Na znam zašto, ali se danas prisetih jedne pričice koju sam, mislim, čuo na TV-u prošle godine. Predpostavljam, zato što sam pratio neke od rasprava, na našem forumu, a koje se svode na "prepucavanje" (A ima ih, nije da nema ) - makar u pokušaju... Od prilike, ovako...
Elem, u davna vremena u Francuskoj, kada se već uveliko gajila loza, grupa vinogradara krene, s proleća, u pripremu vinograda za nastupajuću sezonu i (kao pripadnici srednjeg staleža) odgovarajućim prevozom - magarećom zapregom. Dolaskom u vinograd, privezaše na duži povodac svog "djogata" i krenuše sa orezivanjem loze, ali od suprotnog kraja, kako bi odmah mogli nazad, kad se posao završi... Tadašnji radovi su se svodili na sitno "prckanje" gotovo šminku i sastojali su se od uklanjanja po nekog suvarka i prikraćivanja promrzlih vrhova. Veliki i mukotrpan posao, a kad završiše i dodjoše do nj.v. Magarca, imaju šta i da vide ... Prvih nekoliko čokota (koliko je uže dopuštalo), Magarac je obtstio do "panja"... Ljuti, razočarani, ali već umorni od posla, ostaviše sve tako i odoše kući, a nastavak već naslućujete... Najbolji i najveći rod bio je na tim čokotima koje je magarac "orezao" a njima ostade briga da se sete, prilikom sledeće rezidbe, koliko duboko treba zagristi... i da to zapamte za pokolenja...
I da, zaboravih nešto da podvučem... Nemojte tražiti "izmedju redova" šta je pisac ovim hteo da kaže... Ništa posebno, samo mi je palo na pamet (u glavu), no ostadoh živ i, nadam se, bez posledica...
|