|
Nedavno sam pricao sa jednim decakom. U divnom caskanju sa njime, dosli smo do duge. Priznao mi je da se malo boji kada se pojavi duga na nebu kada je on u vrticu.
Malo sam se cudio, pa mi je on pojasnio.
Naime, svaki put kada se pojavi duga na nebu oni izadju u dvoriste da je vide i svaki put njegov drugar K gleda u nebo i ide prema Njoj skroz otvorenih usta.
I u tom divnom razgovoru koji sam vodio, nisam mogao sasvim da se otresem bremena "odraslosti", pa je povremeno, primerena glupost provejavala i u nedostatku maste, trazila pojasnjenja...
"Kada neko ide otvorenih usta na dugu, lako je moze progutati, znas!" stize pojasnjenje uz cudjenje kako tako jednostavne stvari ne kapiram?!
Pitao sam: da li se on boji za Dugu ili svog drugara K?
"Vise za Dugu nego za K, znas, kad' se Duga vec pojavi, onda bi bas bezvezan bio taj dan bez Nje, a sto se tice K, on bi verovatno samo malo poplaveo."
"Sto mislis da bi poplaveo?" upitah, skrusen u svom neznanju i tiho, da sto manje narusim atmosferu predivnog razgovora...
"Pa, K ne voli plavu, kada se igramo Legicama, on uvek izbacuje plave kocke..."
"Pa?"
"Pa verovatno bi zato plavu progutao poslednju, pa bi se ona jos osjajivala na njemu"
Pogled mu je bio blago ljutit, on je to znao jos pre pola minute i dosadno mu je bilo da mi tu zivotnu cinjenicu objasnjava pola minute...
Sa osmehom se secam tog divnog razgovora koji mi i dan danas puni baterije i svaki put kada sam u situaciji da sam prinudjen da slusam gluposti, ja u sebi prizovem melodiju Njegove recenice: "... znas, kad' se Duga vec pojavi, onda bi bas bezvezan bio taj dan bez Nje..." i bude mi divno...
|
) "obrazovanje" koje odrastao covjek moze da dobije. jednostavno divno i tako pametno. 
