|
Evo sedim ovde u tišini i trudim se da ispričam jednu priču ,priču za koju vise ni neznam dali propada meni, zato što svaki dan gubim jedan deo nje.Gubim je svaki dan kao odraz svoga lica u mutnoj vodi.Al ironicno osećaji uvek ostanu, uvek su tu.
Postoje toliki početci i krajevi da više neznam koji je onaj pravi neznam koji pripada meni ,a koji tebi!?
Uvek sam misila da velike stvari počinju kao oluje ,nikad ne vidis odakle i kad dolaze.Ai ti si bijo nevreme u mom životu koje je zauvek ostvilo svoje tragove.Tragove koi su mi srce pretvorili u santu leda.Uvek sam sanjala o osećanjima sa snagom kao one koje si ti doneo al nisam znala šta ona donose sa sobom, nisam znala da bole toliko i tako dugo,skoro celu večnost.Čudno, nisam sigurna da kad bi igrom sudbine imali šansu da ponovimo sve ovo ispočetka, da bi imala snage da izbegnem sve ovo sto sam prošla sa tobom iako bi znala koliki je ulog,iako bi znala da bi konačni ishod uvek bio isti …
Mnogo sam se puta pitala zašto, al jedini odgovor koji mogu da nađem je da i pokraj svega pokraj tebe sam se osećala kao nikad prije i nikad posle.I kad bi nekim čarobnim štapom oduzeli sve greške i sve ružne stvari taj osečaj je tako uzvišen da se skoro dodiruje sa savršenstvom.
Nepostoje reci koje bi ga opisale za one koji ga nikad osetili nisu a za one koji mislu da jesu znaju o čemu govorim.To je moment kad nista drugo nije vazno, nista drugo ne postoji osim taj pogled njegovih očiju u tvoje.Momenat kad osečas da si tamo gde si uvek trebala biti, momenat kad znaš da vraćanja nazad više nema!
Al nekako u tom deliću sekunde koja traje celu večnost ti se čini da je sve kako treba biti i da ništa sa vanjskog sveta moze ti nauditi i uciniti zlo, da si nedodirljiva!!Sve dok ti isti onaj koji ti je otvorijo srce skršii ti ga na bezbroj delića i pretvori ga u prah pruzivši mu istu sudbinu kao i pustinjskim karpama.Nakon toga sve oko tebe postane jedno beskonečno sivilo koje te guši i uzima svaki izdah iz tvojih usta,a tvoje se slomnjeno biće trudi da izgradi kule od peska sa onim što je ostalo od tvog srca…hhh…a one su tako slabe i nepostojane.
Tad dođe momenat kad se setiš one izreke da vreme leči sve pa to ponavljas sebi bezbroj puta u nadi d a ce onda stvarno sve biti tako ali nije, nikad više nije kao što je bilo.
Dođu i drugi zgrljaji ,dođu i drugi poljupci al uvek je tu tvoja slika u glavi .Uvek kad osetim miris njegove koze setim se kako je tvoj prijao tako dobro,kad osetm taj zagrlaj setim se da je tvoj bijo jedinstven a polupci nikad više nisu zanosni nikad više nisu pravi samo mrtav pokušaj da vratim ono što je odavno izgubljeno, tačnije ono što nikad nije bilo moje.
Nekad samu sebe uhvatim kako sam se čvrsto vezla za ideju da sam te bacila u zaborav, a onda svatim kako se lako vratiš iz tog mraka.Dovoljan je samo poznat miris,izgovor tvoga imena ili nečija silueta koja izdaleka izgleda tako nalik tvojoj.Tad mi se čini da mi se duša otvara , da mi je srce spremno da iskoči u tvoj presret i da mi tvoje ime odzvanja u glavi kao eho,a ond svatim kolika je to iluzija zato što ti nikad nisi cuo zov biča mog niti plač moga srca!Drugoj poklanjaš polupce za dobro jutro, druga krade osmeh tvoga lica i u druge oči vidiš odraz svojih.
Dugo sam se spremala za taj trenutak kad čes nepovratno pripadat njoj i mislila sam da sam spremna al svatila sam da mi je duh slabši neko led na vatri jer tako mi nedostaješ!!!
Neko je nekad reko da svi imamo samo po polovinu duše a duša je cela samo kad nađemo svoju drugu polovinu tek onda nam je telo i duh konačno ceo i ispunjen .
Ja s am trazila tako dugo i tako puno al nigde nisam našla nekog sa kim moj deo duše se oseča tako ceo kao sa tvojom a pošto si mi tvoju dušu nepovratno oduzeo, osudio si me na večni osecaj necelosti i praznine.
A sad mi vi kazite kako mozeš osečati nešto ovako za nekog, toliko dugo a da on nije zasluzijo ni trunak toga.Kako mozeš osečati da je on ta prava osoba kad sve ukazuje da nije a i njegovi postupci to uporno potvrdjuju…………
|
Kao neki iz Love Story časopisa ili tako nešto. 
Nije da to čitam, samo...
