|
Poslao: 20 Sep 2006 12:21
|
offline
- tiringer
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 364
- Gde živiš: u jednom srcu
|
Sta bi prvo izbacili iz kofera koji nosite sa sobom?
Mislim na kofer u koji "trpamo" sve, i koji godinama sobom nosimo, a njegov teret se povecava, ako nismo u stanju nesto i da odbacimo. Pa, sta je to? Cega bi se to tako voleli osloboditi? Kog tereta?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Sep 2006 15:17
|
|
Kad sam u društvu - uopšte ne mislim na sebe. I, nekako, uvek su navikli da budem ono što nisam. To jednostavno znači da ne znaju ko sam, u stvari. A ti ljudi su mi prijatelji i bližnji. Izbacio bih masku koja me čini bićem koje se ne dodvorava, onim koji ne koristi svoje prilike zarad viših ciljeva koji nemaju vrednovanje - jer sam prihvatio da pratim njihova pravila; ideali nisu jedno od njih...
Ovo sam napisao jednom, a tako se osećam uvek:
Poslednji čin
Kapi znoja koje oblivaju lice
I suze zato neprimećene
Večeras ostaju usamljene.
Oštri jezik kritike
I aplauz koji se ne čuje
Su krajnji trenuci jednog klovna.
Neubedljiva maska, more pudera
I poluprazna čaša omiljenog pića -
Nagrada koju ne zaslužujem.
Histerični smeh publike
Odjekuje ispred pozornice;
Kraj moje velike tragedije.
|
|
|
Poslao: 20 Sep 2006 19:29
|
|
Svi smo mi ponekad skloni tome, stavimo masku i lakse je, bar nam se cini, nekad da ne bi povredili druge, nekad da ne bi povredili nas, i onda je tesko "prokljuviti" nekad drugima, a nekad i sebi - ko smo mi u stvari, sta stvarno zelimo, toliko se srodimo sa tim. Lepo je biti ono sto jesi, i znati da te vole zbog toga, ni zbog cega drugog. Treba se potruditi, skinuti maske, pa kome se svidja sta vidi ispod - svidja, kome ne - opet u redu. Mnogo je lakse ziveti bez maske, veruj mi, ne glumiti nikome nista. Bice onih koji te vole i koji ce te tada jos vise voleti, neki ce mozda otici, neki ce te mozda i zamrzeti. Ali i ti i oni koji ostanu, bicete mnogo blizi, sretniji, opusteniji.
Sigurna sam da ispod maske krijes jedno veliko, toplo srce, malog neznog decaka koji voli i zeli da bude voljen izmedju ostalog i ima puno toga jos vrednog u sebi, sto bi trebao da pokaze... ne skrivaj to.
Evo ja cu prva da skinem svoju masku, ako ce ti biti lakse. Jer i ja, cini mi se zivim neki "tudj" zivot, po diktatu drugih, jer sam dozvolila da mi svi drugi budu vazniji od sebe same.
|
|
|
Poslao: 20 Sep 2006 21:19
|
|
Upravo tako (prevashodno mislim na poslednju grupu rečenica - zadnja dva reda). Ništa drugo nije u pitanju osim toga da sam još uvek onaj Mladen na koga su navikli; niko ne primećuje da sam se promenio, niti da se stalno menjam. Ja nisam, medjutim, slep za njihove pomake... Nosim masku koja oslikava sve moje slabosti, koje su zapravo vrline... Ali mi u trenutku ispoljavanja pričinjavaju zadovoljstvo, tek da bih posle nekog vremena shvatio da sam srljao u gubitke.
Nikog ne lažem; ali, ni ne ukazujem im na ono što je kod mene vrednije videti - to su mnogo uzvišenije stvari od, maltene, kulta pomoći kojeg u meni vide. Tretiran sam kao 'orudje', ne biće...
P.S.: Sad mi baš pričinjavaju nezgode u stanu... a ja pišem glupi blog... (ništa lično, tema je odlična, samo proklinjem svoje postojanje) 
|
|
|
Poslao: 21 Sep 2006 08:23
|
|
Cesto ispustim cijeli kofer,ali se vratim po njega,jer mi mnoge stvari fale...Ne znam sta je to sto bih trebala izvaditi iz njega da bude laksi i mogu da ga nosim.Dugi su putevi kojima koracam...Tesko je sve ovo ponijeti...
|
|
|
Poslao: 21 Sep 2006 08:40
|
|
A ja ti opet cesto sanjam vozove, kofere, ili sam u pogresnom vozu, ili je prtljag u jednom, ja u drugom, ili kasnim na voz, a sad najsvezije sto sam sanjala da sam konacno uspela uci u voz, sve sa svojim koferom (trebao bi biti pozitivan predznak - sto ce reci, da verujem u snove.
Kako godine idu, samo trpam u njega, konacno sam shvatila da moram nesto da izbacim, da bi nacinila mesto tom "drugom". Ala sam se raspricala...
|
|
