Ležimo na vjetru, ono što je ostalo iza, više ne vrijedi-uzmi ono što imaš i ne štedi!
Suština je prepolovljena, lijepimo je ljepilom za papir, al stavljamo ga dosta, da bolje drži, a ono sad nek se bori kako da izdrži, mi smo svoj dio posla odradili-zalijepili. Očekujemo bolji trenutak, za nekoliko minuta.
Jutro je, topli obrisi svijetlosti imaju pohod na naše lice. Čekat ćemo povoljan vjetar i ponovo otići tamo gdje nikad nismo bili. Nahranili smo ptice i ućutkali psa. Mačka nam je pobjegla, bez razloga, bez poruke. Nek joj bude!
Jeftinim lakom nalakirani nokti i čupava živopisna kosa, tja, ne znam koliko se, kao takav, može daleko stići.....onoliko koliko kamenom možeš dobaciti ili izbaciti....ne vrijedi.
Stanje mirovanja baš mi neda mira, stalno me bocka i opominje na dosadu. Kao da je meni svejedno. Nije. Al, šutim....razmišljam...kako sveprisutno preobraziti u odsutno, prebaciti ga u nepostojeće stanje, podmetnuti mu pticu podbačenog leta. Dopada mi se ovo slovo L, vidiš...kako mogu lijepo da ga smotam, savijem, prebijem...a ono....sve ljepše...L...kao....lakušac, lopov, lažljivac, lakrdijaš, laprdavac....kao lalolilelu...gotovo da bi mogao proći kao pokLon...uzmem obično, ajde dobro, može i neko ružno L, operem ga u nekoliko voda, premažem u nekoliko boja, napuderišem, nacrtam mu osmjeh, uvučem u usku mini suknjicu (za neku Laku) i katapultiram u svežem stanju...dok se boje nisu počele cijediti...ako se ne potroši u pravo vrijeme, poslije ga samo možeš baciti. Uzmi još danas, sutra će ti se ponuditi već nešto drugo.
ja volim slovo L, jer je to prvo slovo riječi Laž.
Lažno lako prepoznajem. Uživam da gledam kako Laž misli da je nisam prozrela...jer onda ona naraste i to L bude baš kao obrisi kapije Defans u Parizu, ali ako je pisano štampanim ćiriličnim pismom.
Uživam da se provlačim ispod Laži, ona nije svjesna da je ja hranim svojim divljenjem i prihvatanjem. Mislim da će ako bude dovoljno dobro hranjena ipak jednog dana pući i nestati u milion sitnih čestica, koje će biti zrnca istine za onoga kome padnu na vrh glave.
Laž je i lukava, povrh svega, a lijepa je kao Kolin Farel, recimo. Ne svaka...ne svačija, nisam ja balavica, moje iskusno oko prepoznaje pravu Laž, nepogrešivo.
Obično, obično, kad mi serviraju Laž dobijem zatvor. A ljudi koji pate od zatvora imaju neku ružnu boju lica i nisu prijatni sagovornici. Zato je najčešće odbijam, ali nikad ne kažem hvala, samo kažem ne, zato za mene kažu "stroga je, ali pravična". Ne volim da imam zatvor.
Ali...ako je Laž slatka, pomalo bolesna, posebna, prozirna, ako je sama sebi svrha onda je kupujem, ne pitam za cijenu i od takve Laži nemam problema sa probavom (ponekad mi se smuči, shvatate, od same količine, ali prođe)
Sve je manje pravih, dobrih, snažnih Laži, a sve više Lapsusa, Lakrdija, Lopova, Luzera...
"Ja nikad ne lažem." (ovo je definitivno Laž)
"Everybody lies" kaže moj omiljeni cinični Dr House
"Could it be that House constantly says "Everybody lies" to counteract his natural tendency to believe people?"
Laž je konstantna u svom prisustvu, baš kao i recimo.....turbo folk....
Razlika je što se kod turbo folka više njih zabavlja i raduje, a kod laži, obično samo jedan. Laž je usamljena je...eto...sad mi je i žao. ništa bez podrške, a ja sam opet, slab podrživač.
Čekam te iza zareza neostvarenog dana
dok vlažna kosa niz leđa se migolji
iz strasti koja izvire golišava sama,
niko ništa ne nudi, nema izvoli.
Očekujem utrku širokog spektra
al talasi donose pogrešan niz
biti brži od njihovog metka
igru pretvoriti u vrtoglavi šiz.
Uživati u sopstvenom Ludilu i ne otvarati vrata (sem poštaru).
Proza je drug što noću te za prste vuče
uglavljuje ti se u krilo, naprosto ti guče,
jestiva nije, ni kavu ne zna da ti skuva
al te pokrije tijelom, ako napolju duva!
Citat:"Everybody lies" kaže moj omiljeni cinični Dr House
lapsus, ovo je rekao Rogi!
L kao lepota po ekavici
L kao ljepota na ijekavici
Tačno u 23.56 sat je otkucao ponoć. Pomalo već istrošena (kasnim večernjim satima) ptičica na škripavim federima je javila da je sve ili gotovo sve spremno za polazak na počinak, neko nam je ugasio svjetlo i oglasio ponoć, putovanje u vertikalnom položaju, seansa od sinoć nedovršenih snova.
I svi smo spremni razoružani ili naoružani, jastuk je jedan za nas sve.
Javljaš mi se i to baš pred moj počinak. Nije namjerno znam, jer ti i ne znaš kad je noć, a kad dan, ne znaš kad se ide na spavanje, a kad se raduje mirisu prve jutarnje kafe.
Spremaš se na duže putovanje i došao si da se oprostiš od mene. U ovo doba.
Pitaš me, imam li kafu?
Nemam, kafa poslije ponoći nema nikakav čar ni efekt, uostalom, ringla nam se pali do 20 h, do 21 samo u slučaju bolesti.
Piće?
Imam, ali čaše su mi uredno poredane u visećoj i ne diraju se poslije 22 h.
Naslanjaš se na zid i pitaš me da sjedneš, jaaaooo, ovaj bi i da sjedi, ajde sjedi, ček ne tu, prekrivač se zateže u 22.30 i poslije tog se ne koristi, evo može ovdje, ne upotrebljavamo je u radno vrijeme, evo, možeš da je iskoristiš bar sad...ne moraš da se izuvaš, papuče za goste se ne koriste poslije 21 h. Nadam se tvom brzom odlasku! Valjda ćeš da odeš, Bože smiluj mi se, pa oduvijek sam bila dobra, osim ono, jednom, dva puta....
A sad malo ozbiljno
Sinoć smo na času pjevali!
Stille Nacht, heilige Nacht,
alles schläft, einsam wacht......
A mene ako hoćeš da napraviš budalom, samo me natjeraj da pjevam ili crtam
Niko neće, prof krenula ( a i ona ima glas ), ma niko ništa, meni je bilo žao i pridružim joj se, nema smisla a ni mjesta protestu, šuti i pjevaj...sad mi je pao na pamet onaj njen kez kad me je pogledala : hvala na podršci, a zatim i zabezeknute oči onih 14-ro ljudi !
Citat:A mene ako hoćeš da napraviš budalom, samo me natjeraj da pjevam ili crtam LOL
Niko neće, prof krenula ( a i ona ima glas LOL ), ma niko ništa, meni je bilo žao i pridružim joj se, nema smisla a ni mjesta protestu, šuti i pjevaj...sad mi je pao na pamet onaj njen kez kad me je pogledala Razz : hvala na podršci, a zatim i zabezeknute oči onih 14-ro ljudi Shocked ! ...
...Bas je lepa pesmica ova ..a i to,sto ste pevali... Zna se da smo ne samo umna ,vec i culna bica i to nam se bas dopada...tako da ima mesta''zadovoljstvu '',pa svakako i onih,koji su bez talenta
Kazu da vecina ljudi voli muziku,jer se , ceznjivo ''secaju''jednog zlatnog doba,rajskog stanja u kome nije bilo nikakve patnje i niko nikome nije nanosio bol.
Ali,neophodan je oprez...nije dozvoljeno preterivanje ni u muzici(ako ga je bilo),a gubitak tog izvorno cistog sveta se pripisuje covekovoj neumerenosti i uobrazenosti izmedju ostalog i u umetnosti...''Sumnjam da ste dugo pevali'' ...