offline
- Panonsky
- Verni jaran gazda Pece
- ... i pozdravite Vašu mamu...
- Mi smo sve podigli u ovom gradu.
- Pridružio: 20 Mar 2006
- Poruke: 3927
|
Ovo pismo sam dobio pre jedno... Štajaznam, 3-4 godine! Od jedne devojke i to krišom u kafiću, kao kad potplaćujete nekoga. Dala mi je ruku "zdravo-zdravo" a u ruci mi ostao smotuljak papira... Preturajući po fioci u radnom stolu sam naleteo na taj smotuljak. I mnogo mi je bio tad patetičan. A sad budi neke uspomene... Ja sam imao druge cure, ona ima dugu vezu, prijatelji smo. Ali tekst je lep. Da ne smaram dalje, prepisao sam to sebi, da imam... Možda se i vama svidi. Tad sam bio malo veći kreten nego sada, a sad mi je to simpatično...
U ovom trenutku na svetu živi 6,570,821,428 ljudi, manje-više. Neki beže preplašeni, neki se mirno vraćaju kući, a neki jednostavno ne žele da se suoče sa istinom. Neki su zli ratuju sa onima koji su dobri, a neki su dobri i bore se protiv zlih. Neki su zaljubljeni, neki usamljeni. Neki su uspešni, a neki samo imaju velike snove. Šest milijardi ljudi. Šest milijardi duša. A ponekad, potrebna ti je samo jedna...
Ti, moje najslađe savršenstvo, taj nežan, plemeniti osećaj koji me obuzima kao najgora zaraza koju mi je ubrizgao tvoj dodir, ta nekontrolišuća drhtavica koja me obuhvata kada neko pomene tvoje ime, euforija koja nastaje kad ti uhvatim pogled, ogromna snaga koja bi kao oružje u čovekovim rukama mogla da pobedi i ono najcrnje na svetu, surovost, strah, mrak, zlo, nepravdu... Sve je to tako komplikovano. Postoji taj trenutak kada samo zastanem i gledam, plašeći se da mi je možda previše stalo do tebe i da će, ako te dodirnem, čarolija možda prestati. Samo znaj da ne tražim laganu vožnju, prava sreća ne dolazi tako lako. Slobodno uzmi vremena koliko ti treba. Ako moram, čekaću i u redu, a na kraju ne moraš mi podariti ni ceo dan, delić sekunde biće sasvim dovoljan. Oni koji gledaju reke, a želeli bi okeane i kojima ni sve nije dovoljno nemaju šta da traže u ovoj priči.
Za mene, samo se nasmeši, pokaži mi svoj najlepši osmeh i ne pitaj ni zašto, ni kako... Možeš li da poveruješ da me nešto tako jednostavno, prosto, naizgled beznačajno može učiniti srećnom? O, kako mi je lako udovoljiti... Kad to shvatiš, znaćeš šta je to što pokreće ovaj svet. Ne moram čak ni da te dodirnem, samo stani pored mene, jer mi je dovoljno samo da te moje oči pogledaju. “Samo osmeh?” - rekli bi mnogi, ali čudesno je kako nešto tako naivno i, za neke, neprimetno može da posluži svojoj svrsi, zar ne?
Za mene, ti si vatra, moj pakao koji će uvek postojati, večni plamen koji gori u ime ove želje... Ako je moja sudbina da gorim u tom plamenu, čak i kad udahnem vazduh po poslednji put i smrt počne da mi se približava, dozivaću samo tvoje ime... I kad me tvoja pojava opet obuzme, dok mi se budeš približavao, praznina u meni će odjednom izbledeti i nestati, ispuniće me osećaj zadovoljstva. Sve boje se menjaju; sve što je juče bilo važno, više mi ni ne pada na pamet; polako blizinu sa puta gde sam bila svesna svih osećanja i gde je sve bilo poznato; gvozdeni okovi me večno vežu za melodiju tvog glasa; žarki grom obara me na zemlju; spolja cela, a u glavi haos; svaki tvoj pokret i svaki tvoj uzdisaj dovode me do mesta gde anđeli pevaju i šire svoja krila, do zlatnog trona na visini koja se samo ljubavlju postiže – sve su to muke kroz koje moram proći, dok se opijena, nalazim u onom najslađem stanju...
Ovo bi bila moja ispovest. Opsesija zapravo, zar ne? Ako je ovo neka religija, onda sam ja definitivno jedna od pobožnih i uvek ću biti među onima koji imaju najjaču veru i koji bi učinili sve da dobiju makar delić te čudesne i beskrajne ljubavi... Učinili bi ste sve moguće da je iskažete na pravi način, ali ono što je moguće, jednostavno... nije dovoljno.
Na kraju krajeva i ja zapravo samo pokušavam da prodam tu neku priču o večnoj slavi ljubavi, ali previše je sveto i pokušati pretočiti ljubav u reči, zapisati je. Uvek će biti onih koji će to pokušati, baš kao i ja, ali ko god da pokuša, neće biti ni blizu. I pored svega što je rečeno, za pravu ljubav ipak ne postoji prava reč. Prava ljubav se ne krije iza neke čudesne i možda nepoznate reči, ona se nalazi samo u očima, osmehu i samoj pojavi voljene osobe...
By Sonja, hvala ti! 
Jel imate i vi tako nešto?
|
suprug bio u inozemstvu a ja ovde,ah a ljubav sami znate.I pisalo se pisalo.Ja to sve sačuvala spakovala,sklonila,pa me sad podseti da bi to trebalo uništiti jerbo sin i ćerka neverujem da će čitati valjda ću još poživeti da im ne dozvolim.
Natera te na razmišljanje o nekim stvarima.
