|
Kao klinac jedan od nadimaka mi je bio padobranac.Razlog je jednostavan, petrao sam se svuda, na krov osnovne škole, nepristupačno drveće i na ostale objekte koji su ozbiljne visine i slabo ili nikako obezbeđene, čak sam u kasnom pubertetu razmišljao da idem da skačem s`padobranom iz aviona.Po završetku najluđih godina počeo sam ozbiljno da se plašim visine.U životu imao sam sreće da sam uglavnom živeo ili u kući ili u zgradi ali ne više od trećeg sprata.Sada kada odem kod jedne drugarice koja živi na devetom spratu i bacim pogled kroz prozor ili izađem na onaj majušni balkon hvata me jeza, kada bih bio duže vreme izložen na nekoj visini mogu da se kladim da bi počelo da mi se vrti u glavi.
Svi strahovi proizilaze iz nekoliko osnovnih, strah od smrti, ludila i visine.
Od čega se vi plašite ali onako iskonski?
|
