Kad procveta bagrem

• 8Ovo se svidja korisnicima: Srki94, Dusan, mpman, Neprimetna, Sorelag, kindergirl, Silija, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad procveta bagrem

Znate li kako miriše bagrem? U mojoj ulici postoji taj veliki bagrem, sa tim divnim cvetovima, beličasti poput čaršava koje majke i bake prostiru na žicu u proleće, pa su beli ali imaju sunce u sebi, nije to ista bela, kao sve druge bele,znate i sami. Divan je taj bagrem,tako miriše. Znate li taj miris? Taj miris koliko god pokušavali da prizovete u sećanje nikada nećete u potpunosti uspeti u tome. Toliko je jedinstven da ne želite da vam se nos navikne na njega kao i na druge mirise, i iznova i iznova pokušavate da ga naterate da zamiriše još jednom. Ali da bude isto kao i prvi put. Da vam uđe u pore, i da se osetite slobodno, iako samo stojite u svojoj ulici, u potpunom mraku, i znate da ćete se za nekoliko trenutaka naći u svom krevetu, sjedinjavajući se sa usnulim svetom. I dalje stojim na ulici, žmureći pokušavam da udahnem taj miris još jednom,razmišljam, proći će maj, prestaće da miriše. Mogu li da zadržim taj miris u sebi do sledeće godine. Ne funkcioniše to tako, nažalost. To je poput sećanja koje pokušavate da povratite. Da vratite u život izgubljene snove i osećanja. Taj miris je kao nešto što znate da je bilo tu, nešto što je činilo da se osećate živim. Pokretač, jedinsvena sila, životna energija, osećaj koji obuzima vaše telo i čini da se osećate kao da možete da udahnete više vazduha, kao da možete da vidite boje lepše nego što jesu, kao da je dan topliji, i da je nada sjajnija. Kao da ste mlađi, da nosite manje sarkazma na jeziku, i manje tereta na leđima. Ali nekada, moramo da naučimo da neke stvari ne traju večno, nekada treba pustiti, da bi se vratilo. Bagrem ponovo procveta ako mu je suđeno. Uveravam vas da ovaj u mojoj ulici već godinama miriše, i svakog maja ili aprila, a možda i između, prođem ulicom i osetim taj miris, i tada ga se setim. A do tada samo stoji nepomičan, ćuti i odmara, pripremajući se da kada dođe njegovo vreme, procveta i zamiriše, lepše od bilo kojeg cvetića, i jače od svih ručkova koji se krčkaju na pećnicama kraj otvorenih prozora. Lep je taj bagrem, ali sam ubeđena da svakome miriše različito. Nekome miriše na dom, na otvorenu kapiju i porodicu koja sedi okupljena na terasi. Nekome miriše na prošle dane, na vojsku, na izgubljene prijatelje. Nekome miriše na putovanje, na zeleno i na ukus vina iz neke i neke godine. A nekome na otvoren prozor, i pogled u nebo, na zvezde i jednu želju, želju koju zvezda padalica još nije ispunila, ali koju će lepi bagrem doneti opet u maju ili aprilu, a možda i negde između, sledeće godine.