|
San postaje java. Na pragu smo nove ere, ere svemirskog turizma. Bližimo se ostvarenju sna o kome maštamo od momenta kada u najranijem detinjstvu postanemo svesni sebe samih i bezbrojnih planeta, zvezda i jata galaksija koja nas okružuju – i da ćemo jednog dana postati astrounauti. Najdostojnija alternativa tom ultimativnom snu je ta da makar turistički osetimo nultu gravitaciju u orbiti naše plave planete. O da, danas je to moguće. Glavna prepreka ranijim programima o komercijalizaciji letova u svemir je, pored uvek aktuelnih finansija, bio tehnološki gap. Nedostatak tehnologije koja bi nam garantovala sigurnost i udobnost za tako veliki korak običnog čoveka, turistički iskorak u univerzum. Teško je bilo naći dostojnu zamenu za NASA, ESA ili neku drugu svemirsku agenciju, a koja bi svoje usluge ustupila običnim smrtnicima, s minimumom potrebne obuke.
Ipak, čitava priča o komercijalizaciji kreće upravo od velikih svemirskih agencija koje prve izlaze u susret ekstremno bogatim pojedincima koji žele da posete kosmos. To je slučaj s ruskom svemirskom agencijom koja se prva dosetila da svemirskim turizmom može obezbediti znatne dodatne prilive novca. Time je u periodu od 2000. do 2009. godine po letu zarađivala 20-35 miliona dolara. Ta cena obuhvatala je posetu Međunarodnoj svemirskoj stanici i neretko manje zadatke koje su putnici dobijali da obave dok se nalaze na brodu. Prvi svemirski turista bio je Dennis Tito. Njegov let desio se 28. aprila 2001. godine, trajao je punih 8 dana i koštao ravno 20 miliona dolara. Dennis je pre leta morao da prođe specijalnu obuku i mnogih zdravstvenih testova ne bi li njegov zahtev bio i zvanično odobren.
Iz tog primera vidimo da se ovakav turistički let u svemir graniči s naučnom fantastikom i da takva koncepcija nije mogla dugo potrajati. Ako ni zbog čega drugog onda zbog cene leta. S druge strane, svakako treba imati na umu činjenicu da let u svemir ne može ni biti posebno finansijski pristupačan, ma koliko se nastojalo da se uprosti procedura, obuka i troškovi. I to nas upravo dovodi do srži naše priče i Ričarda Brensona (Richard Branson) i njegove vizije svemirskog turizma.
Virgin Galactic je osnovana 2004. godine i deo je imperije Virgin Group, u vlasništvu gospodina Brensona. Cilj ovog vizionara je da ponudi pristupačniju opciju posete svemiru – kako turistički tako i naučno posmatrano, za čije ostvarenje nije potrebno izdavajti milione i milione dolara. Novčani iznos o kome je ovde reč je 200.000 dolara po osobi, s tim da je u startu potrebno uplatiti depozit od 20.000 za rezervaciju. Koliko god i to skupo bilo, jasno je da je razlika u ceni ogromna u odnosu na onu iz 2001. godine. Cela priča je ubrzo dobila i na velikoj popularnosti zbog činjenice da se u rekordno kratkom roku veliki broj poznatih ličnosti iz čitavog sveta odlučio da rezerviše svoje mesto na putu za svemir. Uglavnom se radi o filmskim zvezdama koje se ne libe novca ne bi li nešto među prvima isprobali. Već u septembru 2011. godine bilo je preko četiri stotine rezervisanih letova s uplaćenim punim iznosom avionske karte, a preko 85.000 ljudi s rezervacijom uplaćenom kroz depozit.
Osnovna ideja je da se specijalno dizajnirani turističko-svemirski brod, SpaceShipOne, uzdigne na visinu od 100 kilometara na krilima takođe posebno dizajniranih nosača, odnosno matice nazvane White Knight, i naprednije verzije White Knight II. Matica predstavlja kombinaciju dva-u-jedan: dva aviona povezana krilima tako da čine lansirnu platformu za svemirski putnički brod koji će biti odvojen od matičnog kada dosegne odgovarajuću visinu. Tada započinje kraći slobodni let. Unapređenija verzija svemirske letelice, SpaceShipTwo, predstavljena je decembra 2009. godine s još poboljšanijim karakteristikama motora i mogućnošću još dužeg zadržavanja u letu. Povećana je i visina leta, na 110 kilometara, iako je magična granica ulaska u svemir na stotom kilometru. Višestruko je unapređen i raspoloživi prostor u odnosu na prvobitnu verziju matice. Dovoljno je samo reći da karakteristike ovih letelica u mnogim segmentima čak i nadmašuju mogućnosti savremenih borbenih lovaca američke armije. Prvi probni let dogodio se 4. oktobra 2004. godine.
Pored konstruisanja visoko tehnoloških letelica za let u svemir bilo je potrebno sagraditi i poseban aerodrom. Tako je nastao Spaceport America, u Sierra County, New Mexico. Vlasti Novog Meksika prepoznale su značaj ovog projekta i investirale približno 200 miliona dolara u igradnju infrastrukture i pratećih objekata. NASA je takođe prepoznala ogroman potencijal te ideje i ponudila još 2007. godine tzv. memorandum o uzajamnoj saradnji pri budućim misijama. Penzionisanje Spejs šatla (Space Shuttle) od strane NASA upravo govori u prilog genijalnoj ideji Brensona i uvođenju novih, štedljivijih tehnologija koje smanjuju finansijske izdatke.Od januara ove godine počelo je i zapošljavanje preko 150 ljudi koji će voditi glavnu reč u budućim misijama u okviru Virdžin Galaktika. Za glavnog pilota odabran je bivši test pilot Britanskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) Dave Mackay, kao i bivši pilot Američkih vazdušnih snaga (USAF) Keith Colmer. Takođe, uz glavne baze u Sjedinjenim Državama, najavljena je i izgradnja Evropskog ogranka u Švedskoj, pod nazivom Spaceport Sweden.
Pored svega rečenog, vredi pomenuti i to da su u procesu čekanja na let i nekoliko državljana Srbije. Jedan od njih je Nebojša Jovanović iz Novog Sada, koji je svoju kartu rezervisao još 1. oktobra 2009. godine. Pored njega, tu je još jedan novosađanin čiji je identitet za sada nepoznat i neće biti otkriven sve do samog leta. A u istom redu za let je i Nataša Pavlović iz Kalifornije.
Zanimljivo je i to da čelnici kompanije Virgin Galactic još uvek ne objavljuju definitivni datum prvog komercijalnog leta, s obrazloženjem da rade na poboljšanju sigurnosti budućih putnika i posade. S toga im kašnjenje ne treba uzimati za zlo, već strpljivo sačekati momenat začetka ere jeftinih letova u svemir.
Izvor: http://frenzyspark.com/2012/08/15/virgin-komercijalni-skok-u-svemir/
|
