|
Prošlo je više od dve godine otkada su dva robotska vozila, takozvani roveri, sletela na Mars u potrazi za vodom. S obzirom na teške klimatske uslove očekivalo se da će funkcionisati oko tri meseca. Na opšte iznenadjenje, oba rovera i dalje pomažu naučnicima u daljinskom ispitivanju crvene planete.
Spirit se padobranom spustio na Mars 3. januara 2004., dok je Oportjuniti dotakao tlo na isti način, tri nedelje kasnije, na suprotnoj strani planete. Od tada su prešli oko 11 kilometara, analizirajući uzorke tla i kamenja, pokušavajući da otkriju tragove vode. Naučnici američke svemirske agencije NASA očekivali su da će se najdalje za tri meseca na njihovim solarnim ćelijama nakupiti toliko prašine da više neće moći da pune baterije. Srećom, vetar je već nekoliko puta oduvao prašinu. Već tokom prva tri meseca Oportjuniti je pronašao hemijske dokaze da je nekada u prošlosti na Marsu postojalo plitko, slano more, dok je Spirit slične dokaze našao bušeći vulkansko kamenje i analizirajući njihovu unutrašnjost. Ipak, neki drugi naučnici dovode to u pitanje i kažu da vulkanski pepeo ostavlja slične dokaze. Dok se debata nastavlja, geolog sa Univerziteta Kornel, Stiven Skvajers, kaže da su prikupljene informacije znatno pojasnile sliku o prošlosti Marsa, uključujući mogućnost da je na njemu bilo vode, a možda i nekih jednostavnih živih bića:
”Tokom prvih 90 dana Spirit je bio na ravnom platou od lave i sve je izgledalo isto. Ali zahvaljujući njegovoj dugotrajnosti poslednjih oko 400 dana ispitujemo jedno područje sa brežuljcima u kome, svaki put kada rover predje preko jednog od njih, nailazimo na nešto novo.“
Geolog Skvajers kaže da sastav šest vrsta stena koje su roveri ispitali nagoveštava da je Mars nekada bio vrela planeta sa čestim vulkanskim erupcijama i da je na njemu bilo vode, možda u obliku vrelih izvora. U medjuvremenu, uprkos povremenim mehaničkim kvarovima, oba robotska vozila i dalje funkcionišu, a naučnici kažu da nemaju pojma koliko dugo će to potrajati.
Ovde
|
