Moc nad ljudima, krije se u poznavanju njihovih malih tajni...Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji rech koja vredi tek kad se odcuti...
Kad mi neko poveri tajnu, nema te sile koja bi me naterala da je otkrijem! Jednostavno vodim se izrekom : " Ne chini drugima ono sto ne bi zelela da i drugi tebi urade " ! Znajuci kakva sam, ljudi mi se chesto poveravaju, chak i oni sa kojima nisam narocito bliska. Tudje tajne znaju da opterecuju, to je tachno, ali je lepo i znati da ljudi imaju poverenja u tebe...
Da li Vam prijatelji,rodjaci ili osobe koje procene da vredi imati poverenja u Vas chesto poveravaju tajne i da li su tajne rechene Vama sigurne i "pod kljucem"?Jeste li nekada odali nechiju tajnu sluchajno ili prosto niste mogli da izdrzite? Hajde,iskreno....
Ivana jordan ... ne pitaj me , tajna nek ostane ...
I meni su se cesto ljudi poveravali. Uglavnom nisam niti razmisljao zasto, a jos manje razumeo zasto mi se poveravaju. Reko sta oce ovaj/ova od mene? Nisam nikad licno posmatrao tudj problem. Vise ja to intelektualno primam. Kad iznosim licni primer vise iz neke solidarnosti i u tim trenucima i ta osoba a i ja shvatimo da nismo sami u slicni problemima.
Izneo sam neke tajne koje nisu pogadjale ljude direktno vec sam iznosiio tajne koje ih okruzuju. Valjka kad su me neki 'bliski' napadali. U trenutku kad bi pomislio da su svi mostovi sruseni. Da je medju nama svako prijateljsvo gotovo. Ja bi odao tajne koje ja smatram da su odgovrne za njihovo kvarno ponasanje. One stvari koje su ih takvim nacinile.
Mislim da se neciji psihicki problem moze u dvoje prodisktovati, ali ako to ostane na intelektualnom nivou. Dok su tu emocije upletene ili preraste u ogovaranje ili u tazenje nacina da se napakosti!
sve tajne koje mi ljudi povjere idu samnom u grob, sto narod kaze. ali ja sam ponekad posmatrajuci tudje tajne i probleme u intelektualnom okviru nadosla na nekoliko dobrih savjeta tako da su sada moji prijatelji skontali da bih ja , kao, trebala biti dezurna za slusanje problema, tajni koje more i davanja konstruktivnih savjeta sto, ako vam je stalo do tih prijatelja, nekada zna biti bas veliko opterecenje.
cesto se uhvatim da mene boli tudja tuga kojoj pokusavam naci lijek, iako nekad ni sebe ne znam da utjesim...
u svakom slucaju, mislim da je puno lakse alapacama kojima se niko i ne povjerava i koje ne nose sobom tudje skrivene strane...
Samo te tajne priznajem,ove druge tajne koje kao neko nekome poverava,a neko ih kao sacuva,ne priznajem,jer ako si tajnu nekome poverio,to vise nije tajna...I zato,kad mi neko kaze nesto cu ti poveriti,ali...odmah mu kazem,ako mi ti to kazes to vise nije tajna,ili bar nije vise tvoja tajna,postace moja ,a ja sam u sve kutke sebe zatrpala svoje misli ,svije sanje,svoje zelje, svoja verovananja,i po neku tajnu,i po neku suzu,i nemam ih gde ususkati...cuvaj ti svoje tajne za sebe,cuvaj ih u nekom kutu sebe,odakle ne mogu da nikuda izlete,i ne budu vise tvoje...jer kako neko drugi moze sacuvati tajnu koju sam nisi uspeo sacuvati
@tagore
true true..
kako rece ujka Vasa u Gospodji Ministarki "Palo mi je na pamet, ako može nekako, što kaže onaj naš novi rođak, da se dozna preko ženske linije... Pa ako je urednik ženjen on je svojoj ženi izvesno kazao ko je pisao i onda treba raspitati koja je gospođa njena najbolja prijateljica. jer ona je izvesno njoj kazala, pa onda da raspitamo koja je prijateljica te prijateljice..."
