Još jedno novogodišnje spremanje. Mnogo toga se nakupilo, govana, da izvinite, nema druge bolje reči. Rešila sam da pobacam svoje dnevnike - godinama sam ih čuvala, po principu, neka stoje, 'leba ne jedu, biće to materijal za moj roman. Koji roman, neću ja nikad napisati nikakav roman! Da bi čovek mogao da napiše čestitu priču ili roman, za koje su uzori Čehov i Kuci, treba da ima mašte i talenta, sposobnosti da se distancira od sebe, svog sopstva i života, da kreira uverljive i žive predstave o nekim drugim sopstvima i životima.
Moje pesme, moji snovi...
Pre skoro dvadeset godina napisala sam pesmu mojoj najboljoj drugarici
"Možda ćemo se kadgod i sresti
opet na kraju nekog puta
k'o jednom davno u prošlosti
al' će mladost proći
Pa ipak, otri dlanom suzu
nasmej se k'o nekad
svet ostaje mesto za nove susrete
u ovom životu ili nekom drugom
srešćemo se... možda u bioskopu"
"Sve što sada boli, to je žal za prošlim,
pa kad prošlo već je, ja ću da pregorim..."
Prošlo je dvadeset godina i naša mladost, i ja ništa nisam pregorela. Ostali su isti nedosanjani snovi.
Sada su se pretvorili u more. Spavati, možda sanjati, o ne, ako je ikako moguće, bez snova, moliću.
Šteta što nemam neku furunu, rado bih spalila ove rukopise - "Gore pisma, svedoci ljubavi" (dobar je ovaj mali zeleni , pomaže mi da ne poludim, sarkazam ponekad jača organizam) - gledala bih kako se pretvaraju u prah i pepeo, i ne bih strahovala da li će ih neko od onih što skupljaju sekundarnu sirovinu i vrše arheološke radove po kontejnerima možda čitati.
Ima neka firma u Pančevu, navodno preuzimaju i recikliraju elektronski i električni otpad, Oliver mi je štaviše rekao da dolaze na kućnu adresu. Pa, kad se završe ovi praznici, pozvaću ih: nakupilo se toga, flopija, cedeova, divikseva, dividijeva (ovo je garant nakaradna reč ) i jedna stara mini linija AIWA kojoj je riknuo CD player, ali zato radi radio, koji btw odavno ne slušam, i ono, ma, kako se beše zove, izvetrila mi je reč iz memorije, aha, kasetofon. Imam i gomilu kaseta, mogla bih muzej da otvorim.
Prespavaj, draga!
Nemoj da ti bude krivo što si se osećala ružno početkom Nove...
I ja se trenutno tako osećam, drži me od "dočeka" na koji sam pljunula.
Dopuna: 02 Jan 2012 17:36
Nisam se dobro izrazila : Nemoj da ti posle bude krivo..... jer si učinila nešto zbog toga što si se ružno osećala početkom Nove 2012.
Kad izgore neke drage sitnice!
(dobar je ovaj mali zeleni 
, pomaže mi da ne poludim, sarkazam ponekad jača organizam) - gledala bih kako se pretvaraju u prah i pepeo, i ne bih strahovala da li će ih neko od onih što skupljaju sekundarnu sirovinu i vrše arheološke radove po kontejnerima možda čitati.
) i jedna stara mini linija AIWA kojoj je riknuo CD player, ali zato radi radio, koji btw odavno ne slušam, i ono, ma, kako se beše zove, izvetrila mi je reč iz memorije, aha, kasetofon. Imam i gomilu kaseta, mogla bih muzej da otvorim. 
