Otkrivena planeta slična Zemlji

• 1Ovo se svidja korisniku: Vladimir
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evropski astonomi su registrovali planetu mase približne Zemlji, koja orbitira oko zvezde najbliže Suncu.



Ovo otkriće predstavlja revoluciju u lovu na egzoplanete - svetove koji postoje u drugim solarnim sistemima - premda sama planeta nije „druga Zemlja” jer je locirana u užarenoj zoni.

Planeta se nalazi blizu zvezde Alfa Kentauri B, jednog od sistema trostrukih zvezda koji je udaljen 4,3 svetlosne godine od nas, u kosmičkim terminima - takoreći u našem komšiluku.

Do ovog otkrića je došlo posmatranjem malih oscilacija u kretanju zvezde, prouzrokovanih graviratacionim privlačenjem obližnje planete.

Ovaj signal „je majušan ali realan”, kazao je Gzavije Dimisk iz Ženevske opservatorije u Švajcarskoj. „Ovo je izvanredno otkriće koje je našu tehnologiju dovelo do krajnjih granica”.

Tranzitna planeta je uzrokovala da se zvezda kreće napred-nazad u odnosu na Zemlju, manje od dva kilometra na sat. Kretanje detektovano uz pomoć HARPSa, spektografa visoke preciznosti smeštenog u Evropskoj južnoj opservatoriji (European Souther Opservatory / ESO) u La Sili, duboko u pustinji Atakama u Čileu.



Bilo je potrebno na stotine opservacija tokom više od četiri godine da bi se te oscilacije izdvojile od drugih svetlosnih signala.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu Nature i pokazuju koliko smo tehnički napredovali u proučavanju egzoplaneta od kada je prva primećena 1995. godine.

Od tada je registrovano preko 750 egzoplaneta, a još 2.300 njih čeka na potvrdu. Nijedna, međutim, nije veličine Zemlje i u naseljivom području kao ova, što će svakako potkrepiti teorije da život može da postoji izvan našeg sveta.

„Godina” na novootkrivenoj planeti oko Alfa Kentauri B traje samo 3,236 dana, što znači da je locirana svega 6 miliona kilometara od svoje zvezde. Međutim, tek se čekaju nova otkrića koja će biti još uzbudljivija, nadaju se astronomi.

„Statistička proučavanja egzoplaneta nagoveštavaju da su planete malih masa najverovatnije formirane u okviru višeplanetarnih sistema”, prenosi Nature. „Tako da postoji velika verovatnoća da druge planete kruže oko Alfa Kentauri B, možda čak i u njenoj zoni gde je moguć život (na udaljenosti koja omogućuje ni pretoplu ni prehladnu temperaturu, već dovoljnu da se održi tečna voda od koje zavisi život).

Alfa Kentauri B i Alfa Kentauri A su dve zvezde slične Suncu. Treća zvezda u njihovom sistemu je nešto udaljenija i hladnija i zove se Proksima Kentauri.

Te zvezde su nam veoma blize u smislu kosmičke udaljenostii s obzirom da je naša galaksija Mlečni put prečnika oko 100.000 svetlosnih godina. Međutim i pored toga mi ne možemo da dopremo do njih pomoću raketne tehnologije kojom trenutno raspolažemo.

izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: CyberSrbin032
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"slicna" je vrlo shirok pojam, valjda ce nekad "otkrit" i neku koja je iole ko zemlja,,,,

• 1Ovo se svidja korisniku: Nomak_
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači moram da prokomentarišem.

Blic ::Do ovog otkrića je došlo posmatranjem malih oscilacija u kretanju zvezde, prouzrokovanih graviratacionim privlačenjem obližnje planete.
Evo i zašto je tek sada otkrivena:
Efekti oscilacije su veoma mali, jer se zvezda kreće napred- nazad 51 centimetar u sekundi ( 1.8 kilometra po satu ).


Blic ::Od tada je registrovano preko 750 egzoplaneta
Tačao 843 egzoplaneta.

Blic ::Tako da postoji velika verovatnoća da druge planete kruže oko Alfa Kentauri B, možda čak i u njenoj zoni gde je moguć život.
Zbog gore navedenih poteškoća, odnosno malih oscilacija, mislim da je neće skoro otkriti.

Blic ::Te zvezde su nam veoma blize u smislu kosmičke udaljenostii s obzirom da je naša galaksija Mlečni put prečnika oko 100.000 svetlosnih godina. Međutim i pored toga mi ne možemo da dopremo do njih pomoću raketne tehnologije kojom trenutno raspolažemo.
Tačnije, uz pomoć najsporijeg pogona, ion , potrebno je 81.000 godina. Korišćenjem Helios 2 letelice, pri konstatnoj brzini od 240.000 km/č, potrebno je 19.000 godina ( preko 600 generacija ) kako bi prešli 4.3 svetlosne godine.

Sad sam se setio jednog istraživanja iz 2008 godine: tim astronoma je uradio kompjutersku simulaciju sistema Apha Centauri u prvih 200 miliona godina. U svakom primeru simulacije, uprkos različitim parametrima, nastajalo je više zemaljskih planeta, dok se u pojedinim simulacijama planeta smestila u zoni pogodnoj za nastanak života