Ne daj se Ines
Ne daj se godinama moja Ines
Drukčijim pokretima i navikama
Jer još ti je soba topla
Prijatan raspored
I rijetki predmeti
Imala si više ukusa od mene
Tvoja soba, divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvjek si se razlikovala
Po boji papira svojih pisama
Po poklonima
Pratila me sledećeg jutra oko devet
Do stanice
I ruši se zeleni autobus
Tjeran jesenjim vjetrom
Kao list
Niz jednu beogradsku padinu
U večernjem sam odelu
I opkoljen pogledima
Ne daj se mladosti moja
Ne daj se Ines
Dugo je pripremano
Naše poznanstvo
I onda, slučajno,
Uz vruću rakiju
I sa svega nekoliko rečenica
Loše prikrivena želja
Tvoj je način gospođe
I obrazi seljanke
Prostakušo i plemkinjo moja
Pa tvoje grudi, krevet
I moja soba
Obješena u zraku
Kao naranča
Kao narančasta svijetiljka
Nad zelenom i modrom
Vodom Zagreba
Proleterskih brigada 39
Kod Grković
Pokisla ulica od prozora dalje
I šum predvečernjih tranvaja
Lijepi trenuci nostalgije
Ljubavi i siromaštva
Upotreba zajedničke kupaonice
I ''molim vas, ako me tko traži...''
Ne daj se Ines
Evo ustajem
Tek da okrenem ploču
Da li je to nepristojno
U ovakvom času
Mocart, Rekvijem, Agnus dej
Meni je, ipak, najdraži početak...
Raspolažem sa još milion
Nježnih i bezobraznih podataka
Naše mladosti
Koja nas, pred vlastitim očima,
Vara i krade i napušta
Ne daj se Ines
Poderi pozivnicu
Otkaži večeru
Prevari muža
Odlazeći da se počešljaš
U nekom boljem hotelu
Dodirni me ispod stola koljenom
Generacijo moja, ljubavnice
Znam da će još biti mladosti
Ali ne više ovakve
U proseku 1953.
Ja neću imati s kim
Ostati mlad
Ako svi ostarite
I ta će mi mladost
Teško pasti
A bit će ipak
Da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili
I predali bezvoljno
A ponovo počinje kiša
Kao što već kiši u listopadu
Na otocima
More od olova
I nebo od borova
Udaljeni glasovi
Koji se miješaju
Glas majke, prijatelja,
Kćeri, ljubavnice, broda, brata
Na brzinu pokupljeno rublje
Pred kišu
I nestalo je svijetla
S tom bijelinom
Ja bih sad, raznežen, da ćutim, po ko zna koji put umiren i spokojan pred snagom prave umetnosti. Moja generacija odrastala je uz ''Brod u boci'', Jesenjina i Majakovskog, Prevera i Rilkea. Pozajmljivali smo ovu ploču medjusobno, kružila je od rodjendana do rodjendana. Ko je nije imao, nije mogao da računa na pravi štimung niti je bio vešt organizator. Moja deca pre izvesnog vremena narezuju taj disk i hvale se, pokazujući mi šta su ''otkrili''. Što reče Ginzberg, red je da ponovo neko otkrije isti kontinent. Otišao sam u drugu sobu, sedeo i disao duboko, srećan. Posle svih kalvadija, posle dna septičke jame u koju su nas gurnuli grandovizija i pinkovizija, neki novi klinci ponovo idu proverenim putem. Kako drugačije nego biti srećan? Nikada nisam ni sumnjao da će neko videti tu famoznu svetlost na kraju tunela. Peco, hvala ti za ovo podsećanje, imaš potvrdu od autentičnog svedoka vremena kada je ova pesma postala ono što se danas zove kultom. Bilo je pitanje časti imati tu ploču i tu zbirku. I tada, i danas...
Na Radetovom koncertu u Beogradu, Ines je ostavljena za sam kraj. Iznenadila sam se sto je Rade malo starih pesama recitovao i pevao. sve je odisalo nekom novom i modernijom notom, pa sam skoro pomeislila da mu legendarna Ines vise nije aktuelna. Ljudi su ustali, malte ne pocelo je razilazenje iz Sava Centra, a onda su pocele ONE note, ONAJ takt, ONAJ glas, ONA Ines...Svi su stali,poneko se vratio da sedi, a uglavnom su ljudi stajali. Ja od tih stojecih, vise nisam videla Radeta,posto sam sedela u invalidskim kolicima. Naslonila sam glavu na ruku,zatvorila oci i slike su samo prolazile...
Setila sam se koliko sam puta pustala njegovu plocu i zamisljala sam tada kako se to(ta secanja) desava nakom nakon sto prilicno 'ostari'... Oh, kako vreme leti,mala je razdaljina izmedju onog sada i buducih secanja...
Sve u svemu ,koncert je bio odlican. Sa svim njegovim gostima: Kemalom Montenom, Vlatkom Stefanovskim, Balasevicem. Cak su i njegove tri cerkice lepo otpevale pesmu Lika...
Ali veruj mi, da nisam cula Ines, bila bih razocarana...
