offline
- kolakovski
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 09 Nov 2008
- Poruke: 2
- Gde živiš: u Beogradu
|
I tako sam se probudio. U ocajnom stanju. Svemu je kriv rani jutarnji poziv. Ljudi su bezumni. Telefon je zvonio i zvonio i kada sam se konacno ubedio da ustanem prestao je da zvoni. Gledao sam slusalicu sa mrznjom u ocima gotovo celi minut, a onda sam skrenuo pogled prema satu. Sest i petnaest. Lepota. To je otprilike kolicina piva koje sam polokao sinoc(6+15). Ti i onako nisi poznat po spavanju, kazem sebi. Spavam cetiri -pet sati u proseku. Neki moju blagu nervnu rastrojenost dovode u vezu upravo sa time. Ali sest i petnaest... Ko normalan ustaje subotom u sest i petnaest?Onaj ko treba da bude u podne u Amsterdamu... A putuje na rolerima...To je jedna od onih vecitih enigmi:
sta je starije kokoska ili jaje; zasto jako debele zene nose jako tesne kozne pantalone...
I sta, uopste, covek da radi subotom u ovo doba?
To je to, rekoh sebi... Ubicu se...( Naime, sva istrazivanja kazu da je najveci broj samoubica medju mamurnim kretenima...)
Ako nista drugo to, barem, traje, potrosicu cirke dva- tri sata... Kako? Konopac? Ili leksiliumi? Konopac je sa buvljaka, puci ce... Leksilijume nemam... Treba sici do apoteke, a apoteka ne radi pa nema smisla da silazim. Mada, tu bih ubio nekih pet minuta... Ipak...Odem do kupatila da vidim da nemam nesto na raspolaganju... Zileti! Kako se toga ranije nisam setio? Ali, opet, ja sam do zla boga smotan... Ti se, sinko, ceo iskasapis dok se brijes, kazem sebi... Ajde, lepo priznaj, kolika je verovatnoca da ces iseci samo vene, a ne celu saku? Cime onda, pobogu? Da vidimo... Aha! Trake za depilaciju... Ne moje, naravno... Moje devojke... to bi jos i moglo da prodje kod mene, ovakvog dlakavog... Sigurno bih crkao od bola...
Ali, onda kazem sebi : zasto bi se ti ubijao? Ima jos lepote, tu je svet pred tobom , izadji na terasu, omirisi svet... treba biti optimista... i potrudim se, iako sam sve mirisne celije sprzio sa sinocnjih tri pakle cigareta, ali duboko udahnem... benzin, pseca govna, kontejner, staracke pege... U redu, kazem sebi, mozda i nije bas nesto(neki ljudi, naime, zive i u engleskim vrtovima), ali to je tvoj blok, zivis tu godinama, tu nemas ni jednog prijatelja, sto samo po sebi znaci da te niko ne davi kad krenes u prodavnicu,sve babuskere u zgradi te mrze i ni jedna ti se ne javlja na stepenistu, pa ne moras da im vukljas cegere... I jos, u tvom bloku prebiva neverovatna kolicina besnih kerova, pa, ako budes imao srece i naletis na njih, mozda te oni prozderu, pa onda ne moras da trosis visak kreativnosti na samoubivanje... a da ne govorim o tome sto ces time da ustekas pare za sahranu, jer ce te posle obrade od strane tih, nadasve simpaticnih, psica( zivela Orka) sahranjivati u kesici koju je tvoja devojka dobila kada je kupovala maskaru u liliju...
P.S. poeticni
Upitah eletricara Petrova:
„sta ce ti taj kabl oko vrata?“
ali mi Petrov ne odgovara,
samo tiho cipelom klatara.
Eto ti pesme, ludo jedna...
|
.Znači,mi sad ne bi ni čitali ovaj tvoj simpatični pasus.
