offline
- vasa.93
- Moderator foruma
- Pridružio: 17 Dec 2007
- Poruke: 14824
- Gde živiš: Niš
|
Ciklometar ili ciklokompjuter je uređaj koji se montira na bicikl i koji proračunava i prikazuje detalje o kretanju bicikla. Ovaj uređaj je sličan instrument tabli u automobilu. Glavni deo ciklometra, odnosno telo ciklometra, koje poseduje displej se najčešće montira na korman ili lulu radi lakšeg pregleda.
Odometar je uređaj koji računa pređeni put, odnosno distancu.
 
Istorija ciklometra
22. oktobra (na moj rođendan  ) 1895. godine, Curtis Hussey Veeder je izumeo i patentirao Ciklometar. Ciklometar je bio jednostavan mehanički uređaj koji je brojao rotacije točka na biciklu. Preko sajle se broj rotacija točka prenosio na analogni odometar, koji je broj rotacija točka prevodio u pređeni put prema predodređenoj formuli. Nakon osnivanja kompanije Veeder Manufacturing Company, Veeder je promovisao Ciklometar sa sloganom “It's nice to know how far you go” - “Lepo je znati koliko daleko idete”.
Reklamni poster Veeder-ovog odometra
Nakon 10 godina J.D. Roberts je patentirao Bell Odometer, odnosno odometar sa zvonom koje je upozoravalo o svakom pređenom kilometru (milji). Ovi odometri su se proizvodili u kompaniji Bell Odometer Works of Oakmont i najčešće su ih koristili poštari i kurirske službe.
Reklamni poster odometra sa zvonom
Izgled odometra sa zvonom
Konačno, razvoj ciklometra je napredovao do te mere da su mogli da mere brzinu isto toliko dobro kao i distancu.
Osnovne operacije
Telo ciklometra
Razvoj ciklometra je došao do te granice da sada gotovo svaki ciklometar može da izračuna i prikaže trenutnu brzinu, maksimalnu brzinu, vreme etape, dužinu etape, ukupnu distancu (odometar), a takođe poseduje i sat. Neki napredniji modeli takođe mogu da prikazuju nadmorsku visinu, procenat uspona, puls, snagu (mereno u W) i vazdušnu temperaturu, a takođe mogu da mere i prosečnu brzinu, kadencu, a mogu da imaju i štopericu, pa čak i GPS navigaciju. Ciklometri su postali korisni pribor (oprema) u biciklizmu kao profesionalnom, a i kao rekreativnom sportu.
Na telu ciklometra se uglavnom nalazi LCD displej koji može da prikazuje jednu ili više vrednosti u isto vreme. Mnogi trenutno aktuelni modeli prikazuju jednu vrednost, kao što je trenutna brzina, velikim brojevima, a drugu vrednost, kao što je vreme etape ili pređeni put, korisnik sam može da bira i ona je prikazana manjim slovima.
Na telu ciklometra se najčešće nalazi jedan ili više tastera pomoću kojih korisnik može da menja vrednosti, da resetuje vrednosti, da menja merne jedinice ili da eventualno uključi pozadinsko osvetljenje displeja.
Senzor
Senzor, zasnovan magnetnom prekidaču, je prikačen za prednju ili zadnju viljušku. Pored senzora, neophodan je i magnet koji je prikačen na žicu točka. Senzor detektuje prolazak magneta. Magnet u jednoj rotaciji točka pređe jednom pored senzora i zbog toga je sasvim nebitno na kom delu žice je magnet nakačen. Distanca se izračunava tako što se broje rotacije točka, pa se dobijeni broj množi sa obimom točka. Brzina se računa kao odnos pređenog puta i vremena.
Senzor kadence
Kadenca predstavlja broj obrtaja pedala u jednom minutu. Kako su za izračunavanje kadence bitni obrtaji pedale, senzor se montira blizu istih, na sam ram iza mesta prolaska magneta. Magnet se montira na kurbli. Takođe, pošto u jednom obrtaju pedala magnet jednom prođe ispred senzora, sasvim je nebitno na kom delu kurble se montira magnet.
Prenos informacija
Što se tiče prenosa informacija od senzora do tela ciklometra postoje dva načina. Prvi je žičani prenos informacija, dok je drugi bežičan. Kod žičanog prenosa sam senzor je manji neko kod bežičnog, jer je u sam senzor kod žičanog smešteno manje elektronskih delova.
Podešavanja
Nakon montaže ciklometra i pre prve upotrebe neophodna su neka podešavanja.
- Prvo od podešavanja je biranje mernih jedinica (mph, km/h).
- Sledeće što je neophodno podesiti kako bi merenje bilo tačno i precizno jeste obim točka. Kako se distanca izračunava kao proizvod obima točka i broja rotacija neophodno je podesiti tačan obim točka. Obimi se razlikuju i kao posledica različite veličine točkova, ali i kao posledica različitih guma. Takođe, na sam obim točka može da utiče i pritisak u gumama, kao i težina vozača.
 
Kao što možete da vidite na slikama, kada je vozač na biciklu (druga slika) guma, odnosno ceo točak, ima manji prečnik nego kada na biciklu nema vozača (prva slika). Što je vozač teži, ili što je guma manje napumpana to su odstupanja veća.
Prilikom kupovine novog ciklometra uglavnom se dobija uputstvo u kome se nalazi tabela sa približnim vrednostima obima za određenu veličinu točka. Tabele aktuelnih proizvođača ciklometra biće okačene ispod. Međutim, najmerodavniji podatak o obimu točka je kada samostalno izmerimo isti. Jedan od načina je da bicikl postavite u uspravni položaj, zabeležite početnu tačku, zabeležite isto to mesto i na točku, sednete na bicikl i odvozite bicikl taman toliko da točak okrene jedan krug. Postavite postavite točak kao na početku, obeležite na asfaltu tu tačku i izmerite rastojanje između dve obeležene tačke.
Međutim, ukoliko niste u mogućnosti da izmerite tačan obim točka, sledeće tabele vam mogu poslužiti:
Cateye
Sigma
Takođe, u ovoj temi možete da navedete koji ciklometar vi koristite i kakva su vaša iskustva sa istim. Pored toga, otvoreni smo za sva pitanja. 
|
Inače, vidim da ima i nešto veći ekran od modela slične cene što je svakako plus. 
Služi me evo već četvrtu godinu, možda i petu. 
Bez ikakve greške greške.
Jedino što sam viđao po oglasima vezano za ovaj ciklometar jeste senzor. Nekome ukrali telo pa mu ostao samo senzor i držač. 
