melodija nije mi dala mira...
Zadrhtah od straha,
od tužne pesme toga leta,
od rasutih rima pokraj praha
zaustavljenih misli i seta...
Miris nemira srce moje nestašno večno prati,
kroz poglede nevidljivih osećanja,
u kojima ponekad svrati
trag zaboravljenih sećanja...
Bio si to ti sa tvojom pesmom o nežnosti,
u kojoj moje srce i dalje traži spas,
jer joj je u šake moralo pasti
daleko preko granica svemira između nas...
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2006 07:43
|
offline
- Pridružio: 22 Apr 2006
- Poruke: 120
|
Zahvaljujem.Pa,potrudila sam se...
Nastavak:
Letim iznad zelenila šuma,zlatna su moja krila,
osećam se poput leptira koji sam nekada bila,
šarenilo cveća opušta opojne mirise
oko zelenila vlada svičev sjaj,to jasno vidi se...
Sjaj kristalne reke načinjene od suza bolnih
nosi hiljadu sećanja ljudi koje u drugoj realnosti voleh
snagom nekom čudnovatom
u pravcu nepoznatom...
Sada sam ovde,miris nemira vodi me ka nepoznatom snu,
u zemlji čije trave ne stoje na tlu,
u zemlji gde svako želi da živi srećno
gde se i ja osećam beskrajno večno...
Srce kuca,vodi ga osećaj neki,
ali duša spava dubokim snom,
prožima je miris nemira daleki,
koji spava u srcu mom...
Tu nema kraja,ni početka,to su moje misli
iskrene,prave,i srce ih moje smisli
za tili tren jedne sekunde kratke
miris nemira uranja u medne zamišljene predele slatke...
Tu sam.Pored mirisa nemira u snu mome,
duša je moja srećna u srcu svome...!
Tu sam.U snovima večnim,
jedino oni mogu da učine srce moje srećnim...!
|
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2006 10:38
|
offline
- Pridružio: 09 Dec 2004
- Poruke: 6488
- Gde živiš: Nis -> ***Durlan City***
|
Citat:Kuda su nestali putevi koji me vode,
staze kojima moje srce da krene treba?
Zašto je njegov lik iz života mog morao da ode
i da mi nedostaje sve do neba?
Večno će živeti u meni miris nemira,
živeće duša u sećanju njegovih dodira,
iako ni sada srce ne može da bira-
-on mi nedostaje i preko granica svemira!
Procitao sam sve... svaka cast
Pogotovo sam se odusevio ovim, tacno sam osetio [ pogodila si me ] tim osecanjem... nedostajati...
bravo, samo nastavi!
|
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2006 12:09
|
offline
- Pridružio: 22 Apr 2006
- Poruke: 120
|
Hvala ti,zaista mi mnogo znači!
Nastavak:
Kradem od noći deo puta
da bih sanjala slatke snove,
ali neka nepostojana sila kruta
stalno me u snovima zove…
Vidim tebe,pružaš mi ruke
u snovima mojim gde miris nemira živi
i u vatru baca sve moje muke
zbog čega me sudbina krivi.
Srce kuca,vodi ga osećaj neki,
ali duša spava dubokim snom,
prožima je miris nemira daleki,
koji spava u srcu mom...
Pesmu o tuzi negde daleko nose ptice,
čuje je nebom danas
moje nesrećno lice
koje još uvek sanja za nas!
Dala sam ti snove sve
i miris nemira što u njima gori,
samo da bi me voleo kao pre,
da se tvoje srce za ljubav bori!
I tako u trenutku nekom prođe vreme
ovoga sveta i postojanošću svojom
baci nevidljivo seme
po putu zaboravljenom bojom…
Dopuna: 12 Jul 2006 13:09
Nastavak:
Sa srcem punim skrivenih muka,
dovoljno mi je da pogledam tvoje oči,
u kojima spava ljubavna luka,
u koju moje srce može da kroči...
Magla je ova teška i gusta,
krije svaki sunčev zrak,
obala mora tako je pusta
kada je pokrije mrak...
Leti visoko i raširi krila,
spreči oluju koja se sprema,
jer možda je nekad ovde bila
pesma mirisa nemira koje više nema...
U moj život te doneli sudbinski vali,
zakopali te u mojoj duši vetrovi moga jada,
kada tvoj pogled u mome srcu vatre zapali,
setim se da sa tobom ne mogu biti sada...
Možda moja duša lije suze,
iako u stvari i ne postoji,
jer joj tvoj pogled srce uze,
a njen duh sreći nastoji..
Nebeski anđeli kristalnom niti pletu
sećanja na tebe,
dok ja zamišljam da smo jedini na svetu,
shvatam da tako zavaravam sebe...
Zašto sa neba padaju kiše?
Da li to nebo plače za tobom?
Ja te volim sve više i više,
učinio si me svojim robom...
Živim da bih volela miris nemira koji iz tvojih očiju sine,
da bih kroz trenutak taj u mislima prolazila,
u tom nemirnom zvuku svetlosti i tmine,
u kome sam često ljubav nalazila...
|
|
|
|
Poslao: 13 Jul 2006 09:09
|
offline
- tiringer
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 364
- Gde živiš: u jednom srcu
|
... taj miris nemira, vidim da je stalno prisutan u tvojim pesmama...
Da li taj neko cita tvoje pesme? Moze li i posle njih ostati isti?
|
|
|
|
|