|
Otvaram oci u jutarnjim casovima... ponovo ih sklapam i okrecem se na drugu stranu, ne zelim da napustim toplinu i udobnost svog kreveta... ne mogu. San mi ne dozvoljava...kapci su mi teski... uzimam mobilni da vidim koliko ima sati...10:30... odremacu jos pola sata.... ustajem sat i po vremena kasnije... jos jednom razocarana cinjenicom da sam prespavala sat i po vremena, iako je trebalo pola sata... ali... jos uvek mi je tesko da ustanem... krevet je tako topao, tako bezbedan, mekan... udoban. Ustajem teska srca... smrzavam se! Ne zelim da se budim... ne zelim novi dan... ustajem polu svesna.. izlazim iz svoje sobe... sunce sija li sija... tera san iz mojih ociju.. tera me da se mrstim... preklinjem tatu da mi napravi kafu... pas mi se vrti oko nogu, saplicem se preko njega veselog... raduje se jer sam ustala... raduje se sto sam tu... ulazim u kupatilo... jedva cekam da se umijem... pustam hladnu vodu, uzimam sapun i perem ruke.... sda mi voda prija vise nego bilo sta drugo... budi me,...cisti me od prekinutih nocnih mora... oduzima izgubljene snove... kida lance nepoznatih misli.... Voda.. tece... ne oseca se... ne osecam je....osecam samo hladno... nista drugo! Izlazim iz kupatila sveza.... radujem se danu.. nadam se najboljem... kafa divno mirise... Pas mi se jos raduje... A sunce me jos ceka danas.... 
|
