Bulevar Revolucije

• 6Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Dusan, E.L.I.T.E., SlobaBgd, mcrule, zoranzota
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odavno se Beograd nije ovako zaledio. Oduvek je, priznajem, imao neki čudan šmek u tom usijanom asfaltu ali nikada ga nisam video ovako utučenog.

Mislim umeo je nekada da me uplaši, onako silovito, kao kada se noć spusti na Dunav. I putio bih ga da me vozi svojim čarolijama i mudrostima kroz svoje ulice, nikada ne razmišljajući o istoriji koju možda zajedno pišemo. Nikada ga nisam video ovako uplašenog, drhtao je pod mojim stopalima, pokušavao je da pobegne od mene. Znam, taj decembar je i meni bio bolno istinit, suočio sam se sa svim mogućim strahovima odjednom. Klinac to ne sme doživeti nikada, bar ne odrasli klinac poput mene.

Umukni malo Beograde!
Utišaj svoje jecaje i pusti me da zakoračim. Nikada te nisam video tako malenog. I nikada te nisam video tako praznog iznutra.
A voleo sam te. Više nego što sam voleo nju, više nego što je volim sada. I grlim njene snove jače od nje same i govorim da biće sve u redu.
Tek koja pahulja nagovesti da uzalud stežem bol, da nije moja i da neće nikada biti.
A odavno nije ovako bolelo Beograde. Njena nedefinisano lepa lokna koju nikada nije umela da namesti, njen osmeh i okretanje glave kada oseti da je gledam.
Ne boj se Beograde, u tebi je još dovoljno mene da preživimo. Sve oko mene je kavez. Sve u meni je sada kavez. Osećam da bežim a stojim.
Nisi mi je doveo da ja pokušam onu loknu da namestim, i zato nestani Beograde.

Sedim u stanu, dozvolio sam da me pijanog zagrli tvoj Bulevar Revolucije.
Klavir, mikrofon, cigareta i... i sneg se pretvorio u kišu sa druge strane prozora.
Reci mi Beograde, jesam li ja svoje snove sada ostvario?