|
Ne znam da li je neko nekada upotrebio izraz: knjizevna arhitektura. A dala bi se, cini mi se, saciniti cela jedna bogata i razvijena istorija knjizevne arhitekture, arhitekture izgradjene perom, imaginacijom, rekreacijom pisca. Jer nisu samo arhitekte, i knjizevnici su veliki i pasionirani graditelji i rusioci, od Homera koji je za nase slepe i svoje vidovite oci podigao i razorio Ilion pa sve do danas. I nisu manje stvarne i trajne te gradjevine maste od onih u koje je cvrsta ruka graditelja ugradila kamen i znoj, pa se kraj Slimanovih slojeva otkopane Troje dize i Homerov epski sloj gradjen neunistivim heksametrom.
Svako ko je jednom procitao "Rat i mir" poznaje ne samo Natasu i sve Rostove no i njihovu prostranu, udobnu, starinski ututkanu moskovsku kucu. Ko nije nikada video jedan hanzeatski grad i u njemu bogatu trgovacku konzulsku palatu, stvorio ih je za njega Tomas Man. Ili da predjemo blize nama i intimnije. Dovoljna su dva Santiceva stiha pa da se ozari mekim svetlom kandila mostarska soba zastrta cilimom, da se zacuje iz kuta stari sahat i zamrznuto granje golog oraha kako bije u okno.
Veliki graditelj, literatura podigla je bezbroj gradova svih epoha i stilova, bezbrojna ljudska stanista bila i nebila. Pa kad resite da krenete na put, cudno siromasne ce vam izgledati ponude turistickih agencija u poredjenju sa prospektom koji nudi knjizevnost. Volja da sa Markesom krenete u zelenu Ameriku da u njemu samujete sto godina, ili da sa Gistavom Floberom na kartaginsko-fenicanski dvor Barkinih ili sa Dobricom Cosicem u Prerovo u kucu Katicevih pod jasenovima.
Kako izgleda Sent Andreja znao sam i pre nego sto sam kao student posetio to cudo srpskog trenutka u dalekoj severnoj enklavi. Sagradio ga je za mene Jasa Ignjatovic. Ko sme da kaze da nije bio u Dablinu ako je ovaj citao Dzojsa. I tako u beskraj, po celom zemaljskom saru, kroz sva vremena i prostore obznanjuje se jedna paralelan svet sagradjen recima.
|
