offline
- totaloverride
- Ugledni građanin
- Pridružio: 30 Sep 2005
- Poruke: 333
- Gde živiš: Dva prsta od nigde
|
Izvor: Svet Kompjutera 10/2006 (kompletan tekst)
autor:
dipl. ing. Vojislav Rodić
Predsednik Udruženja Internet provajdera Srbije
Citat:ADSL ispod haube
Pođimo prvo od načina realizacije samog servisa. Svaki ADSL korisnik priključen je putem svoje telefonske linije na Telekomov „port” u nekoj od telefonskih centrala koje su osposobljene za ovaj servis. Telekom, putem svoje mreže, povezuje ovaj port sa mrežom Internet provajdera za kojeg se korisnik opredeli. Provajder nadalje obezbeđuje vezu krajnjeg korisnika sa Internetom, dodajući usput čitavu gamu dodatnih servisa, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i sposobnostima. Korisnik ovu uslugu u celini plaća svom provajderu, dok se Telekom namiruje kroz fakture koje ispostavlja provajderima.
Ovakav način funkcionisanja servisa ne odgovara svim provajderima, pre svega onima koji su godinama gradili službu tehničke podrške u želji da probleme svojih korisnika otklanjaju u najkraćem mogućem roku. Očigledno je da kvalitet ADSL usluge ne zavisi samo od kvaliteta Internet provajdera, već i od kvaliteta rada samog Telekoma, a to je nešto što je manje poznato današnjim ADSL korisnicima koji vide samo svog provajdera i od njega očekuju maksimalan kvalitet.
S obzirom na to da se servis u najvećoj meri bazira na Telekomovoj infrastrukturi u čije stanje provajderi nemaju uvid, čest je slučaj da korisnik ima problem, da on problem prijavi svom provajderu, a da provajder utvrdi da je sa njegove strane sve u redu. Na kraju se ispostavi da je problem, zapravo, negde u Telekomu. Telekomova podrška u ovakvim slučajevima je, blago rečeno, traljava. Otklanjanje kvarova vrši se, najčešće, samo u radno vreme, a ponekad traje i nedopustivo dugo (i preko tri nedelje). U takvoj situaciji nezadovoljan korisnik svoju opravdanu srdžbu iskaljuje na svom provajderu (jer njemu plaća račun), iako provajder tu malo šta može da učini.
Postoje i još drastičniji primeri Telekomove nebrige o postojećim ADSL korisnicima. Relativno je česta situacija da se korisnik prilikom reorganizacije Telekomove mreže sa telefonske centrale na kojoj mu se nalazi ADSL priključak prebaci na tzv. „istureni stepen” (manju centralu, bližu njegovom mestu stanovanja) gde često ne postoje tehnički preduslovi za ADSL. Takav korisnik bez ikakve najave, obaveštenja ili saveta, bilo od Telekoma bilo od svog provajdera, preko noći ostaje bez svog ADSL priključka. Provajder gubi jednog teško stečenog pretplatnika (u kojeg je već investirao dajući mu opremu za rad), pri čemu su mogućnosti da se servis ponovo uspostavi u relativno kratkom roku – simbolične.
Provajderske muke
Problemi koji korisnike pogađaju usled nebrige Telekoma još su i mali u poređenju sa problemima koje imaju sami provajderi. Pre svega, Telekom provajderima uredno naplaćuje setup (stvaranje tehničkih mogućnosti za ADSL) odnosno zakup određenog broja ADSL portova (priključaka). Provajder, tipično, zakupljuje portove u blokovima od po hiljadu i za svaki blok plaća Telekomu preko dva miliona dinara, i to unapred, pre nego što nađe prvog korisnika. Kada provajder ovaj blok potroši (tj. rasproda ga krajnjim korisnicima), od Telekoma zakupljuje sledećih hiljadu priključaka i tako redom. Teoretski, moguće je zakupiti i samo jedan ili dva ADSL priključka, ali je onda cena za provajdera znatno nepovoljnija. Pošto je margina profita inače mala, veliki provajderi praktično su prinuđeni da uvek rezervišu veći broj priključaka.
Opisani model ne bi predstavljao problem kada bi Telekom uvek imao „robu” koju naplaćuje mnogo pre njene „isporuke”. U praksi, situacija je sasvim drugačija. Polovinom jula Telekom je poslao dopis svim Internet provajderima u kojem „sa žaljenjem konstatuje” da na 14 beogradskih, četiri novosadske i dve niške centrale više nije u mogućnosti da aktivira nove korisnike, kako se u dopisu kaže, „zbog nedostatka slobodnih ADSL priključaka”. Rešenje problema nedostajućih priključaka se, prema Telekomu, može očekivati tek „za 2-3 meseca”, pošto Telekom ima „velike probleme prilikom ugovaranja i isporučivanja potrebne opreme”.
I tako je nastala paradoksalna situacija da provajderi, i pored toga što su Telekomu unapred platili nešto što, objektivno, ne postoji, nemaju način da dođu do krajnjih korisnika i tako povrate bar deo značajnih sredstava uloženih u sam servis, marketing i nabavku opreme. Ovo, istovremeno, povećava nezadovoljstvo potencijalnih korisnika koji često i mesecima obijaju pragove provajdera u želji da kupe ADSL servis, a provajdere ostavlja u očajanju. Mogućnost da provajderi sami investiraju u kupovinu priključaka i tako pomognu i sebi i Telekomu i korisnicima trenutno ne postoji jer tako nešto Telekom nije ni razmatrao.
Narastajući monopol
Još jednom se potvrđuje da je domaći Telekom jedinstveni „fenomen” na svetskom tržištu telekomunikacija. U Srbiji postoji na desetine hiljada ljudi i preduzeća spremnih da, ne žaleći novac, investiraju u bolji kvalitet svoje telefonske ili Internet veze prihvatajući sva „pravila igre” koja, uglavnom, diktira Telekom. Svaki drugi „telekom” bio bi srećan da posluje na koliko-toliko platežno sposobnom tržištu koje je gladno boljih i savremenijih telekomunikacionih usluga. Pa ipak, Telekom pokazuje da u ovom trenutku nije sposoban da ovakvu tražnju zadovolji, ako ne zbog provajdera sa kojima sarađuje, a ono bar zbog sopstvenog profita.
Da stvar bude gora, Telekom najavljuje da će od jeseni (verovatno u oktobru) krenuti da nudi ADSL priključke i samostalno, a ne isključivo preko Internet provajdera. I do sada su provajderi sumnjičili jedni druge (a svi zajedno Telekom) da se raspodela siromašnih zaliha ADSL priključaka ne vrši sasvim nepristrasno. Šta će se desiti kada Telekom, koji u svojim rukama drži sve ADSL priključke, krene i sam da ih prodaje, ostaje samo da nagađamo. Verovatno se Telekomu neće desiti da ADSL prodaje „na kašičicu”, ravnopravno deleći sudbinu sa ostalim ADSL provajderima. Pre će biti da će priključaka za Telekom biti u izobilju, dok će se ostali provajderi otimati za mrvice koje padaju sa stola. Uz to, Telekom ima dovoljnu finansijsku snagu da ADSL prodaje i po „damping” cenama što može da uništiti mnoge male igrače na tržištu i ozbiljno uzdrma čak i one najveće.
Mogućnosti provajdera da se bore protiv ovakvog stanja stvari veoma su ograničene. U direktnom sudaru sa Telekomom provajderi rizikuju da izgube ili ozbiljno pogoršaju odnose sa partnerom bez kojeg objektivno ne mogu (pomenimo samo da je velika većina provajdera otkazala svoje međunarodne linkove i zamenila ih Telekomovim).
Bude li Telekom direktno ušetao na ADSL tržište, krajnji korisnici verovatno će dobiti niže cene, bar inicijalno, što će mnogi pozdraviti, a Telekom svakako umeti da iskoristi u marketinške svrhe. Međutim, iskustvo drugih nas uči da, na duge staze, niko ne treba da se raduje daljoj monopolizaciji telekomunikacija jer Telekom u svojim rukama ima „i nož i pogaču”, položaj i potencijal koji mu omogućava da „zadavi” svaku konkurenciju, pa i onu na polju ADSL usluga. A ono što je u početku jeftino, kasnije, u nedostatku konkurencije, može da ispadne višestruko skuplje, o kvalitetu usluge da i ne pričamo.
|
