|
Apolo 11 je lansiran 16.07.1969. godine, a 21.07.1969. godine Nil Arsmtrong je kročio na Mesečevu povrišnu. Posle njega to je uradio i Edvin Oldrin, dok ih je Majkl Kolins čekao u orbiti oko Meseca. Njihova šetnja po Mesecu je trajala malo više od 2 sata.
Prošlo je 40 godina, a i dalje postoje ljudi koji ne veruju da je čovek ikada bio na Mesecu. Kao sve je američka propaganda i slično. Razlog tog neverovanja može ležati u obrazovanju, mržnji prema amerima ili nešto treće.
Na tom projektu koji je koštao, po današnjem novcu, oko 150 milijardi dolara, učestvovalo je oko 400 000 ljudi. Trebalo bi biti teže slagati sve te ljude, nego samo sletanje na Mesec. A da ne govorimo da se ta laž održavala 40 godina. Čak ni Rusi nisu dematovali zvanično ovo sletanje, a znamo da bi oni to prvi uradili.
Često se postavljaju pitanja zašto nisu nastavili sa letovima na Mesec, ako im je to jednom uspelo? Pa nije da nisu. Sleteli su još 5 puta, a zadnji je bio 1972. godine. A zašto nisu i dalje? Pa razlog je prost. Tamo nije pronađeno ništa dovoljno korisno, što bi zemljanima blo od koristi. Tadašnja tehnologija nije dala rezultate, pa su takve misije ostavljene za bolja vremena.
Da li su sada ta bolja vremena? Moguće je. NASA se ponovo zainteresovala za Mesec (ali im je trenutni budžet mnogo manji od potrebnog), a u toku su i pripreme za misije na Marsu, ali one neće biti ostvarene još najmanje 40 godina (moje mišljenje – upravo zbog manjka novca) .Mesec će možda poslužiti kao laboratorija koja bi mogla služiti za testiranje čoveka u uslovima koji vladaju na drugim nebeskim telima. Kao što su temperatura, pritisak, sastav zemljišta, količina zračenja iz tla i sa Sunca…
Mars je mnogo zanimljiviji, a dovaljan je dokaz za to je voda koja je potvrđena na njemu. Ako na samoj površini Marsa nema mikroorganizama, ne mora da znači da ih nema na određenoj dubini, koja im pruža dovoljnu zaštiti od Sunčevog zračenja, a znamo da je Marsova atmosfera mnogo ređa od Zemljine pa samim tim propušta velike količine zračenja.
Tehnologija koja je razvijena za potreba misije APOLO 11 uticala je na brži razvoj više naučnih disciplina, a naročito je uticala na razvoj kompjutera, koji su za potrebe misije morali ubrzano da prate program, tako je računarska tehnologija tada uhvatila pravi zamah. A tu je i medicina, hemija i još mnogo nauka.
Ono što je Nil Armstrong rekao kada je kročio na Mesečevo tlo:”Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo”, je potpuno tačno. Mada, koliko sam ja saznao, to nije on smislio, već mu je to rekao da izgovori pokojni Artur Klark. Nisam siguran koliko je ovo tačno.
izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
