|
Kada u jasnim i vedrim noćima na nebu ugledate beličastu traku znajte da ste videli deo galaksije Mlečni put. 1610 godine Galileo je uočio da se ova beličasta traka sastoji od zvezda, a više od 100 godina kasnije je Vilijam Heršel to i dokazao.
Mlečni put je galaksija koja je dom našeg Sunčevog sistema zajedno sa još najmanje 400 milijardi zvezda i njihovih planeta, hiljadama zvezdanih jata i maglina, uključujući i većinu Mesijeovih objekata. Svi oni rotiraju oko galaktičkog centra. Naša Galaksija spada u galaktičke gigante, njena masa iznosi oko 750 milijardi masa Sunca dok joj je prečnik oko 100000 svetlosnih godina.
Naša galaksija predstavlja spiralnu galaksija Hablovog tipa, ima jasno izražen disk spiralne strukture i istaknuto jezgro, koje je deo vidljivog ispupčenja - halo komponente. Naša galaksija je spiralna i prečkasta u kojoj dominiraju dva glavna kraka koji izviru iz prečke galaksije. To su kraći Scutum- Centaurus ( Štit-Kentarur ) i Perseus ( Persej ). Ova dva kraka su gusto zbijenim mladim i starim zvezdama.
Istraživanja su pokazala da Galaksija rotira, a takođe i naš Sunčev sistem rotira oko njenog jezgra. Naša planeta kruži oko Sunca brzinom od 30 km/s, dok Sunce oko galaktičkog jezgra kruži brzinom od 250 km/s, tako da mu je potrebno oko 220 miliona godina da napravi pun krug. Od centra galaksije Sunce je udaljeno oko 28000 svetlosnih godina i nalazi se u Orionovom kraku.
U centu Mlečnog puta se nalazi jak izvor radio talasa koji nosi oznaku Sgr A. Takođe se u centru, centar je vidljiv u sazvežđu Strelac (Sagittarius), nalazi velika koncentracija starih zvezda koje su i do 100 puta veće od Sunca. Svi podaci koji se dobijaju istraživenjem ove oblasti govore u prilog tome da se na mestu gde postoji ovaj jak izvor radio talasa, nalazi masivna crna rupa.
Naša Galaksija pripada Lokalnoj grupi galaksija, malom skupu od 3 velike i preko 30 malih galaksija. Druga je po veličini posle velike Andromedine galaksije M31, ali je verovatno najmasivnija.
Nama najbliži veći sused je M31 koja se nalazi na udaljenosti od oko 2,5 miliona svetlosnih godina, dok su nam male i veoma blede galaksije još bliže. Mnoge od članica Lokalne grupe patuljastih galaksija su ustvari sateliti (pratioci) Mlečnog puta.
Dve nama najbliže galaksije jesu: Patuljsta galaksija u Velikom psu koja je otkrivena 2003 godine i nalazi se na odaljenosti od 25000 ssvetlosnih godina, dok je druga iz sazvežđa Strelca udaljena oko 88000 svetlosnih godina. Ove dve patuljaste galaksije su u bliskom kontaktu sa Mlečnim putem, i delom svojih orbita smeštene su prilično unutar njegovog radijusa. Njihova umešanost u našu Galaksiju bila je jedan od osnovnih razloga što ih ranije nismo zapazili kao zasebne galaksije. Među pratiocima Mlečnog puta nalaze se i Veliki i Mali Magelanov oblak.
|
