|
Poslao: 06 Maj 2008 12:39
|
offline
- warnY
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 29 Apr 2008
- Poruke: 3
|
Lalić u "Lelejskoj gori" kaže da se ništa ne može imati više od trenutka - ili vam dosadi pa to odbacite ili se drugima svidi pa vam otmu.
Da li je tako?
Da li je moguće da zaljubljene osobe ne mogu jedna bez druge ni jedan sat, a da nakon par godina zajedničkog života ne mogu jedna drugoj da se od srca nasmeju?
Koje je stanje onda pravo? Ona inicijalna zaljubljenost koju je uspavala monotonost svakodnevice ili ovo odsustvo ljubavi koje je splet okolnosti učinio da liči na nešto drugo?
I postoji li uopšte ljubav ili je to samo iluzija smišljena da bi se osoba dobrovoljno odrekla svoje slobode?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2008 13:21
|
|
Eh, gde me nađe sa Lalićem, mojim omiljenim depresivnim piscem. "To, kad napukne iznutra - više mu nema spasa" i "Sav je život u viđenju, a kratak je."
"Doseliću se učini da se život za dvije trećine, čak i više, sastoji samo iz gledanja. Ostala čula su podređena. Sva mudrost je u tome da se što više tog naokolo usisa očima."
"I za njega je to bila sreća što mu je tako rano uskraćena jedna posebna vrsta mučenja. On skoro osjeti potrebu da nekom zahvali što već odavno, od ranog djetinjstva, niko na svijetu nije brinuo ni patio za njega. Nikad niko nije lutao putevima da ga traži. Ničija ljubav ga nije progonila i neće. Nikom ništa ne duguje." (Raskid)
Lepo je što ga se još neko seća. I ne zameri što ti ovim offtopic-om možda kvarim blog.
Žao mi je što nemam njegovo Zlo proljeće da citiram ponešto, jer to je jedna od najlepših i najbolnijih ljubavnih priča koje sam pročitala i kvintesencija Lalićevog shvatanja prolaznosti i neostvarljivosti ljubavne sreće, sreće uopšte.
Mir njegovoj napaćenoj usamljenoj duši koja je tako malo ljubavi upoznala u svetu jer "činilo mu se da sad zna mnogo više nego što je razumno za jedan život. Unutra mu se skamenilo nešto teško i tvrdo."
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2008 16:12
|
|
Ljubav je ono sto mi nacinimo od nje. Nije pravedno kriviti osjecanje za ono sto uradi od nas.
warnY ::I postoji li uopšte ljubav ili je to samo iluzija smišljena da bi se osoba dobrovoljno odrekla svoje slobode?
Diskutabilno ... ja se osjecam slobodnom tek i kada volim. Bez ljubavi ja sam nista. Ljubav mi daje slobodu duha i mogucnost shvatanja sebe i svojih sposobnosti. Ne smatram da mi ljubav oduzima slobodu na bilo koji nacin.
Kad shvatis da ti ljubav dodje kao emotivni zatvor, to onda vise nije ljubav. I kako moze bilo sta ili bilo ko da oduzme tvoju slobodu?
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2008 20:58
|
|
Volem da volem... Kada bih samo prste mogao uroniti u njenu kosu, na trenut. Dovoljno mi je sto zna ko je, najzad...
@Ella
Delimo misli po ko zna koji put...
|
|
|
Poslao: 06 Maj 2008 23:07
|
|
ljubav ahhh ljyubav.. divna je iznova prava sjajna bajna...polako te ali sigurno dovodi do ludilaaa..
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Maj 2008 10:53
|
|
Svetislav Vuković
LJUBAV JE SAMO REČ
Ljubav je samo reč i ništa više,
ljubav se uvek isto čita i piše,
ruka u ruci je već nešto drugo
i šapat nežnih reči uz kapi kiše.
Ljubav je samo reč i ništa više,
obična slova svakog lista papira,
tajna i strepnje su već nešto drugo,
to je i prvo pismo što reči bira,
ljubav je samo reč i ništa više.
Ponekad je samo pogled
uzrok bezbroj budnih noći,
uzalud se nekad moli,
to je ljubav, to se voli,
I kad oči suze vlaže
i nevešto kad se laže
ili kada telo boli,
to je ljubav, to se voli.
|
|
