offline
- Puky
- Scottish rebel
- Pridružio: 18 Apr 2003
- Poruke: 5815
- Gde živiš: u Zmajevom gnjezdu
|
Činjenica je da su automobili danas osetno skuplji nego što su to bili do pre dve decenije, pa sa tim i teže dostupni. � ta je uslovilo ovakvu promenu: skupa dodatna oprema, podizanje bezbednosti ili možda globalizacija?
Piše: Predrag Đukić
U doba socijalizma za većinu naših građana je sve bilo veoma jednostavno – iz ponude domaćeg proizvođača sa malobrojnim i jasno diferenciranim modelima, trebalo je izabrati model u skladu sa individualnim primanjima i potrebama. Neki su se odlučivali za nešto složeniju kupovinu istočnoevropskih automobila, a osetno manji broj njih i na pravu avanturu kupovine modela koji su proizvodne pogone napustili u zapadoj Evropi. Na vozilo se čekalo, nekada i pola godine, ali za disciplinovanu radnu klasu sa sećanjem na mnogo teža vremena, to nije bio problem.
Generalno gledajući sve do 80-ih godina prošlog veka izbor automobila kod nas svodio se na vrednovanje njihove prostornosti, osobina pogona i cene održavanja. Naravno, bitan uticaj imalo je kako neposredna okolina doživljava konkretan automobil, no imati sredstvo prevoza bio je imperativ.
A onda, kada smo izašli iz ratom, na ovaj ili onaj način, opustošenih godina, u kojima je bilo važno preživeti, naši pogledi su ponovo bili okrenuti ka vratima ponude bogate Evrope. U želji da počnemo da živimo normalne živote, počeli smo sa rekonstrukcijom svojih domova od zamene posustale bele tehnike i dotrajalih tehničkih uređaja...
Danas imamo priliku da uživamo (ovo se manje odnosi na muški pol) u višečasovnim kupovinama u megamarketima, mogućnost da tehniku kupujemo po bagatelnim cenama, ali i da vidimo šta sve ne možemo da kupimo prostim odlaskom u autosalone. Cene automobila otišle su u nebo!
I dok smo pre tmurnih 90-ih godina za 12 hiljada nemačkih maraka imali prilično širok izbor automobila pred sobom, danas za 6 hiljada evra od savremenih automobila nema ništa. � ta se desilo u međuvremenu?
Dok smo mi mučili muku sa sadašnjošću, ostali razvijeni svet je stvarao budućnost. Na tom putu, dejstvom alatki marketinga u borbi na tržištu stvorena je razmažena sorta zvana Kupac. Sorta koja ne očekuje, već zahteva svakim danom sve više. Proizvodi koji su još juče reklamirani kao najbolji, danas više nisu dovoljno dobri. Kupac na jučerašnje domete glada sa omalovažavanjem, ponekad i sa podsmehom. Sve iz prošlosti je prevaziđeno, dobra je jedino najsvežija vest.
Pored toga, izbor od par nivoa opreme davno je prevaziđen i Kupac želi da sam izmisli opremu po svom ukusu. On želi asortiman od više mogućnosti za svaku stavku na vozilu bilo da je u pitanju spoljašnjost vozila, unutrašnjost kabine, motor, tip menjača, sedišta... kako bi vozilo što više približio svojim željama. On zahteva bogat izbor opreme sa kojom će biti u stanju da priušti užitke sebi i onima koje vozi.
Na kraju, Kupac ne planira da isti automobil vozi dve decenije, već očekuje da će ga zameniti u roku od nekoliko godina, za najnoviji model. Kupac razvijenog sveta ne traži automobil jednostavan za održavanje, jer održavanje u kućnoj radinosti odavno nije praksa. On ne traži vozilo koje ima materijale otporne na zub vremena i oštećivanja – on traga za predmetom koji će flertovati sa njegovim emotivnim bićem.
Ovo je razlog iz kog je dizajn postao toliko dominantan impuls prodaje. I to ne samo dizajn spoljašnjosti, već i kabinskog prostora, kao i aure koja okružuje vozilo - važan je i imidž brenda jer, pored čula, i predrasude utiču na poizvodnju emocija. U isto vreme, zbog niskog standarda, kod nas se još uvek veličaju ikone iz prošlosti i sa pijetetom govori o dugotrajnosti i mehaničkoj jednostavnosti, te sa prezirom gleda na promenu ulja u servisu.
Na kraju, život čine male stvari, pa tako i pomeranje prozora na pritisak dugmeta, zvučni signal da je svetlo ostalo uključeno, dejstvo tempomata koji vozaču omogućava da odmori nogu ili jednostavnost navigacije uz pomoć elektronskih sistema.
U vreme tehnološke ekspanzije dodataka, najviša oprema ne retko može da duplira cenu vozila. Ako je tako, koliko je ona bitna? Veoma, iz prostog razloga što je žudnja za luksuzom sastavni deo ljudske prirode. Sumnjete u ovu izjavu? U slučaju da je tako, evo male analize. Do pre par decenija samo veliki automobili imali su servo uređaj za asistenciju pri zakretanju volana. Danas se servo listom ugrađuje i u male automobile za koje se donedavno smatralo da nije potreban – da li bi ste se odrekli njegove pomoći pri parkiranju? Priznaćete, ko god da je osetio bolje, teško će se bez žala vratiti na lošije.
Kada su se pojavili električni podizači prozora bili su stvar prestiža, a njihova je funkcionalnost bila pod velikim znakom pitanja. Pored toga što nisu radili bez kontakta ključa, česti otkazi koji su ih pratili nisu im utrli put do racionalnih korisnika. Ipak, ugodnost njihove uptrebe pri nailasku na naplatnu rampu ili lakoća otvaranja suvozačkog prozora sa pozicije vozača učinila ih je poželjnim dodatkom.
Eletrično podešavanje položaja sedišta ili retrovizora takođe ima svoje prednosti i mane. Većina vlasnika vozila retko daje svoje automobile na korišćenje drugima, pa se položaj sedišta i retrovizora takođe retko menja. Osetno jeftiniji, mehanički sistem je podjednako jednostavan za korišćenje a krasi ga veća pouzdanost. Ali, za podešavanje suvozačkog retrovizora potrebna je upotreba «peteljke» sa suvozačke strane što baš i nije zgodno... Tek osetno skuplji elektronski sistemi sa memorijama podešenosti deluju ubedljivo na terenu praktičnosti ali ipak se mnogo kupaca opredeljuje u korist ranije pomenutog elektičnog podešavanja nad mehaničkim.
Pomenimo i oblaganje sedišta kožom. Iako značajno skuplja u poređenju sa tekstilom, koža se leti neprijatno greje, a zimi hladi. Činjenica da se lakše održava gubi na značaju kada se u obzir uzmu njeno habanje koje se kod tekstila lako predupređuje upotrebom presvlaka. Pohabana koža nimalo nije lepa slika što cenu polovnog vozila sa njom ozbiljno degradira.
Uzmimo u analizu i klima uređaj. Kao što svi znamo on definitivno nije neophodan sa stanovišta mobilnosti vozila, ali je u doba tropskih vrućina slamka spasa.
Automobil ima velike staklena površine, mnogo metala koji se usijava, te malu zapreminu vazduha unutar kabine koja se veoma brzo ugreje. Otvaranje prozora u toku vožnje tek je mala pomoć za naša tela da se izbore sa vrelim vazduhom koji ih okružuje. Klimatizacija kabine je dakle potreba, ne luksuz. Ali, da li je automatska klima koja samostalno postiže i održava izabranu temperaturu potreba ili luksuz?
Osećaj toplote je prilično individualan, te se putnici u istom automobilu ne moraju slagati sa izborom temperature koju treba da obezbedi klima uređaj. Pored toga, putniku sa sunčane strane potreban je hladniji vazduh nego putniku koji sedi do njega ali sa srane koja nije sunčana. Iz ovog razloga je u ponudi i višezonska klimatizacija, koju većina nas doživljava kao nešto što može da posluži isuviše retko da bi opravdalo dodatni izdatak. Ipak, ovde govorimo o izboru, ne o obavezi. Stoga, ko ne želi da plati za ovako nešto i ne mora, što se obično postiže jednostavnim preskakanjem ove stavke na spisku opreme. Dakle, iako je veliki broj ljudi kivan na bogatu ponudu opreme, izgleda da je ovo pucanj koji promašuje metu.
Sa druge strane, veoma često se potencijalni kupci kod nas bune što se na oglasima ističu cene modela bez servo upravljača, bez ABS-a, bez klime i što se za sve to mora doplatiti. Sa jedne strane ljudi su kivni na opremu koja poskupljuje vozilo, sa druge to podrazumevaju standard.
Ako nije oprema kriva za rast cena vozila, šta onda zida cenu? Svakako više stvari. Pre svega tu je inflacija, ali njoj su podložne sve cene, a automobili ubedljivo odskaču po povećanju od velike većine ostalih stvari.
Činjenica je da su automobili daleko bezbedniji nego što su bili pre dve decenije o čemu govore kreš testovi ali i statistike sa drumova. Ogromna sredstva utrošena na usavršavanja koja su ovome doprinela moraju da imaju svoj uticaj i na proizvodnu cenu. O kolikim se iznosima radi slikovito govore cene kineskih automobila koji su neslavno prošli na testovima bezbednosti.
Potom, vozila su i značajno ekološki čistija jer se veoma mnogo uradilo na smanjenju emisije štetnih gasova. U isto vreme performanse pogona su osetno unapređene, a potrošnja smanjena što svakako nije mali podvig i svakako debelo košta. Povrh svega, i izdaci proizvođača na primanja i socijalnu zaštitu radnika su porasla, što čak ni robotizacija proizvodnih pogona nije u stanju da značajnije neutrališe.
Dalje, kompleksniji dizajn, koji iziskuje tržište, više košta i u projektovanju i u izradi vozila. Alati koji služe za izradu delova moraju biti izrađeni u daleko užim tolerancijama dimenzija i oblika, sa velikim brojem radijusa. Posebno kompleksna je unutrašnjost gde svako nesavršeno uklapanje delova budi sumnju u kvalitet celog vozila. U odnosu na vozila od pre par decenija, današnja vozila daleko su složenija za izradu, a samim tim moraju biti i skuplja.
Takođe, automobili su u poslednjih nekoliko generacija vidno porasli i pružaju viši komfor u svim segmentima u odnosu na svoje prethodnike... Na kraju, ulaganja u brend danas su ogromna, ali se pokazalo da je to vrlo isplativa investicija.
Dakle, naš problem leži u raskoraku naših mogućnosti sa mogućnostima stanovnika razvijenih zemalja koje su nam geografski prilično bliske. Potpuno je jasno da se tržišna ponuda proizvođača gradi na osnovu njihovih želja i njihovih platežnih mogućnosti, a ne naših, jer smo mi suviše maleno i siromašno tržište da bi se posebno udovoljavalo njegovim potrebama. Rast cena automobila bi možda mogao biti prilično jak dokaz da je standard žitelja razvijenog sveta, i pored njihovih pritužbi, i dalje u porastu.
Bio je ovo moj stav po pitanju rasta cena automobila, kakvo je vaše mišljenje na tu temu?
Preuzeto sa www.b92.net
Dopuna: 28 Jul 2006 12:16
U textu nisu spomenuti parking senzori, City drive, masazeri u sedistima, grejaci sedista ...
Koliko je to sve neophodno vozacu u gradu?
Sta vama treba od opreme za kola?
Meni: el. podizaci stakala, profilisano podesavanje sedista i retrovizora, klima, ABS i udobna sedista.
|
