10 zabluda i grešaka novih korisnika Linuxa

• 40Ovo se svidja korisnicima: drummer, Springfield, bocke, dedak, Simke, Kerber, Ričard, Rogi, Taxista, Dr SiGn, ThePhilosopher, hazmaju, mcrule, FarscapeFan, djura-san, NIx Car, diarno, DJBl3nd, FAMAS, CyberSrbin032, pedja93, White Knight, rapha, kostic.dk, Knežević, bluewortex, Delli, Jimmy4, mpman, vasa.93, ACA 1997, LoXo, klodovik, PegazHosting, Mila_90, Srki94, E.L.I.T.E., orion11, kovalskisrbzorin, David.MyCity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve radi kao pod Windowsom
Iznenađujuć je podatak da prosečan korisnik ne zna koju verziju Windowsa koristi. Za to postoji jasan i opravdan razlog - ne zanima ga i obično nije ni važno. Većina ima instaliran Windows XP ili Windows 7, i koriste ga za zabavu, posao, Internet ili socijalne mreže. Kada pređu na Linux, očekuju da sve radi na isti način kao i na Windowsu - promena slike na desktopu, rezolucija monitora, pristup podešavanjima računara i korisničkim nalozima.
Veliki je korak kada novi Linux korisnik shvati da koristi drugačiji operativni sistem od onog na koji je navikao, i da taj operativni sistem radi drugačije.

Pokušaj pokretanja exe fajla
Mnogi novi Linux korisnici skinu sa Interneta ili prekopiraju sa nekog DVD diska instalaciju omiljenog Windows programa i pokušaju da je pokrenu. Kad se ne dogodi ništa, ili još gore, kad dobiju poruku o greški koju ne razimeju, postanu zbunjeni, ljuti i frustrirani. Ne shvataju da Linux traži programe pravljene za Linux, isto kao što Windows zahteva programe namenjene Windowsu.

Izbor pogrešne distribucije
Izbor distribucije dilema je koja muči nove korisnike Linuxa. Najčešće, odlučiće vizuelni utisak i popularnost distribucije. Retko ko će uzeti u obzir koji specifičan i korisniku važan softver radi pod izabranom distribucijom, a još manje će razmišljati da li su hardver i periferije (štampač, Web kamera, TV kartica) podržani odgovarajućim drajverima.

Uzaludno traženje programa
Korisnici računara koji prelaze sa Windowsa na Linux najčešće zadržavaju naviku da programe za svoj kompjuter traže na istim sajtovima kao i ranije. I tamo, naravno, ne nalaze potrebne aplikacije. Synaptic, Packagekit i Ubuntu Software Center, između ostalog, su izvanredan izvor programa koji rade pod određenom distribucijom.

Slanje OpenOffice dokumenata korisnicima Microsoft Office paketa - u podrazumevanom formatu
Ponosni na činjenicu da rade na alternativnom operativnom sistemu i da koriste alternativne kancelarijske programe, novi Linux korisnici zaboravljaju da tabelu ili pismo sačuvaju u svima čitljivom formatu, pa poslovna (i privatna) korespodencija liči na igru gluvih telefona - čude se kako oni mogu da otvore MS Word dokument, a njihov prijatelj ne može da pročita dokument sa ekstenzijom ODF.

Izbegavanje korišćenja Terminala
Čak i verzirani korisnici računara, majstori Photoshopa ili AutoCAD-a, nerado koriste command line pod Windowsom. Novi Linux korisnici, zbunjeni drugačijim operativnim sistemom i komandama koje on koristi, izbegavaju da kuckaju u onom čudnom prozoru, iako neka vrlo bitna podešavanja mogu da izvedu samo na taj način.

Prebrza predaja
Radoznali Windows korisnici, udobno uljuljkani u poznavanje i navike korišćenja Windowsa, ipak ponekad pokušaju da upoznaju i to čudo zvano Linux. Ali, kad se suoče sa drugačijim izgledom, hijerarhijom fajlova i foldera, drugačijim oznakama za diskove i particije, prebrzo odustaju od eksperimenta i vraćaju se, posle dva - tri sata istraživanja, dobro poznatom okruženju.

Folderi i njihova hijerarhija su isti kao na Windowsu
Windows korisnici dobro znaju da im je c: disk onaj glavni, na njemu je Windows, programi, slike i muzika. Kad ugledaju stablo direktorijuma pod Linuxom, neobična imena foldera i diskova, kad ne mogu duplim klikom da pristupe disku formatiranom u NTFS, zapitaju se zašto ništa ne radi kako treba. Još više su iznenađeni kad im neko pokaže da u istom folderu mogu da naprave i podfolder Slike i slike.

Zanemarivanje ažuriranja
Navika iz Windowsa da se preskače update operativnog sistema i, najčešće, Office paketa, prenesena na Linux, može novim korisnicima da zada glavobolje: redovan update poboljšava i stabilizuje operativni sistem i doprinosi bezbednosti, i aplikacije su uvek najnovije i sa zakrpljenim greškama.

Logovanje kao root
Administratorska ovlašćenja koja prosečan korisnik Windowsa preuzima u svom nalogu dovoljno su rizična za neiskusnog korisnika. Tom logikom - da je korisnik gazda kompjutera, mnogi Linux korisnici sebi daju prevelike privilegije nad operativnim sistemom, što, uz neiskustvo, može da dovede do ozbiljnih problema u radu.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izvinjavam se što oživljavam temu ali samo mi posljednja zabluda "Logovanje kao root" nije jasna. Može li pojašnjenje? Kakve sam privilegije u Ubuntu 11.10 mogao sebi dodjeliti?

• 6Ovo se svidja korisnicima: mcrule, pedja93, ThePhilosopher, Dubara, Knežević, E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada se loguješ kao root (ili super user) korisnik, ili kao root u Terminalu, dali preko sudo ili su, daješ sebi mogućnost da uradiš bilo šta na sistemu, tj. izmeniš ili obrišeš bilo koji sistemski fajl. Imaš potrebe za time najčešće, kada menjaš neki sistemski konfiguracioni fajl ili brišeš/dodaješ nešto na root particiji. Ako ne znaš šta radiš, takve privilegije pretstavljaju potencijalan problem ili/i sigurnosni rizik.
U GUI kao korisnik, kada menjaš nešto što traži upis u neki sistemski fajl, dobiješ polje da upišeš root šifru i kada to uradiš mogu se sačuvati izmene podešavanja. Tada je ta aplikacija dobila root privilegija da bi mogla da izvrši izmene u nekom sistemskom kofiguracionom fajlu.