staviti stajsko đubrivo ili ne

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

razmišljam da li je pametno staviti đubrivo na livadsku parcelu od oko 40 ari. Đubrivo bih isključivo stavio iz razloga ako bih sa njim popravio kvalitet livade u smislu dobijanja "pitomije" livade kako se to kaže u mom kraju. E sad je pitanje može li se to dobiti đubrenjem ili se možda može dobiti kontra efekat. Na pomenutoj parceli skoro ima 50 % neke ružne izdivljale trave. E sad je pitanje da li bih ja đubrenjem nešto popravio. Napominjem da se radi o parceli od 40 ari i preoravanje i sijanje nove trave bi iziskivalo veće troškove za koje trenutno nisam spreman.
I zanima me kako je nakon prvog košenja livada mnogo gušća i ljepša. Tek nakon prvog košenja se javlja ona niska gusta djetelina koja je prelijepa. Pošto se radi o velikom procentu ove ružne trave, njeno čupanje bi bilo nemoguće.
Zato mi dajte ako može savjet da li je đubrenje pametno ili možda šta je još bolje uraditi. Ako je đubrenje prihvatljivo uradio bih to ovih dana, kako bi se đubrivo istopilo i raspalo itd.. preko zime.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako sme jedan totalni laik poput mene da odgovori na osnovu sopstvenog iskustva. Dakle, kad je trebalo, nisam uradila ono što se moralo prethodno uraditi, a to je oranje i uništavanje "loše trave", tj. korova.
Zato već godinama muku mučim s tim istim korovom i ne mogu da zapatim lepu travu koliko god je sejala.

Žarko, mislim da će ti Dule najbolje odgovoriti, čitala sam neke njegove postove u drugim temama u vezi sa uništavanjem korova putem hemijskih sredstava. Mislim da đubrenje nije rešenje: čemu đubriti korov?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ma nije to baš pravi korov, to je neka trava koja se u mom kraju zove "kruška" ne sa akcentom kao voće nego dugo "u". I ona na početku rasta livade i nije toliko loša ali kasnije nadvisi svu travu i imam utisak da ostaloj travi bukvalno oduzima hranu, pa druga trava ne može da napreduje. Mislim raste ali je ova kruška uvijek dominantnija. Nakon prvog košenja kao što rekoh raste ona ljepša prirodna djetelina ali i opet ta kruška koja opet brže raste i kvari izgled livade. Ta trava liči na onu stočnu veliku djetelinu i kad je zrela čini mi se da ima ljubičasto plave ne velike cvjetove. Starije komšije seljani kažu da se ta trava javlja kad livada "izdivlja" tj. kad se redovno ne đubri i tako nešto. E sad da li su oni upravu to ne znam. Tim povučen sam i mislio da pođubrim ne bi li ostala bolja trava bila dominantnija pa da tu nekako eliminišem, ali se plašim što je logično očekivati da ta trava ne iskoristi to đubrivo pa još više ne nadvlada ovu drugu.
E sad to što si predložila da prskam za uništavanje korova ne znam kako bih to izveo da poprskam samo nju. A ne znam ni da li to može da se izvede na ovoliko velikoj parceli. Ali će Dule sigruno znati šta je najbolje. Naravno i od drugih su poželjni komentari ili slična iskustva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam uopšte siguran da razumem te opise (stanja livade i izgled biljaka) koje si dao... jer je ta "kruška" (ili "prirodna" detelina, "stočna velika detelina" isl.) lokalni naziv, meni nerazumlljiv. Neke sličice bi, možda, pomogle

Neke napomene, (uopštene) o kojima uvek treba razmišljati su da djubrenje, u ovoj fazi može biti kontraproduktivno. To što zoveš korovom brže napreduje i razvija se i inače (na "siromašnoj" zemlji), tako da prihranjivanje/djubrenje može biti impuls za još brži rast i još veću opasnost za poželjno rastinje.

Pretpostavljam da hoćeš da ostane ono što je u narodu poznato kao trava (negovano kao travnjak). To su razne mešavine, ali UVEK USKOLISNIH biljaka, tako da je jedan od načina primene hemije - korišćenje preparata za suzbiljanje širokolisnih biljaka (korova), mada je ne volim da kažem ni za jednu biljku da je korov, jer šta je korov?! Pristalica sam stava da je korov biljka izrasla na pogrešnom mestu.... Na primer, najfinija trava na engleskim stadionima je biljka/trava kod nas poznata pod imenima zubača, pirevina idr. ili
kopriva u dvorištu je korov, ali da li je korov na plantažama gde se gaji kao lekovita biljka?! ili sirak koji je u kukuruzu korov, ali na plantažama gajen za proizvodnju sirkovih metli je vrlo unosna industrijska biljka... No da se vratimo livadi...

Ukoliko je primena herbicida neprihvatljiva (zbog ekonomičnosti ili ekologije), najpoznatija, najduže primenjivana i najjeftinija (sopstveni rad i trud se ne računa ) je tzv. Metoda iznurivanja. Kako samo "učeno" zvuči , a u prevodu to je košenje, "motikanje", čupanje... Suština je da se livada/travnjak... što češće kosi. Uzgred, nepoželjne primerke treba motikom seći ili čupati u prolazu sa kosom/kosačicom. Ako se kosi dovoljno često dok su izdanci mladi/mali ne treba ih ni skupljati nego ostaju kao neko prirodno "djubrivo"...

Ne znam da li sam pogodio šta te interesuje (i da li ovo nečemu/nekome pomaže), no...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Okt 2010 11:04

Pa jest ko bi znao narodne izreke svih sela i običaja.
"prirodnom" djetelinom ja nazivam onu djetelinu što je mala i svaka ima 3 lista i ko baš ima sreće da nađe djetlinku sa 4 lista. Nekad je moj cimer na faxu znao da nađe u nekom parkiću i sa 5 pa čak i sa 6. Možda nekome ovo izgleda nevjerovatno ali je bilo tako. Ja sam jednom u životu našao sa 4.
Posle prvog košenja počinje da raste pored te "prirodne" djeteline i ona trava što ima (recimo otprilike ljubičaste cvjetove) i niska jer rastom. Kao klinci smo sa tog cvijeta kidali "iglice" i sisali sok. Pčele bukvalno obožavaju tu travu. Ta ista trava ima sa bijelim cvijetovima. Znači identična, samo što su bijeli cvjetovi.
E recimo kad nebi bilo te "kruške" moja livade bi bila super od ove "prirodne" djeteline i ove sa ljubičastim i bijelim cvjetovima.

Danas idem u selo i slikaću tu problematičnu "krušku" jer nje sigurno ima još uvijek, jer je toliko ružna kad ostari da neće čak ni stoka da je opase (ali ozbiljno je stoka preskače).

Da ja bih upravo volio da ostane ta trava-travljak.

Dopuna: 08 Okt 2010 9:27

E pa evo slikao sam problematičnu travu ali nisam siguran da li će se moći identifikovati po slici jer se prilično osušila.







Možda se najbolje vidi o kojoj travi je riječ na ovoj slici gdje mi je ruka.

A ispod ću okačiti ovu travu koja je super (koju pčele obožavaju) i koja raste obično posle prvog košenja. To je ona što ima crvenkaste (na slici) i bijele cvjetiće koje pčele opsadiraju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To sto se tebi "svidja" je Trifolium pratense - "crvena detelina" i Trifolium repens ili narodski "bela detelina".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zarko123 ::... E pa evo slikao sam problematičnu travu ali nisam siguran da li će se moći identifikovati po slici jer se prilično osušila...
Možda nije dovoljno sa se pogodi ime , ali je dovoljno da se utvrdi da je u pitanju širokolisna biljka. Često košenje (a još bolje - čupanje koji dan posle kiše) trebalo bi da pomogne. Ako baš mora, od hemije, siguran sam da bi Monosan herbi, Avalon i slični (selektivni herbicidi za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih širokolisnih korova) rešil problem, ali bi najverovatnije i ostale širokolisne biljke (kao ta "prirodna" detelina) osetile njegovo dejstvo (da ne govorimo o tome da su to relativno skupi preparati). Ako se i primenjuje, koristi se isključivo po uputstvu, jer samoinicijativno povećavanje doza/koncentracije samo šteti.

p.s. Zaključak... Preparat "motikan" u šake (držalja prilagodjena korisniku), dosta volje i strpljenja (začinjeno sa poprilično znoja) i rešićeš problem

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hvala maxo, e meni je ta crvena i bijela djetelina u kombinaciji sa onom običnom djetelinom "ona sa 3 lista, što se traži 4-ti" supe. Izgleda kao pravi tepih. Još kad se tu doda ona uska trava, što liči na onu englesku e onda je to milina prošetati bos a i vidjeti.
A i na ovim okačenim slikama se vidi koliko bi livadica bila zelenija i ljepša da nije ove kako je ja zovem "kruške" koja užasno izgleda ovako sasušena a i dok je zelena je prilično ružna. i uvijek je visočija od ostalih i onda se gubi onaj fini osjećaj zelenila livadice.
Ok Dušane znači kičma trans je najboje rješenje. Pošto je ovih dana (mislim jeseni) za očekivati kišu, da li je pametno da ja to čupanje i motikanje koliko mogu odradim i sada, prije proljeća. Pretpostavljam da ništa ne smeta ali da pitam. Krenem od kuće redom po malo na sve četiri strane i laganica, kad prečešljam 40-tak ari buću u penzije, he-he.
Ma odradiću jesenas blizu kuće makar 1 ar, i onda lijepo zapamtim đe sam to odradio i na proljeće ako ne krene ova trava da raste biću srećan kao Nova godina!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zarko123 ::... da li je pametno da ja to čupanje i motikanje koliko mogu odradim i sada...
Naravno da ništa ne smeta, naprotiv To radiš kontinuirano kad god možeš i stigneš. Kiša će i da pomogne utoliko što raskvasi zemlju i čim se može (a može se koji sat po prestanku padavina, jer gaženje nije po blatu već po travi) - počupaš sa sve korenom... S proleća pratiš i sve ponovo (i to čim krene "široko" lišće ) iz semena ili delova korena koji nisu počupani. Ako ne ove, iduće godine će to biti prelepa livada. Redovno košenje se podrazumeva... a iduće godine, recimo u maju, videćemo (na slikama) kako to sve izgleda?

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Okt 2010 19:05

Ma dogodine u maju ima da bude travica kao na Marakani
E stvarno ću da krenem prvo sa manjim dijelom oko kuće blizu ali da počupam bukvalno svaku takvu travku, a na proljeće ako opet krene na tom "obrađivanom" dijelu, onda opet. i tako ću na ljetu dobiti dobar rezultat rada, a kolika će površina biti viđećemo, jer sad nemam predstavu koliko to teško ide. Nikad nisam čupao travu
Što se tiče košenja probaću i to da bude redovnije i češće. Nekih 5-10 ari oko same kuće, ja kosim električnom kosačicom vrlo često i tu je travica ekstra, a ostatak dajem jednom komšiji da pokosi, jer nemam veliku kosačicu a ručnom kosom ne umijem.
E pa Dušane hvala, pa što se tiče ove teme obnoviću je npr. u junu sa par slika

A sjutra-preksjutra planiram da slikam neke tuje pored jedne škole, pa da mi ih identifikujete, kupio bih baš takve jer mi se mnogo sviđaju.
Loptasog su oblika i visine oko 1m, a skoro i širine 1m. (odokativne mjere).
Prije neki dan sam posadio 2 Elvudi čempresa (ako sam sve dobro napisao) jer su mi se mnogo svidjela, modro zelena boja čak i u ovo doba a prodavac kaže da je tako tokom čitave godine. Jedino me malo zabrinulo što sam na netu pročitao da čempresi ne podnose baš veliku zimu, a kod mene Bogami zna da bude i po -25 nekih godina, pa se plašim da ne smrznu.
E ako još nađem da kupim nekoliko ovih okruglih tuja pa da ukombinujem sa ova dva čempresa, to bi bilo super.

Dopuna: 10 Okt 2010 17:42

Evo slikao sam danas par svježijih primjeraka ove trave koje se želim riješiti. Ne bih želio nikoga opterećivati ali kad sam se već odlučio upustiti u borbu sa njom, da znam kako se zove.
Ovo primjerci što sam očupao i slikao visoku su oko 40 cm,
Evo slike: