|
Poslao: 28 Jan 2008 12:31
|
|
|
Kad ustanem u 6:00, polijem vrat ledenom vodom, kako bih mozak dozvao sebi i makar na kratko otjerao pospanost. Pogledam se u ogledalo, kad tamo - tamni podočnjaci, jedva držim otvorene oči.
Na meni odjelo od sinoć, podsjeća me da sam sinoć bio na nekoj svirci.
O Bože kako bi petak bio ljepši da sutra nije subota radna.
E tad razmišljam kako bi bilo dobro da ne moram da ustajem ovako rano. Razmišljam kako bi izgledao moj idealni posao.
Da li je bolje biti privatnik pa da sam sebi krojim radno vrijeme?
Možda bih tek tad bio neispavan i umoran od svega?
Koliko vas je postalo ono što ste stvarno željeli?
Idete li na posao sa osmjehom na licu?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2008 16:58
|
|
Citat:Da li je bolje biti privatnik pa da sam sebi krojim radno vrijeme?
Tako sam i ja mislio ali nije tako. Ustajao bi još ranije i radio bi još više jer je tvoj džep u pitanju, veruj mi.. 
Citat:Možda bih tek tad bio neispavan i umoran od svega?
Svakako, ali bi imao više motiva jer je tvoja firma u pitanju.
Citat:Koliko vas je postalo ono što ste stvarno željeli?
Ja definitivno nisam od onih koj radi ono što voli i želi. Radim sve što donosi novac (legalno naravno) jer je takvo vreme došlo. Nažalost, od ljubavi se ne živi.
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2008 20:28
|
|
Radim u Velikoj školi, posao je ispunjen komunikacijom s mladim ljudima i potencijalno kreativan, traži stalno čitanje i pisanje, imam drugačije radno vreme od većine ljudi koje poznajem, plata je mnogo bolja nego u prethodnoj deceniji, mnoge stvari mogu da odradim kod kuće za računarom, povremeno mogu i negde da otputujem - da spojim posao i lično zadovoljstvo, dakle, trebalo bi da budem prezadovoljna. Često i jesam zadovoljna, ponekad idem s osmehom na posao, a čak i kad sam neraspoložena, nastava me oraspoloži. Volim moje studente, a oni to osećaju i često uzvraćaju na najbolji način.
Ali ima dana i perioda kada bih volela da radim neki običan posao, da dođem kući i pustim mozak na otavu, gledam TV ili perem sudove i kuvam bez ove trajne okupacije mozga - kako da formiram suvisao kurs i da li će on zaživeti u praksi, šta ću da napišem, šta ću da objavim i gde, i da li ću dobiti pozitivnu recenziju, da li ću ispoštovati rokove, odbraniti rad i proći izbor? Ponekad  gledam skoro sa zavišću službenice u pošti, mnoge su mlade, lepe i zgodne, sigurno nemaju ovakve misli i ne sumnjaju u sebe, ne razmišljaju o teorijskim i metodološkim pitanjima, društvenom smislu i opravdanju nauke.
Volela bih da sam opuštenija u poslu, ova stalna briga me razara.
P.S. I volela bih, Prokleta nedeljo, da pohvalim tvoje blogove. Drugačiji su po temama, zanimljivi i uvek lepo napisani.
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2008 21:26
|
|
Ako izuzmemo rano ustajanje i to da nisam "svoj gazda" tj. da radim po pravilima koje je neko drugi postavio, moj posao je sasvim ok. Radim u državnom preduzeću, na održavanju informacionog sistema (pokriva cijelu Republiku Srpsku). Obzirom da nemam mnogo posla, uglavnom su to uhodane aktivnosti, imam dosta slobodnog vremena.
Nemam taj pritisak o kom si, Sorelag, pisala. Moj radni dan bi izgledao ovako:
1. Dođem na posao, pustim lagani blues
2. Popijem čaj sa medom, pročitam novine, provjerim poštu.
3. Provjerim da li je sve u redu sa prenosom podataka.
4. Povremeno unapređujem IS dodavanjem novih funkcija (za ovo nisam rokovima ograničen)
Sve u svemu, ima dosta dana kada sa osmjehom idem na posao. Nemam pretjeranog kontakta sa ljudima (kao neko npr na šalteru) tako da dobro sačuvam živce.
Avaj, prokletinja u čovjeku nekad ne da mira pa tako stalno zamišljam kako bi to bilo zgodno kada bi i ovo malo pravila, koje moram da poštujem, mogao prekrižiti i dozvoliti mojoj anarhičnosti da se razmaše.
I da, bavim se onim što sam htio kad sam bio mali (izuzmimo to da sam htio biti policajac, tajni agent ili oficir)
Citat:P.S. I volela bih, Prokleta nedeljo, da pohvalim tvoje blogove. Drugačiji su po temama, zanimljivi i uvek lepo napisani.
Ma ne znam bas koliko su lijepo napisani. Jednostavno svasta mi se mota po glavi, pa dio toga uspijem da zapisem. Hvala u svakom slucaju
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2008 22:12
|
|
Citat:E tad razmišljam kako bi bilo dobro da ne moram da ustajem ovako rano. Razmišljam kako bi izgledao moj idealni posao.
ne postoji. Zivimo u Utopiji, nicijoj zemlji.
Citat:
Koliko vas je postalo ono što ste stvarno željeli?
da li zezas? dacu sebi jos jednu sansu da iskreno sagledam. Postala sam, videla i nastavila.
Citat:
Idete li na posao sa osmjehom na licu?
ne.
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2008 23:50
|
|
Iako je moj posao stresan, prilicno tezak i bijedno placen, mogu reci da, uglavnom, idem na posao s osmijehom na licu.
Obzirom da sam imala i period kad nije bilo tako, i kad sam mrzila samu sebe svakog jutra, u stilu ''obozedragiopetposao'', znam koliko je vazno da budes zadovoljan poslom. Pa koliko samo zivota provedemo radeci...
|
|
|
Poslao: 28 Jan 2008 23:59
|
|
Ovo mi posebno teško pada kada sa društvom ostanem na nekoj zabavi.
Ludovanje, pijančenje, djevojke, muzika na koju otkidam,... ma kalabalak!
I onda tako dok presjecam red votki sa ponekom kafom, krajičkom svijesti se sjetim da sutra radim... ooooo Gospode....
Drugi spavaju do podne a ja tumaram kancelarijom kao zombi, gledam samo na koje mjesto da naslonim glavu.
"Hej, cale, ugasi televizor
Hej, cale, zakasni na rad
Hej, cale, idi negde s drustvom
Budi bar malo opet mlad"
|
|
|
Poslao: 29 Jan 2008 09:13
|
|
Citat:gledam skoro sa zavišću službenice u pošti, mnoge su mlade, lepe i zgodne, sigurno nemaju ovakve misli i ne sumnjaju u sebe, ne razmišljaju o teorijskim i metodološkim pitanjima, društvenom smislu i opravdanju nauke.
Radimo slican posao i ja sam posmatrala ove sluzbenice, ali ne bih volela da sam svaki dan od 7 do 3 na jednom mestu, u staklenoj kutiji. Da, ja sa osmehom i opustena, uglavnom, idem na posao. Volim svoje djake.
|
|
|
Poslao: 29 Jan 2008 09:22
|
|
Uh ne znam kako izdrzavaju te sluzbenice. Po cijeli dan nemaju ni trenutak privatnosti jer sa druge strane stakla, neko "vazdan" pilji u njih.
Ja bih poludio na takvom mjestu. Definitivno nisam za saltere 
|
|
