|
Koga mrzi na engleskom...
Prvi svemirski brod sa solarnim jedrima biće lansiran danas sa ruske atomske podmornice u Barencovom moru.
U privatnom američko-ruskom konzorcijumu koji sponzoriše let letelice „Kosmos 1“, kažu da će velika, lagana tabla koja reflektuje Sunčevu svetlost napraviti revoluciju u istraživanje svemira, budući da koristi energiju Sunčeve svetlosti, a ne skupoceno gorivo.
„To je jedina poznata tehnologija koja nas može odvesti do međuzvezdanih letova, do zvezda“, izjavio je Luis Fridmen, predsednik Planetarnog udruženja, koje je finansiralo ovaj eksperiment, vredan četiri miliona dolara. Planetarno udruženje, čiji su osnivači, 1980. godine, bili Karl Sagan, Brus Marej i Fridmen, kako bi se promovisalo istraživanje kosmosa, sarađuje sa Asocijacijom Lavočkin, jednom od najvećih ruskih kompanija za istraživanje svemira, kao i sa Institutom za istraživanje svemira u Rusiji.
Iako je jedro na solarni pogon na prvi pogled sporije u odnosu na konvencionalnu raketu, ono vremenom doživljava ubrzanje. Njegovi tvorci tvrde da letelica sa solarnim jedrom može da razvije ubrzanje i do 90 kilometara u sekundi, što joj može omogućiti da za samo nekoliko godina otplovi daleko iz Sunčevog sistema.
„Kosmos 1“ će poneti i CD na kome su urezana imena više od 75.000 članova Planetarnog udruženja, kao i Japanskog planetarnog udruženja, zajedno sa radovima nekadašnjih vizionara, kao što je tokom dvadesetih godina prošlog veka bio ruski raketni pionir Fridrih Cander, koji je inspirisao korišćenje solarne energije.
Naučnici opisuju svetlost kao male paketiće energije, koji se nazivaju fotonima.
„Energija iz tih fotona svetlosti - jeste ta koja može da pokreće kalkulator ili sat - i koja će se koristiti u svemirskom brodu“, objašnjava Fridmen.
Kada stigne u Zemljinu orbitu „Kosmos 1“ će raširiti osam trouglastih ploča, koje će činiti solarno jedro, širine 30 metara. Svaka ploča je, zapravo, vrlo tanka tabla milara. Ove ultratanke plastične table - četiri puta tanje od kese za đubre - koristiće minijaturnu snagu fotona u snopu Sunčeve svetlosti, na isti način kao što jedrenjak koristi snagu vetra koji duva u njegova jedra.
Velika prednost solarnog broda, u odnosu na konvencionalne letelice, jeste u tome što on ne zahteva velike rezervoare za raketno gorivo. NASA, zapravo, proučava korišćenje solarnih jedara u misiji „Interstellar Probe“, čije se lansiranje planira za 2010. godinu.
„‘Kosmos 1’ mogao bi da bude vrlo važna stepenica u sličnim naporima“, izjavljuje Fridmen, koji ga poredi sa prvim letom braće Rajt, 1903. godine.
„Nadam se da je ovo početak nečeg velikog“, dodao je on.
|
