|
|
|
Poslao: 04 Okt 2009 13:41
|
|
Srki94 ::
 Ali eto sta da se radi
Takav sam ja, saljiv, dobar, (duhovit, humoristican), poseban na svoj nacin .
Ja sada stojim u dilemi ispred tvog bloga,razmišljajući dali si mislio šta su meni pričale moje bake ili ja kao baka šta pričam mojim unukama  No dobro sećam se jedne priče koju često kada dođe prilika za to pričam,drugima,a koju mi je pričala moja baka.Elem beše to mislim pre 80 godina istina,pa uzmite u obzir koliko imam ja.Letmje doba juli mesec seoske slave,po okolnim selima,autobusa nebejaše,samo zaprežna kola,e sad neko je imao konja,oni imućni paori,a neko volove to su bili siromašni,,,,možda je bilo i obrnuto,zaboravih.Dve sestre,pa ova mlađa krene preko brda,pešice na seosku slavu.Sunce prži,toplo leto,baka se obukla najlepše što je mogla(ili bplje rečeno šta je imala).Otide na slavu al kući se morala vratiti sutra ili toga dana.jer sutra je već valjalo prionuti na posao.Mislim da se lepo provela,ko će sad to znati, Al dogodi se nešto,a to nešto beše snegkoji je pao usred letnjeg dana,usred jula meseca.Tako da nije mogla da se vrati kući jer je imala crne lakovane cipelice,letnju lepu haljinicu od žoržeta(to je predivan materijal)koga neznam dali danas ima 
I nemojte me pitati dokle je sneg ostao,nesećam se detalja ali tog neverovatnog događaja se sećam naravno iz priče jer sada kad god se neke nagle klimatske promene dogode u letnjim mesecima ja se naravno setim toga pa ga prepričavam.
A drugi put ću pričati šta ja pričam mojoj starijoj unuci(mlađa je još mala za priče)
Valda ste svi zadovoljni i na broju,opet stara bakina izreka doduše malo preformulisana,da nekažete da sam nevaspitana  
Auuuuuuuu setih se sada kad sam završila da se ona ipak morala vratiti kući u lakovanim cipelama po snegu,ma nije to bio velik sneg,al je pao a to je bilo dovoljno za njenu brigu o povratku kući.
Srki priča je samo za tvoj blog i jedna jedina koje se sećam onako u celosti  
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Okt 2009 13:34
|
|
eeee, kod nas uglavnom za vreme lovackog dorucka(koji se neretko pretvori i u rucak pa ponekad cak i u veceru) stari lovci se secaju davnasnjih vremena, i secam se jedne zgode akd su pricali o momackom zivotu, a prica se vezivala za neke danas udate zene, neke su cak i bake...
elem,stari pricaju, svi sem lazara, mi slusamo i ne disemo, te ovaj ovako, te onaj onako, a lazar samo gleda ispod oka i cuti....
kad je posle nekog vremena prica zamrla, samo se okrete i preko zalogaja procedi:
jeste se nekad sexalo, al se vise d.....
|
|
|
Poslao: 07 Okt 2009 20:44
|
|
lis ::eeee, kod nas uglavnom za vreme lovackog dorucka(koji se neretko pretvori i u rucak pa ponekad cak i u veceru) stari lovci se secaju davnasnjih vremena, i secam se jedne zgode akd su pricali o momackom zivotu, a prica se vezivala za neke danas udate zene, neke su cak i bake...
elem,stari pricaju, svi sem lazara, mi slusamo i ne disemo, te ovaj ovako, te onaj onako, a lazar samo gleda ispod oka i cuti....
kad je posle nekog vremena prica zamrla, samo se okrete i preko zalogaja procedi:
jeste se nekad sexalo, al se vise d.....
Pa toga je vazda bilo, paorski divani,pogotovo lovački,pa valda i sam znaš,šta se sve vidi po šumarcima skrivenog,zanesu se ljudi posle mukotrpnog rada paorskog,a njiva miriše navek na nešto neobično pa se tako( priču sam i takvu slušala),izgube se,,zanesu,hajd da kažem odlutaju,i to ti je to.Šta ćeš lepše priče od naše paorske Netreba biti stidljiv 
|
|
vec je korisno.
