Na današnji dan, petog oktobra 1962. godine započelo je novo poglavlje u istoriji pop i pop-rok muzike koje traje do danas, u raznim oblicima i pravcima.
Singl ''Love Me Do'' je ta ploča koja je pokrenula točak u pravom smeru...
Битлси (енгл. The Beatles) су били енглески рок и поп бенд из Ливерпула. Комерцијално су најуспешнија и критички најпризнатија постава у историји популарне музике, са укупно 1,1 милијардом продатих плоча. У многим изборима, слове и за најуспешнију рок-групу свих времена.
Поставу у којој су Битлси свирали све време од краја 1962. године (када је бенд коначно оформљен), чинили су:
Џон Ленон - ритам гитара, соло гитара, клавир, понегде и бас гитара.
Пол Макартни - бас гитара, соло гитара, клавир, понегде и бубњеви;
Џорџ Харисон - соло гитара, бас гитара, ритам гитара, понегде и аналогни синтисајзер;
Ринго Стар - бубњеви и сви перкусионистички инструменти.[5]
Сви чланови бенда су, зависно од ауторства и аранжмана песме, изводили главни вокал, односно пратеће вокале. Такође, сходно потребама, честа су била и гостовања разних других извођача - од којих су нека била толико значајна, да би ти извођачи понели назив „пети Битлс“.
Са зачецима у скифлу и рокенролу педесетих, група се касније остварила у многим жанровима - од поп балада до психоделичног рока.
Мада су Ленон и Макартни били главни писци песама и композитори, Харисон и Стар су значајно допринели сазревању групе. Џорџ Мартин је био продуцент готово свих плоча групе, а велики део заслуга за успех припада и менаџеру Брајану Епштајну, који је преузео „Битлсе“ као своје прве клијенте, а иначе тек једну од многих сличних младих рок-група, те направио од њих сензацију.
Коначном формирању групе претходило је много фаза, којима су се Битлси мењали, почев од Ленонове аматерске групе „Кверимен“, из 1957. године, која је од правих инструмената једино имала бенџо Члан Кверимена, Иван Вон, упознао је фронтмена и певача групе, Џона Ленона са Полом Макартнијем, коме се свидео стилски правац групе (нарочито афинитет према стилу Елвиса Преслија), а на неки начин, својим скромним знањем на гитари, он је уценио остале чланове да приме њега, као и његовог друга из гимназије - Џорџа Харисона, такође гитаристу. Пар месеци касније, неуспешни наступи Кверимена, натерали су Ленона да расформира групу и настави сарадњу само са Макартнијем. Недуго потом, њима се поново придружује Харисон, а и двојица новајлија - бубњар Пит Бест и басиста Стјуарт Сатклиф. И поред неискуства, „Битлси“ 1961. године бораве неколико месеци у Хамбургу, у Западној Немачкој, где највише напредују и низ, показаће се успешних, наступа у локалу „Царски подрум“ (Kaiserkeller) прекида хапшење Харисона због недозвољеног боравка ван Енглеске (у то време је био малолетан) и рада без дозволе, као и хапшење Макартнија и Беста због подметања пожара у стану.
Група убрзо наставља са наступима у ливерпулском клубу „Кафе Каверн клаб“, без Сатклифа, који је хтео да заврши студије уметности, па га на месту басисте замењује Макартни. Убрзо постају најпопуларнији музичари у граду. Сатклиф умире наредне године, од излива крви у мозак, вероватно изазваног тучом, у којој је учествовао и Ленон. Власник продавнице плоча, Брајан Епстајн, постаје крајем 1961. њихов менаџер. Он шаље њихове демо снимке у „Дека Рекордс“. Ту га одбијају, погрешно процењујући да гитаре излазе из моде, што постаје једним од највећих пословних промашаја у историји. Продуцент „Еми-Парлофона“, Џорџ Мартин, пристаје да изда први сингл групе — „Love Me Do“ — који се појављује у продавницама 5. октобра 1962. године. Дан уочи снимања, Беста замењује Ринго Стар, јер по Мартиновим речима, први није испунио ЕМИ-јеве критеријуме. На првом снимању, иако је већ био позван Стар, са Битлсима је радио студијски бубњар Енди Вајт. 11. јануара 1963. године, излази и други сингл: „Please, Please Me“. Почетком 1963. године, Битлси уговарају снимање првог ЛП-албума, такође названог „Please Please Me“-. Албум је објављен 22. марта исте године.
