|
Citat:Znam da smeješ se lako i ljudima veruješ olako , gledam grimase tvoje, često me podsete na moje. Znam i da ne mrziš kad očima prevrneš , evo baš ovako ...znam i da u ljutnji bes ti jezikom zavlada lako. I ćutim , gledam i ćutim . Ponekada kao da lebdiš nad svojim životom , osvrćeš se i gledaš , daleko ,daleko...Iako ti mnogi kažu prošlosti se ne živi , ti ne smatraš da je tako . Da ,znam da ti koračaš dalje , i znam da ne zameraš kad kažu ti da se osvrtati ne valja , misliš da to je čisto podrške i okuraženja radi .Ipak , vidim taj grč na tvom licu dok deo po deo svoje prošlosti listaš, podvlačiš sekvence i na marginama zapisuješ.Svoje beleške praviš i onda opet dalje. Ne , ne , retki su oni koji razumeju ono što ti hrabrošću zoveš .
O , da i tek kako sam svesna da često osmehom dan počinješ , ali onda u trenutku kada ti se učini da čuješ pucketanje vatre onda zaplačeš . Često se setiš te noći kada ti je otac na službenom putu bio , bila si kod bake , mama ti je bila u bolnici ; operacija bubrega ,ako se ne varam. Oko ponoći budi te baka , zove te tata , ti ushićena trčiš i javljaš se na telefon. Tata te pita šta da ti kupi , a ti mu polu sanjivim glasićom pevaš :
"Moja mala djevojčica
Puna je velikih želja
Baš kao šipak pun koštica
Ona je puna veselja
Tata kupi mi auto
Bicikl i romobil
Kupi mi medu i zeku
Kolica «Jugovinil»
Tata kupi kolača
bombona i narandže dve
Jednu malenu bebu
Tata kupi mi sve
Moja mala djevojčica
Voli i šetnje i priče
Ali u gradu pred izlogom
Taticu gnjavi i viče
Tata kupi mi auto….."
Gledam kako svoje puteve biraš , i zapitam se kako ćeš suzu sakriti onoga momenta kada budeš govorila o odrastanju. Kada budeš shvatila da ti više nikada niko neće ruku u pola noći stegnuti , jer si loše sanjala . Kad shvatiš da te niko neće opominjati da se malo bolje obučeš jer napolju je hladno.Kad budeš shvatila da ti više niko neće doneti toplu čokoladu u sobu , poljubiti te i pomaziti po glavi . Da izjutra više nećeš ulaskom u dnevnu sobu zateći tvoje gde razgovaraju uz jutarnju kaficu. Kada više ne budeš osećala miris detinjstva. A onda shvatim , da za razliku od tebe mnogi će sve ovo poricati , govoriti o normalnosti životnog klišea , nuditi ti sve ono što ti i sama već odavno znaš i na taj način propustiti da čuju toplotu u tvom glasu.Jer ti hrabrost shvataš kao ne sakrivanje osećanja , razgovor i o onome što setno je ... I onda ćeš zaćutati jer vidim da ne voliš kada ljudi jednostavnost trenutka mudrostima kvare....
Gledam i pitam se koliko će te još boleti što prijatelja nemaš , dokle ćeš sebe za to kriviti ...
A onda kada te naj više boli ti poljubac poslaćeš... I da znam onu tvoju dobru staru :" U životu sve se vraća , ja vraćam dušmanima time što prema njima sam čovek"...
E mala moja , dugi niz godina se znamo i ponekad u prolazu pored ogledala pozdravimo se ... Uživaj i voli i dalje , jer znam da tamo negde postelja od snova te čeka ....
maska
|
