|
Kako mi je žao što je došlo ovo,moram da kažem,glupavo vreme.Kompijuteri,fejsbuk i sve!To ima nekih dosta dobrih strana,ali svi su postali zaluđeni time,to su stvari koje prosto troše život.
Ja jesam klinka,imam 17 godina,ali kad se setim svog ranog detinjstva uvek mi to izmami osmeh na lice,ali sam tužna jako što toga više nema i neće biti.Mene je ulica odgajila!  Nikad u životu nisam nikog pozvala od ortaka sa ulice da se nađemo negde ili nešto,uvek smo znali gde je ko.Naše mesto okupljanja bilo je jedno igralište pored moje kuće i livada,nedaleko od naselja.Najviše u sećanju mi je ostalo jedno veče sa njima,kada smo ukrali kukuruz,kupili ćevape i girice,iskopali rupu na livadi i tu pekli sve to.Bilo nas je možda dvadesetak,svi su uglavnom stariji od mene godinu,dve.Ubrali smo neke busene šimšira,zapalili ih kao neke baklje,podigli ih visoko,obrazovali jedan ogroman krug i pevali.  Kuću tih godina jedva da sam videla.  Moje detinjstvo nije bilo tipično kao kod većine devojčica,lastiš,barbike,ogovaranje,jurenje dečaka...I mnogo mi je drago zbog toga.Uvek sam više volela da ustanem sa ćaletom u 6,kupim vruć hleb u obližnjoj pekari i odem na pecanje sa njim 2,3 dana.Volela sam da pucam iz naše puške,da se igram rata ,da vozim motor,igram basket,popravljam kola sa ćaletom i namažem ruke crnim uljem,da ispadne kao da sam nešto ozbiljno radila. xD Baš su bila divna vremena...I sad su dobra,bar imam takve ljude oko sebe koji znaju da iskoriste svaki dan.Baš sam se raspisala,možda sam i omašila temu,ali prijalo mi je da se podsetim svega! Hvala komsijakaraburma na divnoj temi! 
|
