Hurt

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

:wink:Round,
Like a circle in a spiral
Like a wheel within a wheel
Never ending or beginning
On an ever-spinning reel
Like a snowball down a mountain
Or a carnival balloon
Like a carousel that's turning
Running rings around the moon
Like a clock whose hands are sweeping
Past the minutes of its face
And the world is like an apple
Rolling silently in space
Like the circles that you find
In the windmills of your mind

Like a tunnel that you follow
To a tunnel of its own
Down a hollow to a cavern
Where the sun has never shone
Like a door that keeps revolving
In a half-forgotten dream
All the ripples from a pebble
Someone tosses in a stream

Like a clock whose hands are sweeping
Past the minutes of its face
And the world is like an apple
Rolling silently in space
Like the circles that you find
In the windmills of your mind

Keys that jingle in your pocket
Words that jangle in your head
Why did summer go so quickly?
Was it something that you said?
Lovers walk along the shore
Leave their footprints in the sand
Is the sound of distant drumming
Just the fingers of your hand?
Pictures hanging in a hallway
Or the fragment of this song
Half-remembered names and faces
But to whom do they belong?
When you knew that it was over
You Were you suddenly aware
That the autumn leaves were turning
To the colour of his hair?

Like a circle in a spiral
Like a wheel within a wheel
Never ending or beginning
On an ever-spinning reel
As the images unwind
Like the circles that you find
In the windmills of your mind


Ovo su odgovori dece u beogradskim vrticima na neka pitanja
postavljena u organizovanoj anketi:

sta najradije jedes?
- volim sve a najvise pasulj sa dokolenicom.
- volim i slatko od sljivovice.
- meso od pileta sa drskicom.
- najsladje jedem kupusa od salate.

- sta drugo nego kuvano jaje na oko.
- najvolim da ne jedem. a kad moram kazem da nisam gladan, da me boli srce ili uvo i da imam krajnike u stomaku.
- volim dzigericu i druge unutrasnjice.

ko si ti?

- to me pitaju mama i tata kad me tuku, a ja im odgovaram da sam njihovo dete.
- mnogo sam fina devojcica i lepo pisem po cistom zidu
- ja sam deda jer se zovem kao on.

sta sanjas?
- sanjam razne sanove u boji.
- jednom sam sanjala da sam velika i debela. posle sam se probudila i dobila batine. mama je rekla: ovo nije dedina
posteljina u koju mozes da piskis kad hoces.
- sanjam da sam pepeljuga i da je moj princ lepsi od njenog.
- nije lepo sanjati. to rade samo oni sto ce da idu u puno
razreda i da nose kravatu, a posle doðu kod tate da traze para .

sta je karakter?
- to je sport. moj brat je karakterista.
- to sam video u zooloskom vrtu. ima rogove, ali nema rep.

sta je sloboda?
- sloboda je kad pitam mamu smem li da uzmem cokoladu a ona kaze: uzmi slobodno!

sta je detinjstvo?
- to je moj zivot kad sam bio mali.
- to dobijemo kad se rodimo , pa posle proðe
- detinjstvo je kad gledas slike zute boje.

sta je pubertet?
- neizleciva je to bolest. i doba kad ti brkovi porastu preko noci.
- pubertet je zivot sastavljen od gluposti
- to je kad prestanes biti devojcica i slobodno mozes da se sminkas
- kad sam sa dedom stalno pricamo o devojkama iz tog puberteta

sta je odgovornost?
- to je nesto sto svi traze, a niko ne zna sta je. ne
znam ni ja.

- cuo sam da je to nesto jako tesko sto ne moze svako
da nosi.
- odgovornost je kad ja trazim sladoled a tata odgovara
:ne moze.
- odgovornost je kad odgovaras druga da ne uc i nagovaras ga da se igra.

kako se prave bebe?
- one se prave od babica u porodilistu.
- sramota me da kazem jer je to bezobrazan posao.
- prave se nocu zato zmure kad se rode.
- to je jedan glupav posao za koji se prima deciji dodatak.
- bebe se prave od rode ili od kupusa. kako ko voli.
- bebe se prave kad si dobar pa ti rode brata, a onda je on glavni pa si dzabe bio dobar.

sta je hobi?
- te stapice sam jeo kad sam bio mali ..
- moj hobi je da kvarim televizor
- hobi mog dede je laganje babe i hvatanje riba.
- hobi je nesto besplatno sto te skupo kosta.

sta je sunce?
- ko gleda u sunce,a ne zmuri ima da mu se razboli uciteljica.
- najlepse sunce je na moru. ono tamo stanuje i cim doðemo pita koliko imamo para ..
- ja sam babino sunce. valjda jesam jer me i mama tako zove.

sta je horoskop?
- tamo sam isao da gledam hari potera
- to je nauka zbog koje se ne ide u skolu.
- horoskop je ono kad su deca isto obucena i pevaju istu pesmu u vise glasova.

sta je veroispovest?
- ko ima veroispovest uvek je cist, ne laze i redovno sece nokte.
- ne znam za sta to sluzi al to dobijes cim se rodis



ko je patrijarh?
- on je predsednik muskim i zenskim popovima.
- on je isto sto i sveti sava samo sto je ziv
- kad je bozic ili uskrs on peva, a nije snimio cd.
- patrijarh je onaj sto se krsti kad mu mi masemo.

sta je politika
- to je lepa rec za pokvarene poslove.
- to su ljudi koji cudno pricaju da bi drugi mislili kako su pametni.
- to je kad cike u odelima lazu pred puno sveta a ovi im pljescu.

sta je evro?
- evro je kad na televiziji pobedi lane moje
- to je isto sto i evrokrem samo u manjoj tegli.
- cuo sam kad je mama rekla komsinici da je gledala evra sa onoga svijeta
- to su najskuplje pare koje se kupuju kad primis platu.

sta je jugoslavija?
- jugoslavija je ovo gde zivimo ali vise ne postoji .
- to je drzava iz koje su nastali srbi u rasejanju.
- kad nesto imas pa nemas, onda je to jugoslavija
- to je setra od nekog jugoslava, al je ja ne poznajem.

sta je prestonica?
- tako zovu beograd na telelviziji.

ko je slobodan milosevic?
- to je dasa sto je jednom bio glavni.
- to je cika kome se sudi na televiziji kad nije bolestan.
- on je bio puno dobar, al ga ne vole zbog zene.
- njega su odveli jer je tukao policiju

sta je nacionalni interes?
- to je nesto sto se stalno izdaje.
- nasi susedi to imaju, a mi imali pa dali njima
- to je ma gde otisao da budes srbin.

sta je komunizam?
- to su matorci kojima vicu bando crvena
- to je neko pusto ostrvo za neplivace.
- to je samo za odrasle. decu od toga boli stomak.
- to je moj deda kad je bio mlad i lud.
- ja nemam komunizam jer redovno pijem mleko.

ko je doktor nauka?
- to je doktor koji leci nauku.
- doktor nauka je naucno bice.
- to je onaj sto ne nosi beli mantil nego odelo pa je smesan.
- on ti ne kaze da otvoris usta, samo on prica.
- to je neki sto se maskira pa ne znas da je doktor.

sta je kultura?
- to je pozoriste, a mene cesto vode u kulturu.
- to se dobije u kuci i nosi se gde god da ides.
- to se sadi na selu pa se posle prodaje na pijaci u gradu.

sta je genocid?
- to su oni filmovi sto se prikazuju posle ponoci.
- to je nesto iz poznavanja prirode.
- genocid nasleðujemo od mame i tate.
- genocid je nesto sto se prica stalno, a u vezi je sa nekim gradom od srebra.



sta je kloniranje?
- to je kad se klovn nervira.
- to se radi na ovcama, a posle ce na nama.

sta je mafija?

- kad se kradu tresnje to nije mafija.
- to je jedan gospodski, vrlo placen posao.

sta je sovinizam?
- sovinizam je kad se neko zove specjalni izaslanik visokog predstavnika ujedinjenih nacija

sta je droga?
- moj deda se drogira. on je dijabolicar i svaki dan daje sebi drogu iz sprice.

sta je pres konferencija?
- to je kad jedni pitaju,a drugi sede i piju jelen pivo.
- na to se teraju novinari.
- ko god hoce nesto da slaze on napravi tu konfernciju

sta je aerobik?
- to je stocni aerodrom.
- kad trcis uz muziku a nisi balerina.
- da bi dobio aerobik moras biti puno debeo.
- u to veruju samo ruzne tete.

gde je amerika?
- to su oni sto ne znaju gde je srbija.
- tamo su ziveli kauboji i indijanci, ali su se poubijali pa sad zive samo glumci.

za sta sluzi kompjuter?
- on sluzi da mama i tata ne spavaju vise zajedno.



[Edit by Mod: Ovaj put izmenjena velika slova u mala. Sledeći post pisan sa Caps Lock se briše]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@asimetricnost
iz dechijih usta


Citat:STA JE VEROISPOVEST?
- KO IMA VEROISPOVEST UVEK JE CIST, NE LAZE I REDOVNO SECE NOKTE.
- NE ZNAM ZA STA TO SLUZI AL TO DOBIJES CIM SE RODIS
ovo mi je najbolje... :lol:mada nema veze sa ovim blogom...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

(nema veze sa blogom,al` je simpatično!!)


...obeščežim dan .......... (ponekad uspe,pokatkad i ne - mada,čak (lepše) kad ne ... nadasve,treba biti svestan toga (ne baš uvek,baš odmah............) .....,ali ....................) mada.
.....nepodnošljiva lakoća postojanja ...............................

(samo jedan modiljanijevski dan-šta god to značilo.samo to i ništa više)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"...u subotu sam se setila sebe od pre tri godine. bilo mi je zanimljivo. ta ja ne bi došla u situaciju kao što je ova subota. u subotu noć sam završila sa sobom u poslednje tri nedelje. vreme tokom koga nisam bila svoja, tokom koga sam teško spavala, a stomak je me prazno boleo, jer ja čekam da se desi cunami da sve preokrene i stavi na svoje. ništa od cunamija, a dovoljan je samo leptir. cunamija nema ni u prognozi, i ja više ne čekam. now or never....
(...)

dok y-ti (uz uslov da je limy=+beskonačno) put vrtim take you on a cruise, jer je ona došla na red da bude ona pesma koja će držati jedan period i ne dozvoliti da prođe ijedan dan, telefon nastavlja da zvoni. s uči, neće na koncert, a hoće da se vidi sa dečkom, m kaže da joj javimo dogovor, t ide, nije sigurna gde, ali nastavlja, testirajući granice, čini mi se, k pita da li sam uspešno iz njene kuće pribavila svoju svesku, a neko ćuti. užasno ćutanje."

http://sinhro.mojblog.rs/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja videh Troju,i videh sve.
More,i obale gde lotos zre,
i vratih se,bled,i sam.
Na Itaki i ja bih da ubijam,
al kad se ne sme,
bar da zapevam
malo nove pesme.


PTICA

Ona mi je prišapnula
Jedna dugorepa ptica,
Brbljiva,sveznajuća,
Prozračna kao svetlost.

Hoćeš li da čuješ čaroliju
Prišapnula je ćućoravo
I dotakla mi kljunom
Rame i krajičak uha.

I rekla mi je čaroliju:
Najvažnije na svetu,
To je
Umeti videti vetar
I čuti sneg kako pada;
Umeti dotaći prstom
Sumrak na prvom uglu
I osetiti na usni
Sanjivi ukus mesečine.


Ja se samo osmehnuh
Lepoj dugorepoj ptici.
Jer i ja imam čaroliju,
najvažniju na svetu.

To je
videti nečiji govor
i dodirnuti rukom
nečiju ruku i kosu
onda,kad više nikog nemaš,

kad si ostao sam,

dok jedno veliko leto
napušta ove ulice
i ostavlja za sobom
žute pečate lišća
po pločnicima,
u krošnjama
i u sećanju.I’ve seen it all


NOSAČ

Oduvek sam se divio onima koji umeju da
nacrtaju dugačko,široko i visoko.

Oni su sigurno shvatili dokle se prostire
beskraj,kada im je tako lako da ga vide i
izmere.

Oduvek sam se čudio onima koji razumeju
znake u kalendarima,datume,mesece,stoleća,
ili stanu pred sat i pročitaju večnost.

To mora biti suluda i neobična hrabrost
usuditi se komadati i usitnjavati vreme.

Kameni mir daljine sav je presvučen
mojom kožom.

Sklapam oči i osećam:sve ono što sam bio,
i ono što sam sada,još uvek nisam ja.To
Je tek priprema za mene. I've seen what I was
And I know what I'll be
I've seen it all

Koliko znam da pitam,toliko
znanja mi i pripada.

Mene je neko od malena zatvorio u prolazno
i zaključao za mnom kapije beskonačnog.

Mnogima se to događa.Sav svet se oko tebe
udesi tako da pomisliš da si svoj,da si
slobodan,a u stvari si mnoštvo.

Dresiran da misliš zajedno.Zato i ne volim
zakletve.I zajedno da pevaš.Zato i ne
volim horove.I zajednički da tuguješ.
zato i ne volim sahrane.

Jedino sam si kad ostariš.

Baš zbog te samoće u starosti,koja se
događa naprasno tamo gde prestaje detinjstvo,
hvatao me je strah.I večito sam sumnjao
u to što su me učili.

Učitelji obično kažu:”Ako želiš da saznaš,
pogasi sve svoje svetlosti i uputi
se za mnom.”

Te petnaeste godine,osamdeset I trećeg dana,
dogodilo mi se nešto što mi je dalo znak da pođem
Sam za sobom.prohodao sam na rukama.

Rođen sam u ravnici.To je zemlja bez odjeka.
Tu ništa ne vraća dozive.Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu i mogu se uzabrati.Sve
se priginje zemlji.Sve je na dohvat ruke.

Zar to ne liči na slobodu?

Tu se prostori mere svitajima i sumracima,a vreme dužinama
senki.Mlečni put je do kolena,kao prosuta slama.Ne moraš da
se penješ:zvezde rastu u žbunju.Samo se uputiš ravno,po vrežama
od zlata,i posle desetak koraka već hodaš po nebesima.

Zar to ne liči na slobodu?



Objašjavajem stvari,oduzimamo im nešto od one lepe čarolije,
od onog zlatastog omota,ispod kojeg se kriju tolika
čudesna značenja svega što izgleda isto.

Reči su iskraćale.Iznošene.I krpljene.
Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,
ostaje samo smisao kao čudo svih čuđenja.

Razmišljao sam o tome i to u sebi ponavljao,
jer osećao sam nejasno da se tu krije
mudrost i sloboda detinjstva.

I hodao sam na rukama.

I nosio sam zemlju u susret nebu
i zvezdama po drumovima svetlosti i
bespućima vasione.

Eto,to je moj život i moja biografija.

To sam ja po zanimanju: nosač zemljine kugle.

ULEPŠAVANJE NEVIDLJIVOG

Usuđujem se da pomislim ovako:
u početku je morao biti neki kraj.

A da bi postojao kraj,
sve je to moralo da se dogodi iz kretanja.

U vreme kad nije bilo predstave
o sadržini vremena.

U prostoru u kom nije bilo pomisli
na suštinu dosezanja,

pre kretanja je morala biti namera
začeta kao plod bar jedne posledice odvažnosti

koje je uzrok uzroku što u spirali ronim
u unutrašnji vrh neshvatljivog i nemogućeg.
I’ve seen it all.

Pre početka i kraja,pre kretanja i vremena
uoči prostora i namere,bila je,eto,ta odvažnost,

kao predak svih stvari čto su se na trenutak
zaogrnule od prevelikih želja.

Gde su potonje svetlosti i zakasnele vatre?
Gde nebesa i vode?i gde tek zemlja?

I gde je ova vrsta stvorenog
kojoj pripada i moj svet?

I gde je posle života smisao,koji se tek nakanjuje
da začne glomazni besmisao neslućenog?

Ovako bih se,dakle,usudio da pomislim pre svega morala je biti – želja.



Sve što mene izgovara,
dok opekline stoletnog ostavlja u mom umu,

Sve što me izvodi iz zemlje i uvodi u vatru:
čitanje skromnih i oholih slojeva moga postojanja,

čitanje i dozrevanje mojih moralnih prizora,
satiranje kultura i nešto od one mahnitosti

kojom se branim kao da nikad ranije nisam bio,
a besanosti žig mi govori da sam bio,

da sam mnogostruki glasonoša,i da se
vraćam
u jatima,kao civilizacije,kao kosmički zdenci,

- sve što me tako izgovara,u ovom danu koji se osipa,
doista može stati u tri želje.


Pa evo,rekoh ribi,sebičnost jednog od mnogih
neiskazanih mene,sapeta između potiljaka I beonjača,

nalaže mi da od te vaše,sad oživele,
porozne telesne sablasti

-ili ne znam već šta ste,
ovako ponovo stropoštani u šupljikavost-

zatražim tri mogućnosti da misaono savladam
pitanja što me pohode.

Prvo je moje mučenje.
da budem mlađi od svojih uspomena

to je nekako počasno isto,kao i prolaženje
ispod zasvođenosti vremena,vetra ili duge.


Drugo je moje mučeje
da budem neuhvatljiv u mislima.

Da,dok boravim u njima,budem ipak
za nepreglednu beskonačnost ispred.

Da budem,dok boravim u njima,
jednu predivnu vrhunsku drevnost posve iza.

Da budem,dok boravim u njima,
očito brži i nedostižniji u svim pravcima prostiranja.

Objasnio bih vam taj svoj način,
koji se ovde smatra beznadežnim:razumeo bih

da li je kretanje starenje prostora u nama,
il starenje nas u prostoru.

I treće moje mučenje:
da postajem sam sobom kao vi

Spreman sam,evo,da bez velikih čuđenja
prihvatim poverenje u kakve god vi zatražite

vrste drukčijeg razumevanja prostora
i objašnjenja drukčije sadržine trajanja,

sisteme drukčije živog i univerzume
koji su ono čime mi nešto stalno preti.

To bi mi vrlo pomoglo
da u konačnom smestim beskonačnost

I da ne strepim da li ću samo oživeti,
nego da se umnožavam,čak istovrmeno svakada.I’ve seen ….

Postoje učeja u vidu kratkovide poslušnosti
i doznavanja u vidu dalekovide neposlušnosti.

Postoji magičnost dovoljno iskusnih uspomena
i proročanstvo nedogrljenog neiskustva.
Postoji strah i umišljanje pred nepoznatim
i prisećanje da vi to odavno poznajete.

Postoji privrženost koja se hrani tradicijama
i otuđenje koje uspostavlja nove tradicije.

Morate mi objasniti,reče riba,
vašu ideju o misaonom savladavanju prepreka.

Ovako mi se čini:svejedno koliko želja,
sve se svode na jednu da odrastete.





Ako me tako nečitko shvatate,rekao sam,
neka moja prva želja bude inat:da ne odrastem

Jer,šta će meni,ribo,nekakve krilate dveri uma
sa rasklimanim i zarđalim zglobovima?

Stid me je i da pomislim na mrene koje mru,
i navlače se mesnato na dotrajavanje žestokih obrta.

A mučna mi je plemenitost tih ovalnih ogledala,
gde sva lisnata pribežišta naših nada
jenjavaju u sivilu i zaprašenoj čamotinji.

I uvek ću se buniti,zaista uvek,ako otkrijem

da pregaženi mirisi lepih i svetlih krvi venu

bez našeg odobrenja.


O,ribo svekolike budućnosti,knjigo mrtvih!
Ribo od koje je sazdana ova stvarnost I uobrazilja!

Moje načelo je d budem samom sebi vodič.
Da se učenjem prisećam odavno poznatog.

Da zaronim u istine bogate nejasnoćama
koje nisu već okoštali sistem predstavljanja stvari.

Istine koje nisu u nekim svojim prolaznim,
Privremenim I primitivnim večnostima,

nego iz njih stasaju suprotna znečenja i mogućnosti,
i opako se bore jedno protiv drugog.

Kako ćete vi meni da ispunite želju
da se ne pomirim sa onolikim svojim smrtima?

Pronicanje u pozadinu pozadine ….
Ne.Sam ću ispuniti svoje želje.

Zar u ovom trenutku odgonetanja znakova
vi mislite da mene proganja neka vrsta fabule?

Doći ćemo mi jednom,ribo,i do toga,
Ako se ne budemo predali misaonoj lenosti.

Zašto vas u detinjstvu uče da ponavljate pokrete?
Da bi vam dodijali,i da se pobunite protiv njih.

Oprostite mi,rekoh,ipak sam ja pogrešio
Što sam vas uopšte i otvarao.

Čuda se ne pobeđuju ničijim izuzetnim srcima.
Mi moramo da postanemo sebi izuzetni.

* * * * *

IZDAJSTVO LIRIKE

Vrmena puze ponizno kao psi.Prilaze.
Ližu mi ruke i po prašini mašu repom.
Gadim se vernosti prolaznog.

Snovima je najteže.Oni uvek moraju biti budni.

Stare pesme plaču.

Čim igra dobije pravila,pretvara se u zamor.I sa igrom se treba igrati.

Pobacaj naše stare fotografije.To nismo na njima mi,već neko nama
drag i poznat: naš most iz jednog bića u neko sasvim drugo biće.

Neprekidno prolazimo kroz privide.Tek što na sebe naviknemo,već smo stranci.Jesmo li ovo mi,ili tek naše mogućnosti.
Hajde sedi i popij sa mnom bar jedan litar daljine.(blizina će nas,ionako…)Prisetimo se malo šta je bilo pre vremena.Grane nam niču iz ušiju.Neka se rascvetaju.Mi smo više od proleća nego proleće.Vodoskok mleka i mermera .
Hej,ja!Povedi me,ne sa sobom,već sa mnom.

Pobacaj naše stare fotografije.To nismo na njima mi,nego uspomena na nas.

Od svega mi je najsumnjivija moja senka.Isuviše me prati.
Kako mogu da želim da se vratim u detinjstvo,kad nikad nisam ni odrastao u svim tim mojim životima?

Ako u nekome ostavimo bosih stopala trag,al’ urezan u kamen od ogromne upornosti,onda je postojati ili nepostojati potpuno ista stvar.
Ostaje staza koja vodi u našem smeru.Ostaje smer ka kom će neko ipak stići.Ostaje stizanje koje vodi u nemoguće.Ostaje nemoguće koje vodi u sve mogućnosti.
……….. ………… ……………………… …………………….
…….. …………… …………………… ………………………….
.. ………………. ………………………… ……………….
……………….. …
I’ve seen it all.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Its been three years
thats one thousand and
ninety five days
Just a lifetime it seems
away from you

I haven't spent all my time
thinking
of you, no

I have danced in New York
Sunned in Cottesloe
banished you from thoughts
moving on moving on

just sometimes
in quiet moments
I remember
and I cry
inwardly for all the times
we had and
threw away

my face is wet from
just memories

~Deviantblonde

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

strange little girl


one day you see a strange little girl look at you
one day you see a strange little girl feeling blue

she'd run to the town one day
leaving home and the country fair
just beware
when you're there
strange little girl

she didn't know how to live in a town that was rough
it didn't take long before she knew she had enough
walking home in her wrapped up world
she survived but she's feeling old
and she found all things cold

strange little girl
where are you going?
strange little girl
where are you going?
do you know where you could be going?

walking home in her wrapped up world
she survived but she's feeling old
cuz she found all things cold

strange little girl
where are you going?
do you know where you could be going?

stranglers

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni obećana ambrozija -

Njena svilenkasta koža... Postojanje božanstva na Zemlji. Nečujno, a živo, telo ispod prekrivača koje vam krade uzdahe i misli nedostiža... Ali ne i meni... Jer, ona me je izabrala; „tvoj sam, znaj, i nikud ne idem do’god želiš me...“ Miris jutarnje svetlosti koja jedva dopire izmedju slabosti zatamnjenog prozora... i presijavanje plamena skoro dogorelih sveća na njenim otkrivenim ledjima. Savršena intima. O, prokleta magija sna koja joj ne daje da me uhvati u najiskrenijem izlivu zadovoljstva, da me nikad ne napusti... Najbolje je iskreno ćutanje, ponos mog nevinog pogleda, njeno tiho preispitivanje; trud da me zauvek pridobije. Obožavam igru njenog još uvek prisutnog parfema u mojoj glavi.
Spori pokreti čitavog tela nagoveštavaju da budi se. Medju njenim prvim glasovima se našlo i moje ime. Dugi, mekani prsti lutaju pažljivo po njenom vratu - štedeći reči, dodirnuh je.
- „Poljubi me“ reče željno, slegavši ramenima zbog leptirića koji su požurili sa njene kičme. Spretno se pomerila u stranu i usne se spojiše. Vodene, nemirne, njene sretne usne mi nikad nisu dovoljne i zaboravljene. Podigla je muzičku kutiju sa poda i, polako je navivši, pustila kako bi mi ugodila. Sad znam da joj se skromni poklon dopao. Zatim mi je tiho poljubila dlan i položila svoje prste izmedju mojih. Zvonki glas je ponovo narušio tišinu male sobe:
- „Volim te. I nikad nećeš iskusiti koliko...“
- „Pružaš mi više nego što sam ikada mogao poželeti... Nadam se da sam zaslužio bar delić toga...“, iznudi nelagodno kolebanje iz mene.
- „Ne. Niko zapravo ne zaslužuje tvoje veliko srce... Mi smo suviše obični i premali za dobro koje nam nesebično daješ, ne ostavljajući delić za sebe;“ Potvrdila je opsednutost mojim postojanjem koja je samo mogla da me učini srećnijim.
- „Glupost! A i da nije - barem ti mi ne duguješ ništa; naprotiv. Zato smo i zajedno, valjda. Dopunjavaš me svojom mudrom rečitošću i sigurnom ćutnjom, oplemenjuješ moje postojanje i daješ mi bezbroj razloga da o(p)stanem; bez tebe ne bih podneo ovaj svet... Previše puta sam pomislio da nije pravedno što te nema neko bolji... da ti zaslužuješ mnogo više.“
Hipnotišuće prijatan, njen smireni pogled se presijavao duboko u mojim očima. Znala je da smo prevazišli reči... Ostala je ona najuzvišenija zavisnost, organsko-intelektualna sinteza, opasna avantura svih smrtnika; veština kojom smo olako vladali.
Njeno ćutanje je bilo znak da prestanem dok i sasvim ne pokvarim trenutak... predobro je znam da ikako smem da budem nesiguran u to. Prešao sam palcem preko njene donje usne, najsporije, najmirnije što sam mogao. I brojao sate užitka. Naličje jedne ruke se igralo oko vitkog vrata, a drugu sam spuštao preko njene ključne kosti do ključa njenog bića. Čisto i jako, njeno pitomo srce je kucalo posve mirno.
Ostao sam da ležim tik uz nju. Ovu priliku ne ispuštam; to, pre svega, dugujem njoj. Ni jedno od nas dvoje ne namerava da se oprosti od ovakve prisnosti, da napusti krevet. Oni koji su preokupirani visokim težnjama umiru od gladi u obostranom zagrljaju...

A propos onog isečka u prvom komentaru kinderirl - lepo, a opet dovoljno tužno...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Loving someone is giving them the power to hurt you, but trusting them not to".