offline
- Stane
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2004
- Poruke: 3590
- Gde živiš: Niš
|
Eto kako ti kod nas kapu kroje razne budale. Dođe tako pre neki dan na televiziju onaj mamlaz, ni ime mu ne znam, neki komesar za civilno vazduhoplovstvo da nam
objašnjava kako ove low-cost avio kompanije nisu za naše Srpske prilike, jer:
a) Srbi nemaju kreditne kartice (to kao valjda ono nije patriotski)
b) Te kompanije nude uslugu izuzetno lošu uslugu, (a zna se dobro na kakav smo kvalitet mi gospoda, jelte, navikli) Kad srpsko čeljade ono ušpara pare da jednom u životu sedne u taj jeroplan oće da ga tamo lebede ko kralja.
Dođe ta priča o low-cost kompanijama povremeno kod nas u vesti, kad stigne da se probije od ostalih sudbinskih tema kojima se obično pune stupci i TV emisije.
Ajd sad, ni po babu ni po stričevima, da vidimo kako u stvari izgleda leteti jednom od njih, i to ne drugom nego baš tim mnogo prozivnim RyanAir-om, jer ujka Rajan je tata za sve te komanije is te fele. Elem, imao sam čast leteti dotičnom kompanijom na prestižnoj liniji Tampere (grad u Finskoj kome trenutno živim) Riga (Letonija), što će se pokazati kao odlično iskustvo na osnovu koga sada mogu da tvrdim da Srpski avio saoraćaj prosto plače za ujka Rajanom. RyanAir and Serbia, match made in heaven!
Tampere je jedina varoš u Finskoj iz koje Ryan Air ima letove, i to je prva kvaka vezana za ovu kompaniju. Oni preferiraju manje aerodrome, zbog toga su i preskočili Helsinki i otuda to njihovo famozno interesovnje za Niš. Manji aerodrom, manja cena održavanja aviona, manja gužv i samim tim manji trošak, a troškovi su glavna bria rukovodstva svake avio kompanije. Kako inače može avio karta da košta trijes evrića (bez taksi)? Steže se kaiš na svakom koraku. Niš je za njih idealan aerodrom. Mali, prazan a nadomak čak tri (četiri?) prestonice Sofija, Beograd, Skoplje, (Priština?) Poznate su te njihove prejebotine s aerodromima. Lete oni navodno za Frankfurt, ali ne na grlvi Frankfurtski aerodrom nego na grešni Frankfurt Hahn, dva ipo sata autobusom udaljen od grada, skoro u Luksemburgu! Od bilo kakve kombinacije sa presedanjem i nekim letom nekom drugom kmpanijom nema u tom slučaju ništa. Pre neku godinu su tko i na sud dospeli jer su se reklamirali kako imaju let za Kopenhagen a u stvari su leteli u Maleme u Švedskoj! Jes da je to tu odmah preo moreuza i da sada tu postoji most ali brate lepi Danska je Danska a Švedska, Švedska. Ok, ovo ne važi za sve low-cost kompanije, većina ih leti i na normalne aerodrome.
Prve reči opreza. Low-cost kompanije su dobre da vas dovezu od tačke A do tačke B, sve ostle kombinacije kod njih padaju u vodu.
U Tampereu ih je sreća poslužila. Zaposeli su stari cargo terminal totalno van glavne zgrade tako da sad mogu na miru da se baškare i rade šta hoće maltene na privatnom aerodromu. Dođosmo mi lepo i uredno dobra dva sata pre vremna na aerodrom, iskusni putnici navikli na kojekakve security zajebancije kao računamo biće vremena kad ono, red, gužva, masa ko na demonstraicjama. Fora s letom za Rigu je da je riga idealna vikend destinacija za Fince, pola sata avionom. Karta košta manje nego voz do Helsinkija, a i let kraće traje. Letonija, jeftina, alkohola ima u izobilju ima i plaža,... kud ćeš veće sreće! Navalio narod ko na ćabu. Sreća pa su Finci, lepo ćute i strpljivo čekaju, jedan po jedan u red. Ja već zamišljam scene, babe kako skaču preko reda, decu kako vrište ljude kako stoje zalepljeni jedan uz drugog onako znojavi. Rajanom vam je ko Niš Ekspres, pordaju oni karte i vode kao neku evidenciju, ali ne garantuju ništa. Lako može da se desi da ne uđete u vion. Prodali više karata, neko ostao od juče pa zauzeo prvi mesto uredu. Nema mesta u avionu i ćao nema više, dođi sutra! Brate mili tu bi kod nas neko rmrtav pao. Zamisli bre, spremiš se za letovanje, dođeš tako opravljen skroz, sređen ko za vrbicu kad ono cvrc, nema mesta. A polupansion u Kušadasiju. Šta bre nema pušćaj me u avion! Nego valjda to prolazi među flegmaičnim Fincima. Jedan od načina na koji Rajan štdei pare je što su sve karte striktno elektronske. Tj. Jedino što dobijete je šifra, kod od nekoliko cifara, i stim i pasošem se ukrcavate u avion. Nema toškova za štampu i obradu karata, nema poslovnica, šaltera na aerodromima, letaka i sličnih stvari. Ručni prtljag je jedino dozvoljen i to jedna torba po čoveku. Valjda tako štede kintu za gorivo.
Prebrodismo mi nekako prvu prepreku, probismo se kroz gužvu i dogurasmo mi doprostora za bording i tek tu počinje avantura. Rajan gleda da iscedi dodatnu kintu gde god može. Na normalnim aerodromima u prostoru za bording obično nema ničega, eventualno aparat za kafu ili stalak za novine. Ovde, oho, ovde vas prvo dočeka bilijarski sto (plava čoja), tek d avidiš gde si došo. Žetoni se prodaju za barom (ima i bar ima i sendviča i sokića a bogami i piva i žestokog) Odmah pored stola za bilijar su one igračke za decu, ono ubaciš paru pa klinja jaše damba tri minuta ili vozi avion pa posle kuka da mu ubaciš još koju paru za još jedan krug uz ciku i elektronsko pištanje. I sad kad to može tako u sred ladne Finske, što to ne bi moglo uz Niški aerodrom kad je jedini rentabilni deo tog preduzeća kafana. Lepo, bilijar i ringišpil za decu. Može neki ciga franšizu da uzme, lepo i ujka Rajanu i aeroodromu i cigi i deci. Nego, ajd dalje. Ukrcasmo se pi u avion. Već sam unapred čuo da je Rajan izbacio iz svojih aviona zavesine, (one male roletnice što možep da spustiš da ti ne bije sunce u oči ili kad se čovek plaši visine) to mu isto kao nekakva ušteda. Roletnice je izbacio, ali one šustikle na naslonima za glavu nije. Njih krase reklame za mars čokoladice s kojima je Rajan u dilu. Reklame bi izlepili na sve strane, ma nfarbali bi ih i na trupu aiona al imam neki utisak da ih neki propis sprečava inače teško da im nije palo napamet.
Dva minuta po poletanju evo je seka stjuardesa da deli nešto. Ovome se bgami nisam nadao, s obzirom d aje jedno od svetih pravila low-cost avio kompanija da se na njihovim letovima ne deli hrana. Kad ono šta to teta-desa deli, jelovnik! Oho! Jelovnik ko da je pravljen za King Burger, drečave boje, ružni fontovi, rljave slike, plastificiran s obe strane i još stoj, molim ne iznositi iz aviona (jedva smo i ove naštampali nemoj da nas još više unesrećite). A u jelovniku čuda i čuda, sendviči i sokovi, mini pice i čokoladice (pogodili ste Mars) i to sve po prestžnoj ceni. Već ih vidim u dilu s Perom Žderom i burekdžijama. Ajmo svež vruć, s meso i sa sirenje. E tu sam vido još i čudo nad čudima, ovoga mi krsta, vodku u prahu. Pazi sad, ne lažem, pelo ko onaj sok na rastaranje, piše Party Bags, piše četiri ukusa Vodka, Viski, Konjak i Džin, piše nije za decu. Trebalo je da kupim pa da čuvam, mada kopkalo bi me da otvorim pa da probam.
Ko vrhunac svega stjuardesa ide okolo i prodaje srećke grebalice. Velika Rajanova lutrija, neko tamo ne znam ni ja, dvaes i neko kolo, urla stjuart u mikrofon, onim glasom i onom brzinom ko da prenosi kojske trke. Kupiš kaže i izgrebeš kola, ona malečka, mini cooper. Evo s drug strane jelovnika, slika, dobitnici prošlog kola, neki Grk i žena mu sponzoruša, on mali crn a ona za glavu viša konjasta plavuša, nalaktili se na premiju u cere se od uva do uva. Bingo dingo nagrađuje. Zemljo di sam došo?
Nagrdih ja Rajana žestoko, al Rajan je promenio svet. Od kad ovaj Osama bije naokolo ko sveti Ilija i od kad se Ameri plaše da lete avionom svi avio prevoznici su prdnuli u čabar. Ujka Rajan im je uzdanica i svetlost na kraju tunela. Kupim ja tako kartu za čuveni Swiss, platim je tačno deset puta više nego ovu Rajanovu, kad ono ista usluga, samo onako pogano uglađena. Nema klopa nego se sendvič plaća, jest da je mali al je zato skup. A da dali mi i čokoladicu na kraju. E baš im hvala za 450 franaka, ne da mi je legla. Na hrani štede i KLM i AirFrance i SAS. Iste marifetluke izvode svi, isto štede kintu na svakom koraku, možda malko finije, ali brate i skuplji su osetno. Rajan je barem pošten, zaš od prvog momenta na čemu si. Ovi te zezaju u zdrav mozak. I tačno imam utisak kao da mi se u lice smeju. Znaju oni dobro da im je kvalitet usluge otišao u podrum ali cenu da spuste neće nikako.
Nego, ajd da stvari malo posmatramo iz druge perspektive. Kad se popnem na bus za Beograd npr. Za ta tri sata drndanja, jel očekujem stjuardesu i klopu da mi služe. Jel mi sve to zapravo treba? Pa, neću da umrem gladan, a neću ni da se najedem nešto od one plastične hrane što služe Lufthnza i Britiš. Rajan se koncentriše na ono što put avionom zapravo jeste, brz prevoz. Ako sve to shvatiš manje kao doživljaj u sav onaj šljašteći pederaj aerodroma i fri šopova, viskija i parfema a više ko put autobusom stvari postaju krajnje logične. Po Evropi svi letovi traju oko dva sata i u principu jedino što me intersuje je da stignem brzo tamo gde sam naumio. Manite me s katalozima i radnjama i vegeterijanskom hranom kad će to da me košta grdne pare.
Za naše prilike Ryan Air, EasyJet, WizzAir, German Wings i slične kompanije su idealne. Našim ljudima se kinta ne preliva. Sam boravak u inostranstvu je skup. Drkaju nas oko viza i svega ostalog. Pa ne moramo bar da plaćamo još i precenjene karte i nepotreban luksuz.
Koliko čujem German Wings će početi da lete iz Beograda, dodali nas u red letenja. WizzAir i EasyJet već lete iz komšiluka (Budimpešta, Zagreb, Sofija). Mi smo izgleda opet propustili priliku a budemo regionalni centar u nečemu, ali biće valjda bolje, doduše tešim se ja tako stalno. Evo zato za svaki slučaj par sajtova ovih avio kompanijama. Nikad se ne zna:
RyanAir
EasyJet
German Wings
Air Berlin
Wizz Air
Reanimacija
|
