|
Gledanje astronomskih pojava izaziva u coveku cudesna osecanja. Dirne u ono "bas sam srecan sto postojim". Valjda prvo pomracenje Sunca o kome se javno pricalo bilo je ono posle bombardovanja koje se videlo u jednom delu Vojvodine. Sad smo naucili da se to, ipak, svako malo desava, a ne jednom u 100 god. Pre par godina, na ulici me je zateklo jedno pomracenje Sunca. Delimicno, doduse. Tacno ispre radnje gde su delili nekakve crne kvadrate koji se koriste prilikom gledanja u varenje (ili tako vec nesto). Bilo je velicanstveno. Zivot na delu. Volela bih da sam mogla da odvojim vreme za to, ovako bilo je to bozanskih 15 min. Da sam gledala od kuce, pa da sednem uz kaficu kad sve prodje i da prosto - postojim.
Kakva su vasa iskustva sa posmatranjem ove prirodne pojave?
|
