Dugo nisam pisala blog, ostavljala sam samo linkove,bez objašnjenja, činilo mi se dovoljnim da ja znam šta znače-zašto su tu, a ostali naravno imaju mogućnost da ih tumače po sopstvenoj volji.
Ovih dana puno radim, dan ima samo24sata i nekad ne stižem sve,a nekad ni nemam želju da sve stignem. Razmišljam mnogo o ljudima ovih dana. Sve više je oko mene pogašenih ljudi, onih koji nemaju volje za životom. oni su mnogo toga uradili da, kako kaže Vladan Desnica, sad mogu samo da čekaju smrt. I da se nasmrt dosađuju. I da dosađuju nama ostalima koji nismo ni približno toga stigli da uradimo kao oni. Zato što smo mi išli na koncerte, zato što smo slušali muziku na kompu,plesali do ujutru na svirci, plakali zbog nekih pesama i nekih ljudi, voleli život i dobro i loše u njemu, čitali smo knjige van "propisane" literature, zamisli, možda smo nešto nekad napisali, nešto kao blog ili pesmu ili tri reči, ili bilo šta, usudili smo se da mislimo preko granice, pokušali smo nešto. A to "nešto" nije bilo profitabilno, nije nam donelo "ugled", "diplome", društveni status, nismo zadovoljile mame i tate, nismo zadovoljile dečka i njegove roditelje. O, imagine! neprofitno skroz. Da sam htela profitno, pa imala bih prodavnicu u najmanju ruku u "Ušću". I tako, posle svega ja vidim: pogašeni ljudi, ugarci, senke nekadašnjih onih koje sam poznavala, automati, štekare. Štekaju emocije za dečka (koji ih nikad takve neće voleti) i za mamu i tatu,valjda ili šta li. Ne znam, nismo na istim koordinatama svesti.
A ne kapiraju da moraš da daš da bi dobio. I da osetiš radost davanja. Simple as that. Ako to ne osećaš neće da ti pomogne ni tri posta ni odlazak u crkvu. I zato što ne možeš da se kresneš iz fotelje. Zato što je to smor i zato što to ne ide tako. I zato što niko neće da te voli sebičnu i poluprosvećenu. Ok, možda samo mama. Ali i to ti je bezveze sa 2Xgodine. I zato što će ti se dečko večito ložiti na neku drugu cicu iz kafića, koja ima manju guzu i veće grudi. I zato što to što si u vezi ne znači nikakvu garanciju, nije to "punto"-nema garancije pa da možeš da se udebljaš & zapustiš. :/
Idem ja sad, zakasniću na jogu. I idem da se radujem praznicima i da smisljam sta bih volela da dobijem za poklon. Htela sam samo da kažem da je život bez emocija siromašan, kratak i glup. Život je poklon, pa onda kad ste ga već dobili dobro razmislite šta ćete sa njim. I nemojte okolo da smarate druge ljude. Idete mi na živce. NHF!
p.s.
p.s.p.s
"You don't have to feel like a waste of space
You're original, cannot be replaced
If you only knew what the future holds
After a hurricane comes a rainbow
Maybe you're reason why all the doors are closed
So you can open one that leads you to the perfect road."
Dare to dream, girl. And to desire. Neka ti tako pocne nova godina.